Dimitrije Boarov – Oseka ruskog gasa

Izvor: Novi magazin

Indirektno, obavešteni smo da je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto pre neki dan rekao da se snabdevanje Mađarske ruskim gasom biti povećano preko Balkanskog toka (to jest preko Turske i Srbije) iduće godine, kada ističe ugovor između Rusije i Ukrajine, a koji navodno neće biti produžen (prema izjavi ukrajinskog predsednika Zelenskog). Reč je, kako je izjavio ministar Sijarto, o 5,6 milijardi kubika gasa što je oko dve trećine tamošnje godišnje potrošnje.

Čudan je, doista, rat između Ruske federacije i Ukrajine, jer je tokom skoro tri godine rata, uprkos 12 paketa sankcija Evrope prema Rusiji i podvodne sabotaže gasovoda Severni tok na Baltiku, normalno funkcionisao gasovod Urengoj-Pomari-Užgorod, koji prolazi preko grada Sudže, a koji u Kurskoj oblasti kontroliše ukrajinska vojska. Preko tog gasovoda je i prošle godine centralnoevropskim državama isporučeno oko 15 milijardi kubika ruskog gasa. Inače, taj gasovod, posle rusko-ukrajinske granice, zatim ide sve do Slovačke, Češke, Mađarske i Austrije, pa su preko njega normalno snabdevane ove zemlje. Ukrajina je čak od taksi na protok ruskog gasa imala godišnje prihode od blizu milijardu dolara. Prema proceni Rojtersa, Rusija je na izvozu gasa ovom trasom tokom rata zarađivala oko tri milijarde dolara godišnje, po ceni od oko 200 dolara za hiljadu kubika gasa.

U međuvremenu, evropsko tržište za ruski gas se drastično smanjilo, pa je udeo ovog gasa na kontinentu smanjen sa preko 35 na oko osam odsto, a „Gasprom“ je već prošle godine, najviše zbog toga, imao poslovni gubitak od sedam milijardi dolara (ove godine je ista kompanija, polovinom godine objavila da ima veliki promet i profit, ali ova propagandna korekcija nije nikog mnogo uzbudila). Pri tome treba primetiti da „Gasprom“ nije imao poslovne gubitke još od1999. godine.

Ni desetak dana pre samita BRIKS-a u Kazanju, naša javnost još ne zna da li će na njega otputovati i sam predsednik države Aleksandar Vučić, koji je na taj skup pozvan „kao gost“, a koji, istina, poslednjih dana doista ima gust raspored međunarodnih političkih obaveza. Možda se sa novim ugovorom o uvozu ruskog gasa čeka da ga dogovori sâm Vučić, što bi na neki način opravdalo njegov put u Kazanj

Preusmeravanje Mađarske i Austrije na snabdevanje gasom preko Balkanskog toka u nekim izveštajima u našim glasilima protumačeno je kao dobra vest za Srbiju, ali mi još ne znamo kakvi su i da li su o tome između Srbijagasa i Gasproma zaključeni ugovori, pa čak naša javnost nije obaveštena tačno ni ko je platio troškove gradnje ovog gasovoda preko teritorije Srbije (to jest da li je te radove kreditirala ruska ili mađarska strana). Zbog toga nije jasna ni veličina benefita koji bi se tu mogao očekivati (ako ga bude). Uzgred budi rečeno, troškovi gradnje spomenutog gasovoda kroz Srbiju uračunati su u rast BDP-a Srbije pre dve godine (odoka).

Inače, ni desetak dana pre samita BRIKS-a u Kazanju, naša javnost još ne zna da li će na njega otputovati i sam predsednik države Aleksandar Vučić, koji je na taj skup pozvan „kao gost“, a koji, istina, poslednjih dana doista ima gust raspored međunarodnih političkih obaveza (zanimljivo, u njegovoj pratnji uglavnom nema našeg novog ministra inostranih poslova Marka Đurića). Možda se sa novim ugovorom o uvozu ruskog gasa čeka da ga dogovori sam Vučić, što bi na neki način opravdalo njegov put u Kazanj? O svemu tome ne vredi sada špekulisati, niti su razumne neke geostrateške mistifikacije tog putovanja, u bilo kom pravcu.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.