Epidemija laži

Piše: Biljana Srbljanović

Taj penzionisani doktor, nastupio je kao stend ap komičar, neodgovorno se i nenaučno izjasnio da je ovo “najsmešniji virus u istoriji čovečanstva” i poručio ženama da idu u šoping u Italiju, a da naravno, pare uzmu od muževa. Žene su, znači, kokoške i izdržavana lica koje su toliko glupe da će pojuriti u žarište epidemije, da za tudje pare kupe nove čizme, jer su nam takvi prioriteti, zna se. Podržan sa najvišeg nivoa vlasti, taj doktor je rekao bukvalno sve suprotno čak i u odnosu na zvanične naloge ministarstava (otkazane dečije ekskurzije baš u tu Italiju, preporuka da se tamo ne putuje do daljeg) i niko ga nije zaustavio. Šta više, sam predsednik je nastavio niz, rekao nam da “čašica” škodi koroni, iako je jasno da je virus moguće ubiti rakijom, samo kada tokom procesa ubiješ i sebe, ali i to prodje kao vic.

Onaj penzionisani doktor je nastavnio turneju po režimskim medijima, iako je poznat i pre ovoga po antivakserskim stavovima koje rastura po tribinama opskurnih organizacija, za koje je rok zvezda. Njegove dosadašnje tvrdnje povodom običnog gripa su već bile dovoljne da ga diskvalifikuju, ali nisu. Tako čovek koji tvrdi da su fakcine za grip zabranjene za trudnice (nisy), da su Srbi postali prirodno rezistentni na tuberkulozu (nisu, nego smo vakcinisani), da od influence umiru samo američke trudnice rečima “ne znam šta je problem sa njihovim trudnicama” (nisu se vakcinisale, eto šta je problem), lekarima koji preporučuju vakcinu protiv gripa kaže “to ti svojoj čerki daj” (kad joj već muž nije dao pare za Milano, onda otac nek je ubije) i tvrdi da se dijabet, koji se “40 godina kasnije” može dobiti, zapravo posledica vakcine.

Tog i takvog stručnjaka, najviša vlast u Srbiji nudi gradjanima kao izvor informacija o dolazećoj koroni. Pre nego što me napadnete da se pravim da znam bolje od lekara, ne znam. Ali znam da ne verujem našim medijima, ni sa jedne strane političkog spektra, ali verujem Majo klinici, na primer ili vodećem svetskom epidemiologu dr Lipkin, koji je, naime, otišao na samo izvorište virusa, u Kinu, za potrebe naučnog sagledavanja epidemije i o tome objavio rezultate. I to je poraz svih nas: primorana sam na ono što najviše mrzim – da sama tumaram bespućima interneta u potrazi za naučnim istinama, jer nas ni nezavisni ni režimski mediji ne informišu tačno.

Jer, jedini odgovor antivladinih portala su neka vrsta kontra-miting-informacija, objavljuju se sumanute nedorečene priče kao ona o turistkinja iz Niša, koju na povratku iz Italije, niko nije skrinovao za virus. Nije, jer je žena putovala pre epidemije, ali to shvati onaj ko pažljivo čita datume. Ili priča o “Srpkinji” iz okoline Mantove, koja se žali jer nema više ispijanja kafe za šankom u njenom mestu, te da su ona i njeni ukućani dobili temperaturu, pa se boje najgoreg. U tekstu znamo kako “Srpkinja” šeta psa noseći masku, ali ne piše da li se, kao medicinska radnica, testirala na virus. Istog dana kada je ovo objavljeno kao neka vrsta relevantne informacije, sama je na tviteru rekla da su ona i njen sin samo “slinavi” i da nije u pitanju korona – već običan grip. Još smešniji od onog najsmešnijeg na svetu.

U medjuvremenu, ni od jednih ni od drugih medija ne čujemo najvažnije: da li su testovi za virus pripremljeni, koliko ih je ima, da li medicinsko osoblje ima dovoljno zaštitne opreme, jer su oni prvi na udaru ako epidemija zaista krene, da li smo im pokupovali sve maske i rukavice koje postoje, iako su za nas beskorisne, a njima glavu čuvaju, koji su koraci kada osetimo simptome i kako da se uopšte ponašamo u slučaju najgoreg, te ko će nas informisati o tome? Imam neki čudan osećaj da će, ako nas epidemija obidje, Vučić to proglasiti kao svoju pobedu, ali i da će, ako nas pobije, opozicija ipak malo biti zadovoljna.

Tekst prenet iz dnevnog lista Blic.