Korona – više od reči

Piše: Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija kompanije Hemofarm

Korona će biti reč 2020. Već sad znamo, a daleko je decembar kada se obično proglašavaju reči koje obeležavaju godinu. Užasavajuće posledice koje iza te reči danas stoje nateraće i mene lično da, dok pišem za NIN, i više nego obično, biram reči. Zašto to kažem? Zato što sam, u sad već tradicionalnom autorskom tekstu koji za ovaj nedeljnik pišem krajem godine, 2017. pisala o posledicama po zdravlje ljudi koje mogu da izazovu „lažne vesti“, izraz koji je te godine proglašen za najčešće korišćen. Krajem sledeće, na početku teksta konstatovala sam da ga pišem sa strahom. Jer već te godine stigla je potvrda onog što sam pisala godinu dana ranije. U toj, 2018. najčešće korišćen izraz bio je toxic (toksično/otrovno) jer su baš takve posledice ne samo namernog širenja lažnih vesti, već i onog u kome nasedajući na njih, ponekad i sami učestvujemo.

„Otrovni virus se, dakle, širi i prerasta u epidemiju“, konstatovala sam tada. I to nije sve. Moj tekst za NIN na početku ove godine nosio je naslov Maske. Govorio je o nedovoljnoj brizi zbog činjenice da zagađenja ubijaju četiri miliona ljudi na godišnjem nivou. „Saradnja je ključ bez koga rešenja nisu i neće biti moguća. Maske nisu rešenje. A ako samo čekamo da padnu, može biti kasno“, napisala sam tada. Tekst je izašao početkom februara. Svetska zdravstvena organizacija već je bila proglasila vanrednu situaciju zbog novog virusa, ali veći deo sveta tome nije posvetio dužnu pažnju. Kao što i Kina, u kojoj se pojavio mesec i po dana ranije nije u prvom trenutku reagovala adekvatno. Kad Kina jeste, ostalima se činilo da se to dešava nekom drugom. Novi vid virusa korona, međutim zavladao je svetom. Ta, kako joj ime kaže – kraljica, jeste zla. I ubija. Kao nevidljivi neprijatelj, a time teško predvidiv i savladiv, ovaj virus paralisao je svet i stavio ga pred najveće iskušenje. Ne samo zato što leka još uvek nema, već zato što se prenosi sa čoveka na čoveka. Nije ni svinjski, ni ptičiji grip. Zbog njega je čovek čoveku opasnost.

Jedini boljitak u ovom trenutku osetila je priroda. Ona koju industrijalizacija i nedovoljna briga uništavaju. Neki su to protumačili kao osvetu, a neki kao upozorenje da moramo biti pametniji i bolji. Ja pripadam ovoj drugoj grupi, jer uprkos svemu, verujem u ljude.

Zbog svega toga u ovom tekstu biram reči. Ističem samo one iza kojih stoje dela. I delovanje koje treba da bude putokaz. Time smo se u ovim teškim i izazovnim vremenima rukovodili i u Hemofarmu i u našoj matičnoj kompaniji Štada.

ZDRAVLjE. To je ono što je najvažnije svakom čoveku. To je i naša misija. I logično, pratimo sve informacije iz oblasti zdravstva. Zato je crvena lampica za nas bilo već prvo upozorenje iz Kine. Oni su ga Svetskoj zdravstvenoj organizaciji poslali 31. decembra u danu u kome je svet proslavljao Novu godinu. Malo ko je odmah na to obratio pažnju, ali je nama već u januaru bilo jasno da ova godina naših velikih jubileja, 125 godina postojanja Štade i 60 godina Hemofarma, umesto godine slavlja, može biti i godina najvećih izazova. Godina u kojoj ćemo širom sveta u kojem poslujemo morati na najbolji način da iskažemo svoju agilnost, brzo prilagođavanje promenama i preduzetništvo – efikasno delovanje u svim segmentima, od obezbeđivanja sirovina i logistike, preko najviših standarda proizvodnje i distribucije, do plasmana i komunikacije. Godina u kojoj ćemo braniti sve ono što čini naš integritet – pouzdanost, partnerstvo, brigu o drugima i solidarnost. Delovali smo odmah. Neki za nas kažu da smo kao najbolje organizovana vojska. Mi znamo da smo ljudi od krvi i mesa. Osetili smo zebnju, ali smo bili spremni. Svi do jednog. U našim definisanim vrednostima to zovemo ONE STADA. U životu to je JEDINSTVO. Ono koje nam je sada svima potrebno.

Baš kao što nam je potrebna i SOLIDARNOST, osećanje da smo tu i za druge. Mi smo se delima potrudili da to i dokažemo. Lekari su, naravno, i naši heroji. Naš aplauz za njih nije samo onaj sa terasa u 20 časova. Naš aplauz je i to što za neke od lekova koji su im potrebni radimo i u četiri smene, što smo samo u Hemofarmu u toku jednog meseca proizveli 24.000.000 pakovanja lekova i proizvoda namenjenih zdravlju, kao i 110.000 polulitarskih rastvora i drugih sredstava bez kojih ne mogu da rade. Uz to, kako bi pomogli napore institucija, lekara i zdravstvenih radnika i institucija koji se danonoćno bore protiv bolesti korona virusa, Štada i Hemofarm kao njen deo, obezbedili su pomoć za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u vidu 150 monitora za praćenje stanja pacijenata. Pored ove donacije od gotovo 400.000 evra, Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima imamo proizvodnju, donirali smo i pet miliona dinara za borbu protiv kovida-19 i podršku socijalno najugroženijoj populaciji. Našli smo se i među kompanijama koje su kroz Nemačko-srpsku privrednu komoru donirale milion evra, a sa Srpskim filantropskim forumom pokrenuli smo i niz inicijativa prema Vladi Srbije ali i drugim kompanijama i nevladinim organizacijama kako bi ova zajednička bitka bila efikasnija. Veliko HVALA i apotekarima poslali smo i u posebnoj video-poruci, koju smo distribuirali na svim društvenim mrežama.

Sve to je i ODGOVORNOST, obaveza da na najbolji način odgovoriš na izazov. Mnogi joj se tek sada uče. Nemali broj ljudi odgovornost i dalje očekuje samo od drugih, bilo da je to država ili da su to drugi ljudi. Veštiji su u prebacivanju odgovornosti nego u sposobnosti da je sami preuzmu. Zato je mešaju sa disciplinom, čak i kad se disciplini dive. Za mene je disciplina niži stepen ljudske svesti, povinovanje nečijoj naredbi. I zato sam srećna što i u Hemofarmu i u Štadi ne negujemo disciplinu nego odgovornost.

Zato smo od samog početka ovog izazova sa kojim se svet dugo nije sreo, kao odgovorna kompanija preduzeli sve mere da obezbedimo ono što je ljudima uvek, a u ovom trenutku baš naročito važno – sigurno snabdevanje lekovima. Obezbedili smo dovoljnu količinu sirovina i svih neophodnih materijala, način poslovanja i kontrola kvaliteta proizvoda nam je već bila na najvišem nivou i preostalo je da iskažemo brigu o svojim ljudima, jer bez njih ništa od svega ne bi bilo moguće. Pre mnogih država, doneli smo odluke o najvišem stepenu mera zaštite naših ljudi koji su nastavili da 24/7 rade u proizvodnji. Njih 6.000 imalo je kontinuiranu podršku svih zaposlenih, ali i oko 300 naših partnerskih organizacija koji su u novim okolnostima danonoćno radili i uspešno odgovorili na izazov i rastuću potražnju za lekovima i drugim zdravstvenim proizvodima. Tako smo i u vreme pandemije virusa korona, postavili novi rekord u obimu proizvodnje. Samo u martu Štada je proizvela više od 63 miliona pakovanja lekova, odnosno 1,2 milijarde jedinica. Sopstvene rekorde oborio je i Hemofarm, dokazujući da je zaista regionalni farmaceutski lider. Reči iza kojih stoje dela su dakle i POŽRTVOVANOST i PARTNERSTVO.

Jedni drugima tako smo i PODRŠKA. Svako na način na koji to u ovom trenutku najbolje može. Hemofarm fondacija je građanima omogućila da se i u ovim izmenjenim okolnostima, sada uz pomoć interneta, nalaze „Na kafi sa psihologom“, a nismo obustavili ni naš mentorski program. Najboljim studentima i Hemofarmovim stipendistima tako smo nastavili da poručujemo „Možeš i ti“. Kroz ilustracije i najvažnije poruke sa građanima na našim onlajn platformama kontinuirano delimo i najvažnija uputstva i savete, nastojeći da imaju lako razumljiv i kredibilan izvor korisnih informacija.

Na sve ove načine, prelazeći sa reči na dela, Hemofarm u ovom trenutku brani ne samo zdravlje građana, već i potvrđuje ono što gradi već 60 godina – POVERENjE. I zato baš tom, od svih reči koje sam odabrala, završavam ovaj tekst, sa nadom da će i smisao odabranih pojmova biti znak boljeg sutra. Želim vam svako dobro.

Tekst je prenet iz nedeljnika NIN.