Vakcina će odrediti novi svetski poredak

Piše: Dragan Štavljanin

Takav pristup može otežati borbu protiv korone, jer niko u ovom slučaju “ne može biti bezbedan, dok nisu svi bezbedni”, kako glasi moto Svetske zdravstvene organizacije (STO). U takvim okolnostima nije moguć ni brzi ekonomski oporavak.

U tom smislu, ova situacija podseća na “zatvorenikovu dilemu” (prisoner’s dilemma) iz teorije igara koja objašnjava zašto dve osobe ne žele da sarađuju iako je to u obostranom interesu.

Na kraju, taj nacionalizam vakcine (vaccine nationalism) može samo produbiti postojeće podele u svetu i voditi uspostavljanju novog globalnog poretka u kome će biti sve manje saradnje i multilateralizma, a sve više podozrenja, podela i sukoba. Stoga, kako piše “Tajm” (Time), postoji opasnost da “lek bude gori od bolesti”.

‘Trenutak Sputnjika’

Trenutno je 21 vakcina u fazi kliničkog ispitivanja i sve zemlje nastoje da se obezbede. Manje i siromašnije države uglavnom pokušavaju da osiguraju nabavke preko zajedničkih međunarodnih šema kao što je COVAX, koju vodi SZO i Koalicija za spremnost na epidemije (CEPI).

Do sada je ovom projektu pristupilo 90 siromašnih država, a 75 bogatih je izrazilo nameru da ga finansira. Međutim, SAD, Kina i Rusija nisu pokazavali interesovanje za ovu šemu.

U međuvremenu, ove zemlje, zatim EU i Indija, nastoje da samostalno razviju vakcinu ili sklope sporazume sa farmaceutskim kompanijama kako bi obezbedile neophodne zalihe za sopstvene potrebe čime se, po mišljenju stručnjaka, zanemaruju globalne.

Testiranje pet vakcina u Kini i četiri u SAD, poprimilo je i političku dimenziju koja, kako piše “Vošington post” (Washington Post), podseća na nadmetanje za tehnološku dominaciju tokom Hladnog rata, uključujući i “trenutak Sputnjika” (Sputnik’s moment), kada je nakon lansiranja sovjetskog satelita 1957. započela besomučna trka dve supersile za supremaciju u svemiru.

Vakcina kao globalno javno dobro

Svetski lideri poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, kineskog lidera Si Đinpinga, generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Antonija Gutereša, ističu da su vakcine “globalno javno dobro”, odnosno resurs koji bi trebalo da bude na raspolaganju svima.

Međutim, dosadašnja praksa to dovodi u pitanje, jer, kako navodi “Forin afers” (Foreign Affairs), snabdevanje vakcinama određenih zemalja dovešće do odlaganja nabavki za druge.

“Vremenski horizont za većinu političkih lidera je veoma kratak, naročito za one koje uskoro očekuju izbori. Mnogi od njih i dalje nisu uvereni da će birači razumeti da su veće dugoročne zdravstvene i ekonomske posledice korona virusa koji se neometano širi po svetu, nego neposredna pretnja po njih ili njihove najmilije zato što moraju da čekaju da se vakcinišu”, pišu Tomas Boliki (Thomas J. Bollyky) i Čad Baun (Chad P. Bown) u “Forin afersu”.

‘Amerika sama’

Predsednik SAD Donald Tramp je pokrenuo operaciju u cilju što bržeg (Warp Speed) obezbeđivanja neophodnih količina vakcine, tačnije nekoliko stotina miliona doza do januara 2021. godine. Planira da investira u sedam kandidata za pronalazak cepiva. Radi se o javno-privatnom partnerstvu vrednom 10 milijardi dolara.

Tako je u maju postignut sporazum sa kompanijom AstraZeneca u vrednosti od 1,2 milijardi dolara o nabavci 300 miliona doza, pri čemu bi, kako se očekuje, prve količine bile isporučene u oktobru. SAD su napravile sličan aranžman i sa kompanijama Pfizer i BioNTech.

Logiku kojom se rukovodi Bela kuća ilustruje i izjava iz juna Pitera (Peter) Marksa, visokog zvaničnika američke Agencije za hranu i lekove poredeći vakcine i situaciju kada u avionu dođe do dekompresije, odnosno nedostatka kiseonika. Naime, tada se roditeljima preporučuje da prvo masku stave sebi na lice pa tek onda svojoj deci: “Najpre stavite masku sebi a onda želimo da pomognemo drugima što je pre moguće”, ističe Marks.

SAD očito imaju u vidu i iskustvo iz prethodne epidemije svinjskog gripa (H1N1) 2009. Po rečima, Skota Gotliba (Scott Gottlieb), prvog čelnika američke Agencije za hranu i lekove (Food and Drug Administration) u vreme Trampa, ova epidemija od pre 11 godina je pokazala koliko je bilo nerealistično “utopijsko gledište” da su zemlje spremne da ustupe vakcinu drugima pre nego što u potpunosti zadovolje svoje potrebe, prenosi “Fajnenšel tajms” (Financial Times).

Naime, kako piše “Ju-es-tudej” (USA Today), SAD su tada potpisale ugovor sa australijskom kompanijom CSL vredan 100 miliona dolara o nabavci vakcine protiv svinjskog gripa. Međutim, kada je vakcina proizvedena, australijska vlada je naložila ovoj kompaniji da mora najpre da zadovolji potrebe domaćeg tržišta pre nego što bilo šta izveze.

Stoga je Piter Navaro (Peter Navarro), koga je Tramp postavio u martu na čelo tima za snabdevanje materijalom za borbu protiv Covida-19, izjavio da “ako smo išta naučili iz epidemije H1N1, onda je to da ne možemo nužno da zavisimo od drugih zemalja, čak i bliskih saveznika, u snabdevanje neophodnim materijalom, od maski do vakcina”.

Tada su, inače, bogate zemlje kupile skoro sve zalihe vakcine protiv svinjskog gripa. Nakon apela Svetske zdravstvene organizacije za donacijama, Australija, Kanada, SAD i još šest zemalja su se saglasili da proslede deset procenata od svojih nabavki, ali tek nakon što su utvrdile da imaju dovoljno za sopstvene potrebe, piše “Forin Afers”.

U međuvremenu, dok se čeka na vakcinu SAD su kupile više od 90 odsto svetskih zaliha leka Remdesivir u naredna tri meseca, koji se do sada pokazao najuspešnijim u borbi protiv korona virusa.

Na taj način se, kako ističe Ijen Bremer (Ian Bremmer), predsednik konsultantske firme “Euroazijska grupa”, Trampov pristup “Amerika na prvom mestu” (America First), “najočitije transformiše u politiku ‘Amerika sama’ (America Alone). (Time).

Sedam godina čekanja na HIV tretman

Slična situacija se desila 1996. kada su na Zapadu patentirani antiviralni lekovi za tretiranje zaraženih virusom HIV. Međutim, bilo je potrebno još sedam godina da bi ta terapija postala dostupna Africi, koja je najteže pogođena SIDA-om, podseća časopis “Sajens” (Science).

Međutim, nisu jedine SAD stavile svoje potrebe na prvo mesto. U poslednjih šest meseci, 46 država je uvelo ograničenja na izvoz medicinske opreme, uključujući maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju i mehaničke ventilatore, ističe se u analizi Sajmona Iveneta (Simon Evenett), profesora međunarodne trgovine na Univerzitetu Sent Galen.

“Forin afers” navodi da je više od 70 zemalja plus EU, uvelo neku vrstu ograničenja. Tako su nemačke vlasti optužile SAD za “modernu pirateriju” jer su maske namenjene Berlinu preusmerile za svoje potrebe.

Bilo je nesuglasica i unutar EU, poput poteza Francuske da prisvoji četiri miliona maski koje je švedska kompanija Molnlycke – sa sedištem u Lionu – planirala da pošalje Italiji i Španiji. Tek na intervenciju Vlade Švedske francuske vlasti su oslobodile kontingent, prenosi France 24.

‘Nemačka nije na prodaju’

Nemački mediji su javili da su američke vlasti ponudile sredinom marta da kupe nemačku biofarmaceutsku kompaniju CureVac nakon Trampovog susreta sa njenim izvršnim direktorom Danijelom Meničelom (Daniel Menichella). Prema pisanju “Velt Zontanga” (Welt am Sonntag), predsednik SAD je, navodno, ponudio milijardu dolara za kupovinu nemačke kompanije.

To je izazvalo žestoku reakciju u Berlinu, uključujući i ministra ekonomije Petera Altmajera, koji je izjavio da “Nemačka nije na prodaju”. (Financial Times). Šef kabineta kancelarke Angele Merkel je saopštio da vakcina razvijena u Nemačkoj mora da bude dostupna u “Nemačkoj i svetu”.

Menadžement CueVaca je u početku negirao kontakte sa američkom administracijom, ali je većinski vlasnik kompanije Ditmar Hop (Dietmar Hopp) to priznao ističući da se “podrazumeva da nemačka kompanija ne bi trebalo da razvija vakcinu za isključivu upotrebu u SAD”.

Sredinom juna, Vlada Nemačke je saopštila da će investirati 300 miliona evra u CureVac kupujući 23 odsto udela u ovoj kompaniji, prenosi PBS.

‘Sanofijevo srce kuca u Francuskoj’

Slična situacija se desila i sa francuskom kompanijom Sanofi. Naime, u aprilu je njen izvršni direktor Pol Hadson (Paul Hudson), inače britanskog porekla, izjavio da SAD mogu prve da imaju pristup vakcini ove kompanije zbog velikih investicija u nju, prenosi “Politiko” (Politico).

Međutim, zvanični Pariz je burno reagovao ističući da je “neprihvatljivo” i “nezamislivo” da kompanija sa sedištem u Francukoj koja “pri tom koristi poreske olakšice po osnovu istraživanja, isporuči vakcine SAD-u pre nego Francuskoj”.

Sanofi je povukao svoju izjavu, predsednik Emanuel Makron je pozvao Hadsona u Jelisejsku palatu, nakon čega je najavio proširenje poslova u ovoj zemlji, te da “Sanofijevo srce kuca u Francuskoj”.

EU nastoji da drži korak

U međuvremenu su Francuska, Nemačka, Italija i Holandija formirale Inkluzivnu alijansu za vakcinu (IVA), koja je potpisala sporazum sa AstraZeneca o 400 miliona doza za potrebe Evropske unije.

Kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon toga objavila strategiju kako bi uverila javnost da evropski blok ne zaostaje za ostalima velikim takmacima, poput SAD, prema pisanju “Tajma” bilo je uočljivo da nije pominjala mogućnost pristupa za druge zemlje izvan EU.

Doduše, paralelno sa nastojanjima da snabde svoje članice, EU je izrazila spremnost da pomogne drugima. Tako je u maju organizovala virtuelni samit na kome su uz članice ovog bloka učestvovale i mnoge druge zemlje, poput Kanade, Japana, Izraela, Saudijske Arabije, zatim organizacije kao što su fondacija Bila i Melinde Gejts. Oni su tada obećali pomoć od osam milijardi dolara za globalni fond za razvoj vakcine, testiranje i druge tretmane.

Međutim, kako piše “En-Bi-Si” (NBC), uočljivo je bilo odsustvo Donalda Trampa, koji nije poslao čak ni predstavnika. Kina je prisustvovala, mada je premijer Li Kečijang u poslednji čas odustao poslavši ambasadora EU Žang Minga na ovaj skup.

Pojedini posmatrači su to doživeli kao omalovažavanje čitave inicijative. To potvrđuje i činjenica da je Kina, iako druga svetska ekonomija, obećala samo 49 miliona dolara za globalni fond, dok je, recimo, Norveška izrazila spremnost da izdvoji milijardu.

I u Indiji je privatni Institut za serum, najveći proizvođač vakcina na svetu, saopštio da će “u najmanju ruku na početku”, svaka doza iz ove kompanija biti namenjena domaćem stanovništvu. Slične najave stigle su i od ostalih kompanija da će zemlje domaćini, ili one koje su prve naručile, najpre dobiti vakcine.

‘Kina ne može da priušti poraz’

Nakon što se izborila sa prvim talasom pandemije, Kina nastoji da se pozicionira kao ključni faktor u svetu koji pomaže drugim zemljama u nevolji šaljući neophodnu opremu.

Predsednik Kine Si Đinping je izjavio u maju na sednici Skupštine Svetske zdravstvene organizacije da ako njegova zemlja uspe da pronađe vakcinu, podeliće je sa drugima.

Pošto su istorijski gledano veoma složenim procesom proizvodnje vakcina za nove viruse dominirale četiri multinacionalne kompanije sa sedištem u SAD, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji – ukoliko Kina uspe da prva dođe do cepiva – to bi značilo mnogo ne samo za imunizaciju njenog stanovništva i mogućnost ekonomskog oporavka već i prestiž kao velike sile.

Tako je virusološkinja i general major Čen Vej (Chen Wei), koja se nalazi na čelu državnog istraživačkog tima u Pekingu, izjavila u martu da “ako Kina prva razvije ovo oružje sa pravima sopstvenog intelektualnog vlasništva, to će pokazati ne samo napredak kineske nauke i tehnologije, već i naš imidž kao velike sile”, prenosi “Los Anđeles tajms” (Los Angeles Times).

Pokušaj Kine da se pozicionira i kao vodeća naučna i tehnološka sila podseća hroničare na istorijsku situaciju iz 19. veka kada Evropljani nisu mogli da veruju da je Tomas (Thomas) Edison izumeo sijalicu za kojom dugo tragalo, pogotovo što je smatran čovekom skoro bez formalnog obrazovanja.

“Amerika je krajem 19. veka apsolutno doživljavana kao tehnološki zapećak u odnosu na Evropu”, ističe Grejem Mur (Graham Moore), autor knjige “Poslednji danji noći” (The Last Days of Night) o rivalstvu Edisona i Džorda Vestingausa (George Westinghouse). Tek nakon što je Edison predstavio svoju blistavu kreaciju u Parizu, francuski list “Figaro” (Le Figaro) je napisao: “Edison nije mit”.

Stoga za Kinu utrka da prva dođe do vakcine ima mnogo šire značenje od epidemiološkog.

Kako je nedavno objavio kineski prodržavni list “Global tajms” (Global Times), “moramo biti svesni da je razvoj vakcine bitka koju Kina ne može da priušti da izgubi”. Ovaj list navodi da se “ni na koji način Kina ne može osloniti na Evropu ili SAD u razvoju vakcine. Kina mora da deluje sama za sebe u ovom ključnom polju”, nazivajući pomenutu utrku “bitkom na život i smrt”.

S ozbirom na sve zategnutije odnose sa Zapadom, Kina fokusira svoje diplomatske napore ka zemljama u razvoju predstavljajući se kao alternativni saveznik u odnosu na SAD – sa obiljem novca i bez prigovora na stanje ljudskih prava kod potencijalnih partnera. Si Đinping je nedavno izjavio da će Kina nastojati da osigura pristup zemalja u razvoju kineskoj vakcini kada bude pronađena.

“Međutim, takve ponude mogu da imaju negativan efekat po Kinu ako se pokaže da je njena vakcina nebezbedna i neispravna, kao u slučaju donacije maski”, piše “Vošington post”.

Istovremeno, “Politiko” podseća da je međunarodno poverenje u kineske vakcine znatno poljuljano nakon što je 2018. godine utvrđeno da ih je jedna tamošnja kompanija pravila od sastojaka kojima je istekao rok.

Vakcina kao pitanje nacionalne bezbednosti

Pandemija korona virusa se ne doživljava samo kao zdravstvena kriza, već “pitanje nacionalne bezbednosti”, kako je izjavio nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (Seehofer). On smatra, kako prenosi vebsajt IMD, da je na vladi da osigura ne samo bezbednost svojih granica i snabdevanje hranom, već i “naših medicinskih proizvoda i zdravstva”.