Sporazoom: Pitanja bez odgovora

9. December 2021.
Pitanje nestalih i kidnapovanih lica nije prioritet ni Prištini, niti Beogradu i ne postoji iskrena volja ovih strana da se ono reši, već se često koristi samo za politička prepucavanja, zaključeno je u najnovijoj emisiji Sporazum.
web najava1

Izvor: Sporazoom

Na Kosovu se još uvek traga za 1622 nestale i kidnapovane osobe tokom i nakon sukoba na Kosovu.

Iako se pitanje nestalih lica u poslednjih godinu i nešto dana našlo kao tema u Briselu, učesnici emisije Sporazum saglasni su da ni Priština, ni Beograd nisu iskreni kad govore o ovoj temi, već je politizuju i koriste za svoje “političke igrarije”.

“Veliko je razočaranje za porodice nestalih što je sve drugo bitnije od rešavanja sudbine nestalih i kidnapovanih koje je najvažnije humanitarno pitanje”, rekla je Silvana Marinkovic iz Udruženja kidnapovinih i nestalih lica u Gračanici.

“Zvanicnici kako Srbije tako i Kosova koriste ovu temu za međusobna prozivanja, a ne za suštinski razgovor o rešavanju ovog pitanja. To što već 20 godina počinioci nisu procesuirani je zato što ga ni Kosovo, ni Srbija nisu smatrali prioritetnim, niti se u domaćoj javnosti vršio dovojan prtisak da se tim pitanjem više bave“, kazala je Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative.

“Čini mi se da ne možemo još uvek da im poverujemo da ovo pitanje smatraju humanitarnim, jer nismo videli neke konkretne radnje i pomake kad je rešavanje pitanja nestalih lica u pitanju. Plašim se da sad nakon 20 i više godina od završetka konflikta na Kosovu su čak i društva počela da se ne saosećaju sa porodicama žrtava, da se ne saosećaju sa onima kojima je ovo pitanje najbolnije, a institucije naročito”, kazao je direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj.

Silvana Marinković iz Udruženja nestalih i kindapovanih u Gračanici kaže da se sva neozbiljnost i nezainteresovanost Kosova i Srbije za ovu temu ogleda u tome što se porodice žrtava o svemu što se do sada o nestalima razgovaralo u Briselu u okviru dijaloga, informacije dobijali samo putem medija.

“I Beograd i Priština kažu da su im nestala lica prioritet, ali sami rezultati mogu da pokažu koliko je to ustvari stvarno tako. Mi 22 godine slušamo jedne iste priče, a ni posle 22 godine nemamo nikakvih rezultata“, rekla je Silvana Marinković.

Odgovornost za nerešavanje pitanje nestalih i kidnapovanih lica prema mišljenju Milice Radovanović snose podjednako i Priština i Beograd.

“Zna se koliko lica se i dalje vodi kao nestalo, zna se u kom vremenskom periodu su ta lica nestala, zna se suštinski ko je odgovoran za njihov nestanak. Tako da odgovor je – Srbija je odgovorna da pronađe posmrtne ostatke nestalih lica koji se nalaze na njenoj teritoriji i precesuira lica odgovorna za njen nestanak i obrnuto. Kosovo je odgovorno i dužno da pronađe posmrtne ostatke koji se nalaze na Kosovu i precesuira lica odgovorna za te prisilne nestanke”, smatra Radovanovićeva.

Kad je uloga međunarodne zajednice u procesu rasvetljavanja sudbine nestalih i kidnapovanih lica u pitanju Silvana Marinković smatra da tu ne postoji preveliko interesovanje.

“Najveću odgovornost za ubijanje, kidnapovanje, rušenje kuća i spomenika snosi međunarodna zajednica koja je ovde došla kao mirovna misija, a zapravo se od dolaska međunarodne misije dešavao najveći broj kidnapovanja kako Srba tako i Albanaca i zato ne postoji šansa da se ubrzo reši ovo pitanje”, kazala je Marinkovićeva.

Bljakaj je mišljenja da je međunarodna zajedno mogla i trebala da izvrši veći pritisak, pa čak i da uslovi Beograd i Prištinu da reše pitanje nestalih osoba.

’’Međunarodna zajednica do sada nije našla najbolje rešenje da izvrši pritisak na Beograd i Prištinu, niti ih je uslovila da što pre reše ovo pitanje da rade više na razrešavanju pitanja nestalih i kidnapovanih. Ja ne znam koji bi to pritisak bio, ali kroz godine je možda međunaordna zajednica trebala više da uslovljava strane na rešavanje pitanja koje se odnosi na prošlost, ne samo na pitanje nestalih osoba nego i na pitanja pravde za žrtve ,odnosno na procesuiranje onih koji su počinili zločine bar za one za koje imamo dokaze. Mi nismo videli to uslovljavanje“, kazao je Bljakaj.

Bekim Bljakaj se u emisiji Sporazum osvrnuo i na nedavno rušenje spomen ploče nestalim novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću u blizini Velike Hoče, ističući da je izostanak rekacije kosovskih institucija pokazatelj njihovog, ali i odnosa celokupnog kosovskog društva prema pitanju nestalih lica.

“To je žalosno, ja sam nažalost pre par dana negde pročitao da je ponovo nestala ta ploča, osmi put zaredom i to je neverovatno i neverovatno je kako nema reakcija. Možda jer se nedovoljno posvećuje pažnja takvim vandalskim činovima i plašim se da smo počeli da se navikavamo na takvo ponašanje što apsolutno nije normalno ni za jedno društvo”, rekao je Bljakaj istakavši da je nedopustivo “da i u Srbiji u Batajnici na mestu gde je pronađeno preko 700 tela nestalih Albanaca ne postoji nijedan spomenik, niti ploča koja bi označila to mesto kao mesto gde su bile masovne gorbnice”.

U emisiji je takođe bilo reči i o uslovljavanju kosovske strane kad je u pitanju Veljko Odalović predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica. Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj kazao je da Priština ne bi trebalo da uslovljava Beograd, već da bi trebalo da teže zajedničkom cilju, a to je, kako kaže, rasvetljavanje što više slučajeva nestalih lica.

“On (Veljko Odalović) je preko 20 godina predsednik Vladine Komisije Srbije o nestalim licima i on je neko ko ima najviše informacija u vezi nestalih lica. Ja ne verujem da je gospodin Odalović onaj koji donosi odluke ja verujem da je njegov šef možda Vučić, koji može da donosi te vrlo visoke odluke u Srbiji. Zato ja ne razumem gospodina Kurtija zbog čega traži da se razreši Odalović, a ne i sam Vućić. Mislim da ne bi trebalo da se uslovljava, jer koliko sam ja saznao to je stvorilo neki problem i ta saradnja nije baš dobra, kao što je bila ranije upravo jer kosovska strana sada ne sarađuje sa Odalovićem toliko usko, a zbog te nesaradnje je i proces pronalaženja nestalih lica usporen”, kazao je Bljakaj.

Milica Radovanović je mišljenja da i srpski i kosovski zvaničnici treba da “gledaju u svoja dvorištva pre nego krenu da se bave tuđim”, navodeći kao primer da je trenutni direktor Državnog Arhiva Kosova lice koje je pravosnažno osuđeno za ratne zličine.

“Bedri (Zyberaj) Ziberaj, je izašao iz zatvora i poslednje dve godine, ne mogu tačno da se setim, je direktor Agencije za državni arhiv Kosova. I pre nego što se uputi zahtev za smenu Odalovića, mi trenutno imamo osobu koja je osuđeni ratni zločinac, koja se nalazi na javnoj funkciji na Kosovu i to je uvreda i za žrtve i za porodice žrtava da je takva osoba na funkciji”.

Da je nedopustivo da osuđeni ratni zločinci obavljaju javne funkcije smatra i Bekim Bljakaj.

“Zapravo to je tačno. Bio je jedan sudski proces među prvima na Kosovu za ratne zločine gde je gospodin Ziberaj osuđen pravosnažno za ratni zločin i to je nedopustivo da lica koja su osuđena za ratne zločine obavljaju  bilo kakvu javnu funkciju u bilo kakvoj javnoj instituciji”.

Sagovornici su se složili da samo zajedničkim i udruženim snagama i saradnjom srpskih i albanskih porodica kidnapovanih i nestalih lica može da se izvrši jači pritisak na institucije u Beogradu i Prištini da se pitanje nestalih lica pokrene sa mrtve tačke.

Click