Biljana Srbljanović – Na slovo P

Piše: Biljana Srbljanović

Ko ne zna o čemu pričam, mnogo propušta, poenta je da se stanovnici mesta Botevgrad (sic!) tradicionalno tuku nakon dirljivih pokušaja varanja u ovom verski inspirisanom takmičenju na kom ljudska glupost i sklonost marifetlucima po pravilu jedini odnose pobedu.

Vremenom je i domaća scena postala konurentna: Amfilohije koji, kao Zagor Te Nej, leži u kanuu prskajući kupače vodom u vodu, Miša Vacić sa Adidas papučama koje koristi kao peraja, svi snažni LGBT vajbovi obnaženih muškaraca u spido gaćicama dok jedan drugom čuče pred guzom, padaju u senku pred najblistavijim vesićevskim podvigom da smakne Bugare sa trona ludila.

Gradska skupština, Vojska Srbije, predsednik Vučić, zamenik Vesić i direktor Turističke organizacije Beograda izvesni “Pop” zvanično su podržali krstovdansko plivanje u mutnoj Savi, na mestu koje starosedeoci zovu “kenjara” (zbog čestog izlivanja kanalizacije) a ispred elitnog restorana, ukoso od gradilišta Beograda na vodi, za čak osam (8) OSAM plivača – tačnije, za 7 momaka i jednu devojku.

Sam dogadjaj možemo sažeti u nekoliko pojmova: pop, penzos, peder, pandur i ona reč isto na p, ali i izveden ratni brod Drugog odreda Vojske Srbije, rečne flotile, brodove i čamce Rečne policije, službenici PU Savski venac, kamermani Vojske, oficiri i ostala lica, zatim vozila hitne pomoći, uz prikladan ženski hor, jedan harmonikaš, sveštenstvo i funkcioneri Beograda. Visokobudžetna šala, da kažemo.

Manifestaciju vodi neki penzioner, koji je držao prikladni govor jedno četrespet minuta, dok su mu jedina publika bili smrzuti takmičari, čekajući znak da skaču u vodu, nekoliko novinara, slučajni prolaznici, a najviše on sebi sam. Penzos ko penzos, najviše podseća na “podoficira kućnog saveta” (Basara), naporni čiča iz zgrade kakvog svi znamo, što ide okolo i gundja, a koga niko ne shvata ozbiljno.

Ipak, ovaj penzos je, u svom govoru, a ulizujući se vlasti, nenamerno otkrio ko je sve ovo platio: najpre se, naravno, zahvalio “Vrhovnom komandantu ove naše voljene Srbije, koji nam je dao ratni brod” i šteta je da moj drhtavi kamerman sa YT-a, nije snimio face oficira što bleje sa puškama na gotovs okolo, da protumačim i u vaše ime, šta misle o “davanju ratnog broda” čiči da se igra.

Onda se zahvalio i “jednom blistavom čoveku – zameniku gradonačelnika Vesiću” što ga je njega, govornika, podržao i uvrstio dogadjaj u “Manifestaciju zimske čarolije – najveću turističku ponuda grada”. Onda se penzos želeo zahvaliti još jednom funkcioneru “divnom mladom čoveku, sekretaru grada Beograda za ….” i tu je nastupila pauza u trajanju jednog omanjeg moždanog udara, tokom koje je matori pitao dotičnog direktora TOB-a –  je li, čega je onaj sekretar, ali, na žalost, ni direktor NIJE ZNAO, pa je govornik bio primoran da prizna da “ima blokadu mozga” ali je obećao da če “da se seti”. Nije se setio.

Zatim je bilo i nekoliko reči o radjanju srpčića, jedan rendom pozdrav za sina predsednika opštine Medvedje “koji studira”, pohvale muzici, te i muzika sama (5 gospodja u jorganima se njiše kao hor Kolibri, dok se takmičari skidaju u gaće). Onda je bilo još govora, jer je matori zaboravio da kaže nešto iz istorije nečega, pa je popu Miloradu puko film, i počeo da negoduje, takmičari i takmičarka da se tresu od zime, kao autor mog snimka, bila je služba (sa ili bez blagoslova SPC, ko te pita), oni su se ukrcali na ratni brod. Na brodu su se naredjali kod topa (i mi mislite da ja ovo izmišljam, znam!), tamo je neko nešto opet čitao, oni se polivali flaširanom vodom (da ih Sava ne preseče, al neće, govna greju) onda se čuo znak za start koji su dvojica prepoznali i skočili prvi, a ostali sa zakašnjenjem. Onda je jedan doplivao do stiropora na kom je poboden krst, ali stao da sačeka ženu, koja bi i inače možda stigla prva, da ovaj nije skočio pre nje) i sve se lepo završilo po dogovoru. Takmičarka je osvojila časni krst. I dok su plivači zatim bauljali preko poplavljenog klizavog zidića neki genije im je, davao po beli peškirić, koji su onda oni morali da nose nad glavama da im ne ispadne u blato, urnebes se privodio kraju i ostatak je istorija.

Penzos je saopštio da je “Džentlmenstvo osnovni postulat pravoslavlja” i ja ga poštujem zbog toga, malobrojna publika se razišla, funkcioneri otišli, brodovi krenuli nazad. Možda nije smešno kao Bugari koji se nabadaju u fontani, ali nije ni mnogo manje. S jednom razlikom: ovu šalu smo platili vi i ja. Živo me zanima samo – koliko?

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.