Lingua blablativa – COVID-19: Intimnost

Piše: Ana Simona Zelenović

Pitanja koja se postavljaju u vezi sa tim može li korona virus da se prenese seksualnim putem jedva da su imala smisla i u prvim nedeljama pojave pandemije. Budući da se virus prenosi kapljično nije potrebno pitati se prenosi li se seksualno budući da je velika verovatnoća da će dve osobe u seksualnom odnosu disati blisko ili razmenjivati pljuvačku. Rizičnost sexa za širenje zavisi od brojnih faktora – da li upoznajete nekog novog ili je u pitanju stalni partner/ka, da li živite sami ili sa cimerima, da li viđate redovno starije osobe ili živite s njima, itd. Što se tiče seksa na jednu noć, to je svuda vrlo brzo prestalo da bude opcija – seks sa nepoznatim osobama čak iako nemaju simptome veoma je rizična praksa. Šta je sa onima koji su u stalnim odnosima a ne žive zajedno? Tu pak nivo rizika zavisi od više faktora – koliko je svako ponaosob rizična grupa, koliko je bilo šanse da prenosi virus bez simptoma, da li ste testirani, koliko ugrožavate ostale i sl. Svakako, ako ne živite sa seksualnim partnerom/kom, preporuke su da se ipak na neko vreme distancirate, posebno ako još uvek idete na posao, ako ste u kontaktu svakodnevno sa ljudima ili živite sa još nekim.

Za one u braku ili parove koji žive zajedno Covid-19 je doneo različite promene – od onih koji ovo vreme koriste da imaju što više propuštenog seksa, do onih kojima postaje sve jasnije da žele da se razvedu ili raskinu. Seks kao način oslobođenja od stresa je dobra terapija ali ako se problemi u odnosima gomilaju duži vremenski period, u karantinu se oni dodatno kristališu. Parovima koji inače zbog savremenog načina života tempo ne dozvoljava da imaju redovan, dug i temeljan seks, karantin je pružio idealnu priliku da nadoknade ono što im nedostaje ali i da zbog neviđenog stepena bliskosti koji dele, budući da sami provode 24h, uvedu neke promene i eksperimente u seksualnu praksu. Kad smo kod toga, mnogi hetero parovi na dejting aplikacijama baš sad traže osobu za trojku neretko uz citate kako “ne žele da dočekaju kraj sveta a da to nisu probali”. Takođe razmatraju opcije da uključe nekog trećeg (četvrtog, petog…) online budući da im to na neki način manje ugrožava monogamiju. Oni tradicionalniji se pak drže monogamije uz čak primetan porast želje za reprodukcijom, što zbog mogućnosti da češće imaju seks, što zato što vremena poput ratova i pandemija neretko povećavaju potrebu za intimnošću i međuzavisnošću. Eksperti/kinje razmatraju mogućnost da se od decembra 2020. može desiti “coronavirus boom”, odnosno da će doći do porasta nataliteta na svetskom nivou kao posledica dužeg perioda karantina tokom marta i aprila. Već su počeli i da ih označavaju kao “quaranteens” ili “coronials” generaciju.

Za verovatno oko polovinu ljudi na planeti koji spadaju u kategoriju singl, opcije za seks u karantinu svode se uglavnom isključivo na masturbaciju i virtuelnu realnost. Iako su prakse sextinga, video ili telefonskog seksa popularne i bez karantina one sad doživljavaju pravi procvat. Singl ljudima koji fizički seks nisu imali u proseku sad već između tri i četiri nedelje tenzije rastu. Ne samo da karantin većini povećava libido (ne zanemarimo da pola karantina pada u sezonu ovna) već sam osećaj zabrane ponekad dodatno podstiče ovu želju. Neizvesnost kada će da se završi proizvodi u nama potrebu za skladištenjem seksualnog kapitala jednom kad ovo sve prođe. Želimo da svoje zalihe dopunjavamo ne bi li nas sačekale kad konačno budemo izašli na slobodu. Ovom u prilog svedoči paradoksalni porast ljudi i konverzacija na dejting aplikacijama, bez obzira na nemogućnost trenutnog ostvarivanja cilja – viđanja i seksa. Između 5. i 10. marta OkCupid je zabeležio porasti od 7% novih konverzacija, sredinom marta Tinder je zabeležio porast dnevno razmenjenih poruka do 15%, a krajem marta 10 od top 100 aplikacija na iTunes su dejting aplikacije. Ove aplikacije su većinom upućivale upozorenja da se čuva i ostane kod kuće, ohrabrujući ljude da koriste chat i video pri istraživanju “potencijala odnosa”. Gej dejting aplikcija Grind preporučila je da se prate uputstva Svetske zdravstvene organizacije i da je sigurnost za njih prioritet, što je uradila još jedna gej aplikacija Jack’d, a sličnu objavu imala je i kvir aplikacija Lex. Bumble, aplikacija na kojoj u hetero match-u samo žene mogu prve da pošalju poruku objavila je “epidemiološki vodič” kroz dejting. Tinder je iskoračio još dalje sa pokretanjem Tinder Passporta – koji omogućava ljudima da se besplatno mečuju sa drugima na bilo kojoj lokaciji. Što se ovih aplikacija tiče promene su zabeležene i u konverzacijama koje sada postaju koronacentrične – od biografija sa forama na račun korone preko pick up line-ova na tu temu do gotovo uvek i prve teme razgovora. Na OkCupid-u je u martu zabeležen je porast pomena koronavirusa za 188%.

Ljudi su izgleda prilagodili svrhe aplikacija trenutnim potrebama – umesto fizičkog seksa kao cilja koji više (nadamo se) nikome ne pada na pamet, cilj je postao virtuelni seks u raznim oblicima. Pojavile su se i one aplikacije čiji je primarni cilj video konverzacija, a neke koje su služile chatu sada su ribrendirane u video dejting aplikacije. Aplikacije poput Blindlee ili League Live omogućavaju strancima da za nekoliko minuta video poziva provere hemiju sa potencijalnim mečom. Većina ipak ostaje pri onima koje podrazumevaju meč na osnovu slike a potom ulaz u čet. Mečovanje kao i prve konverzacije počinju na aplikacijama pre nego što se pređe na privatnije kanale. Ova “sigurna distanca” gotovo sigurno utiče na to da ljudi opuštenije svajpuju, lakše pokreću komunikaciju, kao i da spuštaju kriterijume i očekivanja zbog dokonosti  i neobaveznosti. Budući da su pre mečing i konverzacija služili da bi se prošao prvi krug selekcije za fizički dejt i kao takvi nisu trajali dugo, oni neretko uopšte nisu vodili u razmenu broja, društvenih mreža ili fotografija. Sad je situacija drugačija, cyber sex postavši ciljem mečovanja, uslovio je i drugačiji odnos prema komunikaciji na aplikacijama. One sad služe selekciji za razmenu drugih kanala koji pružaju više opcija za online sex – vajber, vacap, telegram, zoom i sl aplikacije koje podrazumevaju posedovanje broja telefona. Kad je hemija proverena tu nadalje stupaju razmena nudes fotki, videa, audia, gifova, pornića ili pak live online sex preko telefona ili kamere.

Pošto se posle nekog vremena mogućnosti za iznenađenje smanje na scenu, stupa mašta. Uslovi i ograničenja postaju izazov za smišljanje uvek novih sadržaja i načina, a želja da se ne ponavlja “isti sex” motiviše da bolje proučimo kako fizički svoje telo tako i mentalno da zađemo u potisnute fantazije, da se oprobamo u pisanju ili audio beleženju narativa. Sexing i video sadržaji ponekad mogu da predstave i kreativni ventil u odnosu na ono što pruža svakodnevica karantina. “Sigurna distanca” omogućava sporije (ali možda promišljenije) istraživanje i analizu naših seksualnih želja i potreba, bilo da je u pitanju sadržaj koji nas loži, ili šta nam je smetalo, nedostajalo ranije, ili šta definitivno želimo da probamo kad izađemo. Nemogućnost da se seks odmah fizički ostvari daje priliku stidljivijima ili anksioznijima da polako i svojim tempom ispitaju granice i načine na koji žele ili ne žele da prevaziđu neke barijere, da bolje proberu  osobu sa kojima mogu da ostvare intimnost i da duže testiraju poverenje i opuštenost idući polako od teksta preko audija, slike i videa do uživo viđanja. Mnogima koji preispituju svoju seksualnost ovo može da bude dobra prilika za istraživanje i otvaranje, budući da je pritisak za viđenje gotovo nepostojeći. Oni slobodniji i nađeni neretko završe tako što imaju otvorenih više naloga, sa nekoliko njih i privatno razmenjene sadržaje, ili pak na kraju ne znaju šta u kojoj konverzaciji pišu i šta sa kim tačno žele, ali ostavljaju opcije otvorene za posle. Ponekad nezasitima i vrlo seksualno aktivnima, karantin i ne predstavlja problem budući da uspeju da pronađu nekog u vrlo bliskom komšiluku i sa relativno malim rizikom.

Ipak, na kraju, masturbacija u ovim okolnostima postaje najveći deo naše seksualne prakse. Kako je to istakao New York City Department of Health, najsigurnija praksa (pored apstinencije) je masturbacija – “Vi ste svoj najsigurniji seksualni partner”. Povodom toga pomenućemo i trend vezan za kupovinu sex igračaka preko online sex shopova. Sex shopovi u Americi imaju rast online porudžbina posebno za solo sex igračke, a ljudi se putem telefona raspituju više za načine masturbacije sa ovim igračkama i istražuju nove načine da se samozadovolje. U UK-u je 13% skočila prodaja sex igračaka, u Italiji za 71%, čak za 135% u Kanadi, dok australijski brend Vush beleži rast prodaje od neverovatnih 350%.^[1] U izolaciji se doduše javljaju razni problemi praktične prirode kad je masturbacija u pitanju – oni koji imaju decu ili koji žive trenutno sa roditeljima svakako osećaju koliko je lični prostor bitan za održavanje mentalnog zdravlja redovnom i slobodnom masturbacijom, posebno sada kad je za većinu ljudi ona jedini oblik seksualnog zadovoljstva.

Materijala za masturbaciju ima uvek, ali su sada neki porno sajtovi poput najpopularnijeg (ali ne zaboravimo, kontroverznog!) Pornhub-a otvorili svoje Premium članstvo besplatno – pod sloganom “Flatten the curve with free premium”. Takođe su se pojavile i nove kategorije pornića u uskoj vezi sa situacijom.^[2] Većinski amaterski porno videi koji uključuju fetišizaciju nove situacije pojavili su se na Pornhub-u i xHamsteru. Neki uključuju samo dodavanje konteksta na postojeće poput “MILF In Coronavirus Quarantine Gets Hard Fucked for Medicine”, role play sa maskama, dok drugi imaju ceo narativ razvijen oko pandemije “Coronavirus patients fuck in quarantine room” ili seks u praznom Wuhanu.^[3]

Opasnosti koje se javljaju u ovim oblicima seksa su potpuno druga i široka tema, ali pomenućemo kao podsetnik neke. Obično najproblematičniji aspekt ovog seksa se vezuje za bezbednost ličnih podataka i podeljenog sadržaja – što od zloupotrebe od strane ljudi koji su ipak samo stranci, što od samih aplikacija čije uslove korišćenja podataka najčešće i ne proverimo. Zloupotrebe se vezuju i za digitalno nasilje, manipulaciju ili deljenje eksplicitnog sadržaja bez pristanka i potrebe. Takođe moguć je i porast rizika da (najčešće) žene sex radnice, budući da su im ulice nedostupne, završe na sajtovima za prostituciju koji su uključeni u trgovinu ljudima umesto na onima koji propagiraju informisanje i pristanak.^[4]

U svakom slučaju karantinski seks ili nedostatak seksa naučiće nas brojnim lekcijama. Možda pre svega, kao i u ostalim aspektima života, treba više da se opustimo, istražujemo i osluškujemo sebe umesto da pristajemo na polovične instant ili konvencionalno nametnute oblike seksualnog zadovoljstva. Pored toga što ljudima pruža više vremena da odaberu ljude i da ispitaju preference, hemiju, kompatabilnost fantazija – što bi u slučaju uobičajenog dejtinga preskočili i odmah proverili sve ovo uživo (a to bi često rezultiralo razočaranjem ili polu-zadovoljstvom), karantin nas tera da se zapitamo koliko temeljno zaista biramo partnere/ke sa kojima izađemo na dejt ugovoren putem aplikacija. Ako smo nešto naučili od karantina to je da previše i stalno žurimo – nema pauze da želje promislimo ili osetimo. I to što sad ne možemo da ispunimo seksualne i romantične porive odmah, kupuje nam vreme da mislimo više o svom telu, o njegovim potrebama, o tome šta trenutno želimo, sa kim i na koji način.

Tekst je prenet sa portala Remarker.