Bilježnica Robija K.: Houmlend muvment

15. May 2024.
ViktorIvancic
Viktor Ivančić. Foto: Štefica Galić

Autor: Viktor Ivančić, Izvor: Peščanik

Mi obitelj smo pičili sa trajektom kod mog dida na Šoltu. Onda smo kad je trajekt armiža u Rogač iskipali se iz trajekta u tatinom škodilaku. Samo malo dalje na cesti je bila prugasta rampa. Na rampi je bijo veliki okrugli znak. Na znaku je pisalo Carina. Tu su auti iz trajekta čekali u koloni. Tata je rekao: „Šta je ovo, jebate irud?“ Mama je izbečila facu: „Neam blage…“ Kraj rampe je jedan barba vikao u mengafon: „Molimo sve putnike iz Hrvacke da idu u livu traku, a one iz drugih zemalja u desnu! Ponavljan, putnici iz Hrvacke u livu, a ostali u desnu traku!“ Mama je pitala: „Ma šta je sad ovo, za gospu blaženu?“ Tata je izbečijo facu: „Neam blage…“

Onda je kod rampe jedan barba iz pandurije tati da mot da spusti ponistru od škodilaka. Tata je spustijo. Murac je rekao: „Pasoše, molin!“ Tata je zinijo: „Koje pasoše?“ Murac je rekao: „A ti si to ka zaglumija mangupa, a? Dođeš na granicu i pitaš koje pasoše?“ Tata je rekao: „Pa nećemo valjda nosit putovnice za pribacit se iz Splita na Šoltu?“ Murac je podviknijo: „Nisan ja spominja nikakve putovnice, nego pasoše!“ Tata je rekao: „Dobro, pa to je isti…“ Murac je uletijo: „Nemoj mi dizat ganglije sa ton ustaškon spikom, brale! Okej?“ Tata je zamuckao: „Okej, okej…“

Mama i tata su gledali se sa turbo izneredom. Ja i moja sestra Damjana smo mučali na zadnjen sicu. Murac je rekao: „Aj onda daj vozačku i ličnu kartu! Srića tvoja da smo u Evroskoj uniji!“ Tata je opet okrenijo se prema mami sa zbunjozom. Mama je slegnila sa ramenima. Tata je vrtijo sa glavom i izvadijo je iz pretinca vozačku. Murac je pitao: „A šta se ti čudiš, jebate? Opet si zaglumija nekog mangupa, a?“ Tata je rekao: „Pa malo mi je čudno da nan iz čista mira idete provjeravat osobne iskaznice!“ Murac je podviknijo: „Nisan ja spominja nikakve osobne iskaznice, klipsone, nego lične karte! Akoš mi ovde hrvatovat, moš se iz istih stopa vratit u Split! Trajekt ti vozi nazad za kvarat od ure!“

Mama i tata su se ukočenili od teške vune. Ja i Damjanica smo mučali na zadnjen sicu. Murac je razgledavao tatine dokumente. Onda je on pitao: „Imatel kakve sumljive robe u portapaku?“ Mama je pitala: „Šta bi bila sumljiva roba?“ Murac je rekao: „Oružje sa kratkin i dugin cjevima, esploziv, ručne granate, zastave sa šahovnicon i slično!“ Mama je zinila sa ustima. Onda je ona rekla: „Nemamo! Imamo samo po par mudanata i bičava za prominit priko vikenda!“ Murac je rekao: „Aj to ti virujen! Kako ste se usrali, bogami će van i tribat čiste mudante!“ Onda je on nagnijo se prema meni i rekao je: „Malac, pozdravi dida!“ Ja sam rekao: „Oću!“ Murac je lupnijo sa rukom po škodilaku: „Aj vozi!“

Poslje smo mi sidili kod mog dida u dvoru. Tata je škarpunijo se po faci. Dida je njemu rekao: „A jebiga, zete, viš da je situacija konplicirana! Sve se prominilo priko noći!“ Tata je rekao: „Šta se prominilo? Debil nas je tlačija ka da smo zadnji teroristi!“ Dida je rekao: „Ma Prošper ti je okej čovik! Samo je malo nervozan kad dolaze Hrvati!“ Mama je pitala: „Zašto, jebate?“ Moj dida je nagnijo se prema naprid i rekao je: „Kad smo pri niki dan skužili da ustaše ulaze u vladu, cili otok je odlučija da se odseli iz Hrvacke!“ Tata je zinijo: „Di da se odseli?“ Dida je rekao: „Pa na Šoltu, čoviče! Di će drugo?“ Tata je viknijo: „Ali i dosad ste bili na Šolti!“ Dida je rekao: „E, to je ispala sritna okolnost! Napuštaš Hrvacku, a ne moraš putovat! Spakuješ kufere i ostaviš ih di jesu!“

Moji roditelji su piljili u dida sa raskobečenim očima. Samo onda su uza skale u dvor se popeli oni didini frendovi barba Tonino i don Joso. Dida je njih pitao: „Alo, ekipa, šta ima novo?“ Barba Tonino je rekao: „Bogami su zbajbučili Franina! Malopri ga odvelo u lisicama!“ Don Joso je rekao: „Nemaju pržuna na otoku, pa san in da ključ da ga zakatanče u konobu od župnog dvora!“ Moj tata je pitao: „Zašto su ga zbajbučili?“ Barba Tonino je rekao: „Zato šta je podržava ustaše! A sad se pravi Englez!“ Mama je pitala: „Kako se pravi Englez?“ Don Joso je rekao: „Govori da nije glasa za Domovinski pokret, nego za Houmlend Muvment! Ma vidi kurca!“ Dida je pitao: „Ima li još domaćih izdajnika?“ Don Joso je rekao: „Zasad samo Franino! Al i on će posli tri pive prić na našu stranu! Znaš kakvi je to prilivoda!“

Mama i tata su žmirkali od ošamuta. Dida je sipnijo ekipi travaricu u bićerine. Barba Tonino je rekao: „Samo jednu brzinsku! Saće mi smjena!“ Mama je pitala: „Kakva smjena?“ Dida je njoj rekao: „Odred naoružanih kajića patrolira oko otoka! Ništa ne prepuštamo slučaju!“ Barba Tonino je rekao: „A cili san krepan, jebate! Sinoć san do dvi ure gleda Evroviziju!“ Don Joso je rekao: „Švicarska je bila fe-no-me-nal-na!“ Dida je rekao: „Ma meni je oni Bejbi Lazanjur skroz simpa, al jebe me država za koju piva!“ Don Joso je rekao: „Kurac će on dogodine pivat na engleskon!“ Dida je rekao: „I ja kažen! Kad Houmlend Muvment donese zakon, moće se slikat! Važnije će bit pivat na hrvackon i bit zadnji, nego se kreveljit na engleskon i bit prvi!“ Barba Tonino je klimnijo sa glavom: „Radiće privodioci u tri smjene!“ Ja sam pitao: „Kako se rim tim tagi dim reče na hrvackon?“

Onda je mama nagnila se prema tati i rekla je: „Pa ne može spavat u dvoru u lingeštulu! I to u podne, za gospu blaženu!“ Tata je rekao: „Šta te kuri bolac? Viš da je na sedmon nebu! Ceri se od uva do uva!“ Mama je rekla: „Ma daj, čoviče, opaliće ga sunce! A i obid je skoro gotov!“ Onda je mama odgibala prema lingeštulu da prodrma dida po ramenu. Samo dida je napola otvorijo livo oko i zarežao je: „Probudiš li me, jebaćuti milu mater!“ Mama je cijuknila: „Čako!?“ Dida je okrenijo se na drugu stranu i rekao je: „Samo još fali da mi rođena ćer guši otpor fašističkom teroru!“

Robi K. (IIIa)

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.

Click