Lokalno sufinansiranje servilnosti

Piše: Zoran Strika

Istraživanje NDNV-a bavi se raspodelom budžetskog novca za sufinansiranje medijskih projekata u Novom Sadu, Somboru, Subotici, Pančevu, Bačkom Petrovcu i Senti, u periodu od 2017. do 2022. godine. Dakle, obuhvata period u kom je nastajala Medijska strategija, u kojoj su uočeni problemi, kao i period „važenja“ ovog dokumenta, tokom kog bi problemi trebalo da budu rešavani. Međutim, u slučaju ovih opština, promena na bolje nema.

U Medijskoj strategiji, na primer, jasno se navodi da su nefunkcionalno medijsko tržište i netransparentnost doveli do toga da se na sredstva namenjena za sufinansiranje projekata gleda kao na novac koji treba da osigura opstanak osiromašenih medija, umesto da garantuje bogatstvo sadržaja koje tržište ne obezbeđuje.

Uredno su zavedeni i problemi u vezi sa stručnim komisijama, nedovoljna transparentnost u odlučivanju o dodeli sredstava, kao i izdvajanje novca za ono što se smatra redovnom aktivnošću medija. Sva nakaradnost ogleda se na lokalu, gde mediji ostvaruju vrlo male prihode od oglašavanja, zbog čega su pojedini osuđeni na konkursno sufinansiranje kao glavni izvor zarade.

„Konkursi za finansiranje medijskog sadržaja postaju skoro jedini izvor prihoda za održavanje lokalnih i regionalnih medija. Na taj način projektno finansiranje se pretvorilo u socijalnu kategoriju umesto da konkursi prevashodno služe za obezbeđivanje sredstava za ostvarivanje javnog interesa… Prema istraživanjima medijskih i novinarskih udruženja, utvrđeno je da su pojedinci koji su došli u posed nekadašnjih državnih medija po uređivačkoj politici bliski vladajućoj stranci, favorizovani u raspodeli sredstava na konkursima za sufinansiranje sadržaja od javnog interesa“, stoji u Medijskoj strategiji.

Na severu ništa novo

Kako se navodi u publikaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, pojedini mediji postali su redovni korisnici lokalnih „medijskih budžeta“, čime, jednim delom, obezbeđuju i stabilnost finansiranja.

U šest opština u kojima se analizirala dodela novca iz budžeta, od 2017. do 2022. godine, uočena su neka „pravila“, a jedno od njih je da se određenim medijima sredstva dodeljuju po pravilu, te da dobijaju ogromne iznose u odnosu na ostale aplikante.

Jedan od zaključaka istraživanja je i to da pojedini mediji imaju uspostavljenu shemu, pa dobijaju novac iz lokalnih budžeta u različitim opštinama i gradovima, u čemu prednjače novosadski i beogradski mediji. Ovde ističu razliku – novac dobijaju mediji, a ne projekti, kako bi trebalo.

„Istraživanje je pokazalo i da najviše novca iz lokalnih budžeta dobijaju oni mediji koji o vlasti izveštavaju afirmativno, ili čak propagandistički. Takođe, i da su među redovnim dobitnicima široj javnosti nepozante firme ili udruženja koja se u javnosti pominju samo u kontekstu medijskih konkursa. Pored toga, predstavnici medija koji postoje duže vreme, a kritički izveštavaju o lokalnim vlastima, ne samo da ne prolaze na lokalnim konkursima, već nemaju ni uvid na koji način i po kojim kriterijumima se ocenjuju podneti projekti i biraju članovi lokalnih komisija koje odlučuju o raspodeli novca u oblasti javnog informisanja. Nekolicina medija se apsolutno ističe u svojevrsnom ‘lovu’ na lokalne ‘medijske konkurse’“, navodi se u istraživanju NDNV-a.

Tako je, recimo, primećeno da je Sombor od 2018. do 2022. raspodelio 76 miliona dinara za projekte. Međutim, po pravilu se među većim dobitnicima nalaze Udruženje građana Ja volim Sombor, Somborske novine, KA 54, RTV Radio Sreće, ali i Fabrika slova iz Novog Sada, News Media Team iz Beograda, te VTV iz Subotice.

U tom moru nagrađenih izdvaja se portal SOinfo, koji je u nekoliko navrata vraćao sredstva dobijena od lokalne samouprave. Među intervjuima koji su objavljeni u publikaciji NDNV-a nalazi se i razgovor u kom je o somborskoj situaciji pričao Sava Majstorov, zamenik glavnog urednika portala SOinfo. Kako je objasnio, oni su ove godine vratili dobijenih 500.000 dinara, „jer nisu želeli da ih vređa, da im oni kroje ideje i projekte“.

„Novac dobijaju botovski mediji. Recimo, tokom poslednjih pet godina imali smo tabloide, od Informera, preko Srpskog telegrafa, zatim Srbije danas, Studija B, pa neki vojvođanski koji se naprasno preporučio za sredstva. Imamo tu i lokalni portal 025.rs koji je nastao sa idejom da zaseni SOinfo, a inače njegova osnivačica je članica lokalnog SNS. Ima dosta zaposlenih, ali ne i impresum. Favoriti su i uglavnom dobijaju najveća sredstva na lokalnim konkursima, oko dva do tri miliona“, objasnio je Majstorov.

Nije medij, već produkcija

Iako pojedini mediji, pogotovo oni bliski aktuelnoj vlasti, dobijaju velike novce za svoje (projektne) usluge, u nameri da dobijaju još više novca, imaju jednu prepreku. Reč je o takozvanom de minimis-u. Odnosno, limit državne pomoći u roku od tri godine je 23 miliona dinara i medij ne može da ih pređe.

Da se to ne bi dogodilo osmišljena je nova „poslovna strategija“ u vidu osnivanja produkcija koje su direktno, ponekad preko adrese, a nekada personalno, povezani sa određenim medijima. Tako se i u istraživanju NDNV-a primećuje da su milione iz lokalnih budžeta dobile Dunav produkcija, DVP Produkcija i DVP Digital iz Novog Sada.

Sve tri produkcije povezane su sa Dnevnikom, jedinim dnevnim listom na srpskom jeziku u Vojvodini. Kako je pisala Cenzolovka 2020. godine, Dunav produkcija je, na primer, dobijala novac i na onim konkursima koji su bili započeti pre nego što je produkcija uopšte osnovana, a deo projekata realizovao se u Dnevniku.

U slučaju dve firme koje imaju „prefix“ DVP, slučaj je bio mnogo očigledniji. Ta tri slova predstavljaju Dnevnik Vojvodina Press, što je naziv izdavača lista Dnevnik. Ovde su stvari bile „transparentnije“, pa je sedište dva DVP-a bilo na istom mestu kao i Dnevnikovo, direktorka produkcije bila je ujedno i direktorka finansija i računovodstva u Dnevnik Vojvodina Press-u, a da se razbije svaka sumnja u to o kome je reč, u Agenciji za privredne registre ukazano je lepo da 100 odsto udela u obema firmama ima Dnevnik Vojvodina Press.

Prema pisanju Cenzolovke, do oktobra 2019. godine, dva DVP-a su dobila najmanje 23 miliona dinara, dobijajući sredstva u 36 od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini.

Ovo je samo jedan od primera koji ukazuje na to koliko „hvatanja krivina“ ima u oblasti konkursnog sufinansiranja. I stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić ukazao je prilikom predstavljanja istraživanja NDNV-a da je izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima predviđeno da se reguliše oblast projektnog sufinansiranja, „jer tu ima najviše problema i prigovora na dosadašnju praksu“.

„Koalicija za slobodu medija zahteva da mediji koji, po monitorinzima Saveta za štampu, najviše krše Kodeks novinara Srbije, ne mogu da učestvuju na konkursima. Oko toga postoji dosta sporenja. Dosta sporenja postoji i oko konkursnih komisija u koje su često birani stručnjaci ali bez jasnih kriterijuma, što je vodilo velikim zloupotrebama“, rekao je Milić.

U međuvremenu, u nadi da će postojati veća kontrola onoga što se dešava na vojvođanskom „lokalu“, NDNV namerava da formira mrežu poverenika u pokrajini.