Vest – jedna i jedina

Autor: Branimir Brkljač, Iskusni početnik

Osim onlajn i štampanog izdanja (na ovo drugo sam već godinama pretplaćen – šta ćete, ta sam generacija), WIRED ima i veći broj dnevnih i nedeljnih njuzletera koji obuhvataju neke specifične teme. Jedno od njih je i dnevni njuzleter „Tech in Two”, koji vam daje brif o tome šta je novo u svetu tehnologije.

Prvo je u ponedeljak, 16. marta, svim pretplatnicima u inboks stigao mejl sa informacijom da WIRED pokreće još jedan specijalizovani njuzleter koji će se baviti isključivo aktuelnostima na temu epidemije koronavirusa i pozivom na besplatnu prijavu. Onda je dan kasnije svim pretplatnicima stigla informacija da se dok traje ova situacija njuzleter „Tech in Two” ukida i da ćemo umesto toga dobijati njuzleter „Coronavirus Update”. U zaglavlju je lepo pisalo: „Tech in Two je originalno pokrenut da vam pruža najvažnije vesti dana za dva minuta ili manje, ali sada je potpuno jasno da su jedine vesti koje u ovom trenutku treba da znate samo o jednoj temi: globalna pandemija koronavirusa. Od sada, Tech in Two će biti zamenjen našim novim dnevnim njuzleterom, Coronavirus Update. Vaš redovni program će biti, nadamo se, obnovljen uskoro.”

Koronavirus je, s pravom, prva i glavna vest na svetskom nivou. Ali kao što vidimo, postala je jedna i jedina vest. Pandemiju koronavirusa više ne možemo razdvojiti od koronavirus infodemije. Uostalom, lepo nas obaveštava WIRED da su informacije o koronavirusu JEDINE VESTI koje u ovom trenutku treba da znamo. Ovo skoro da zvuči kao upozorenje da sa nama nešto niije u redu ako bi nas u ovom trenutku bilo šta drugo zanimalo.

I nije WIRED jedini medij koji se toj novoj realnosti na takav način prilagodio. Radi se o masovnoj promeni sadržaja na svim medijskim platformama, tako što se bilo koja tema kojom se određeni medij bavi obrađuje isključivo sa aspekta pandemije koronavirusa. Naravno, tema koronavirusa dominira i društvenim mrežama i to u najrazličitijim formama – od pametovanja o čemu se zapravo radi, preko saveta kako se zaštititi, različitih teorija zavere pa do poplave mimova i manje ili više glupih fora i forica.

I svet estrade i popularne kulture, koji živi od stalne medijske prisutnosti, vrlo brzo je shvatio da bez koronavirusa ne mogu održavati svoju popularnost. Tako su neki od aktera na toj sceni objave sa slikama napućenih usana i istreniranih tela, romantičnih zalazaka sunca, raznobojnih koktela i ekskluzivnih zabava, zamenile onim u kojima se iskazuje briga za zaražene, daje podrška lekarima i širi optimizam da ćemo posle svega biti bolji, jači i mlađi. Čak su neki od njih koji su se, nažalost, zarazili ovim virusom, tu vest brže-bolje saopštavali svojim fanovima na društvenim mrežama i poput nekada lajkova i šerova, sada skupljali poruke podrške. Kao da su jedva dočekali da se zaraze. Bilo kako bilo, želim im da što pre ozdrave.

Vratimo se mi glavnoj temi. Sama pandemija koronavirusa jeste više nego ozbiljna i zahteva brzo i odgovorno ponašanje svih – od svakog pojedinca do institucija sistema, kako onih na državnom nivou, tako i onih globalnih. A sve to je izostalo i to iz raznih razloga. Dobar deo leži u objektivnoj činjenici što se radi o novom virusu sa kojim se svet prvi put suočava i zato je mnogo toga u vezi sa njim nepoznato. To, na jednoj strani, izaziva strah kod ljudi, a na drugoj rađa veliku neizvesnost o tome koliko će ova situacija trajati i koje će sve posledice imati.

Činjenica je i to da je kriza nastupila nekako preko noći i svet je na nju bio potpuno nepripremljen. Na samom početku, na vesti o epidemiji u Kini reagovalo se sa blagom nevericom i u fazonu „ma proći će”, „neće to kod nas” i slično. Hajde što je to bio stav običnih ljudi, nego je i većina vlada i država nekako sa strane posmatrala razvoj krize u Kini i onda su ostale zatečene kada je virus pokucao i na njihova vrata.

Prelomni momenat je bio kada je eksplodiralo u Italiji i kada se tamo epidemija virusa pretvorila u pravu kataklizmu. Tada su preko noći u svim zemljama počele da se uvode rigorozne restriktivne mere – zatvaranje granica, prekid nastave u školama i na fakultetima, otkazivanje javnih događanja, zatvaranja čitavih sektora uslužnih delatnosti, prestanak rada javnih institucija i radikalno promenjen režim rada i funkcinisanja zaposlenih u privredi, ograničavanje kretanja ljudi. Jednom rečju, život koji smo do tada živeli jednostavno je stao.

Rigoroznošću mera kao da se pokušava opravdati izostanak pravovremene reakcije i naknadno demonstrirati odgovoran pristup koji je u većini zemalja izostao na početku. Trenutno je situacija takva da se svakog dana u nekoj zemlji uvode sve radikalnije mere. Vlade pojedinih zemalja kao da se takmiče koja će smisliti i povući neki novi i još ekstremniji potez i time pokazati da tako više brine o svojim građanima od drugih. I koliko možemo da vidimo u ovom trenutku, ta trka se i dalje nastavlja.

Ne mogu da sudim o opravdanosti svih tih mera, niti mi to pada na pamet. Ne samo zato što nisam stručan, a nisam, već zato što u ovom trenutku zaista premalo znamo o samom problemu. Ali, ono što definitivno znamo je da smo se korak po korak, malo po malo, a opet iznenada, preko noći, našli u jednom potpuno novom svetu. I glavni pokazatelj toga je upravo to što koronavirus nije više samo vodeća i glavna svetska vest, već je postala jedna jedina vest.

Koronavirus je novi kontekst u kom postojimo, živimo i radimo, jer sve to sada poprima drugačije značenje i dobija drugi smisao.

Uzmimo kao prvi primer sam način rada. Rad od kuće je do juče bio izuzetak i bio je nekako kul. Od kuće su radili frilenseri, a oni koji su imali stalni posao samo s vremena na vreme i uglavnom je to bila neka mala privilegija. U ovom trenutku je to postao dominantan način rada, što je logično i potpuno opravdano u datim uslovima. Ali, ne treba sumnjati da će se, kada ova kriza prođe, samo jedan deo ljudi koji silom prilika danas rade od kuće, vratiti starom načinu rada u kancelarijama poslovnih zgrada svojih kompanija. Poslovanje će se u međuvremenu prilagoditi i transformisati, pa će dobar deo zaposlenih, ako ne i većina, samo nastaviti da i dalje radi od kuće. Kompanije će to prigrliti, jer će tako spustiti cenu rada i podići svoje profite. Rad od kuće više neće biti stvar slobodne volje zaposlenih, ili neka mala privilegija, već jedina opcija. Uostalom, savremena tehnologija nam već sada omogućava da radimo kao da smo zajedno u istom prostoru.

Evo i drugog primera. Za njega imamo i novi termin koji se rodio sa pojavom koronavirusa. Socijalna distanca. U ovo vreme krize, pod taj termin podvodimo sve one mere zabrane okupljanja većeg broja ljudi na jednom mestu, odnosno obavezu držanja određene distance kada smo u blizini drugih ljudi. Ona je, naravno, neophodna mera u vreme epidemije virusa koji se prenosi direktnim kontaktom. Ali, kad prođe sve ovo i nastavimo da uglavnom radimo od kuće, da li će socijalna distanca postati nešto normalno? Fizička razdvojenost u vreme krize nas ni danas ne sprečava da međusobno komuniciramo na daljinu, putem tehnologije koja je već sastavni deo našeg tela. Sada ćemo se na to još bolje navići i kad prođe sve ovo, moći da nastavimo da se družimo na daljinu.

Proći će ova pandemija. Koronavirus više neće biti jedna i jedina medijska vest. Ali, iza nje će ostati neki novi svet. Naznake tog sveta mogli smo da prepoznajemo i do sada, prateći kako je informatička tehnologija u proteklih dvadeset godina menjala svet. Do sada su te promene bile krupne i velike, ali su se dešavale unutar nama poznatog okruženja koje se takođe menjalo, ali smo te promene mogli da razumemo i da se njima prilagodimo. Sada smo pred radikalnim preskokom. Vidimo kako se taj svet menja, ali tu promenu ne možemo da razumemo. Za nas je taj novi svet koji nastaje pred našim očima svet znanja bez razumevanja. Taj novi svet o kome ne znamo skoro ništa, biće nam naš jedan i jedini svet. Pa ko preživi.

Tekst je prenet sa portala Iskusni početnik.