„Peta apeninske čizme“: Čarobni jugoistok i malo drugačija ITALIJA (FOTO)
Izvor: BIZLife
„Do regije Pulja iz Beograda ne postoji direktan let, tako da smo putovali do Rima a zatim drugim letom do Barija koji je bio naša baza pet dana koliko smo ovde proveli. Regija Pulja poznata kao „peta italijanske čizme“ smeštena je između Jadranskog i Jonskog mora. Za vreme putovanja obišli smo Bari, Altamuru, Materu, Alberobelo i Leće i svako od ovih mesta je priča za sebe“, kaže Jovana Nestorović, direktorka marketinga u kompaniji SIMPO.
Evo šta je sve ostavilo utisak na nju tokom ovog putovanja:
Kada se pomene Bari mislim da su svima prve dve asocijacije luka i „Zvezdino“ osvajanje Kupa šampiona 1991. godine. Ipak, ovaj grad je mnogo više povezan sa našom zemljom. U starom gradu nalazi se Bazilika Sv. Nikole u kojoj su smeštene mošti ovog sveca i koja je bila prva katolička bazilika sa pravoslavnom kapelom podignutom u čast Nemanjića koji su generacijama bili njeni značajni darodavci. Tokom ratova kapela je pokradena i uništena, jedino je ostala čudesna ikona Sv. Nikole optočena zlatom, poklon Stefana Dečanskog. Obišli smo i Katedralu Sv. Sabinija, normanski zamak Svevo, pozorište „Petruzzelli“, pozorište na vodi „Margherita“ i impozantan zamak Castel del Monte.
U šarmantnom gradiću Altamura na 50 km od Barija posetili smo katedralu sa specifičnim ornamentima, ali i probali Altamura hleb koji se peče u drvenim pećnicama prema receptu iz srednjeg veka i poznat je u čitavoj Italiji.
Treći dan putovanja bio je predviđen za obilazak dva grada koji su potpuno različiti, Matera i Alberobelo.
Matera, Evropska prestonica kulture 2019. godine, poznat je po starom gradu Sassi di Matera (kamenje Matere) koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Grad leži sa obe strane malog kanjona reke Gravina. U kamen su uklopljene mnoge građevine, dok su većina „kuća“ zapravo pećine u kojima su stanovnici živeli do 70-ih godina. Šetaljući ulicama Matere imate utisak da ste zalutali u mesto gde je vreme stalo. Amosfera grada i čudan huk vetra odveo nas je u neka prošla vremena kojima i nismo bili svedoci.
Prelepo sunčano popodne proveli smo u Alberobelu, prepoznatljivom po belim kućicama sa sivim kupastim krovovima (trulli). Zbog neobičnih kućica, autentičnog načina gradnje ovo mesto je takođe na listi Uneskove svetske baštine. Alberobelo izgleda zaista bajkovito. Šetnja njegovim uskim i strmim ulicama i penjanje na krovove kućica, učiniće da se osećate kao akter neke Diznijeve bajke.
Univerzitetski grad Leće, nazivaju još Firencom juga zbog neverovatnih zdanja barokne arhitekture. Bazilika Sv. Krsta, Crkva Sv.Nikole, Duomo, rimski amfiteatar, predivni trgovi i fasade kao od čipke očarali su nas potpuno.
Svaka priča o Italiji bila bi nepotpuna ako se ne pomene fantastična kuhinja, vino, sladoled (gelato) i kapućino. Jugoistočna Italija je siromašniji kraj, pa su takva i autentična jela ove regije, jedostavna i pripremljena od manjeg broja namirnica. Obavezno treba probati Oricchiete con sugo di braciole (ćufte od mesa sa pastom specifičnog oblika), izuzetno ukusne mada nisu „fotogenične“, taralli (pecivo) i razne vrste hleba. Naravno nikako ne treba zaobići i fokaču i picu. Vina ove regije Primitivo i Negroamaro, za svaku su preporuku. Vrhunski kapućino i nezaobilazni gelato u što većim količinama (naročito od pistaća), čine užitak potpunim i svako putovanje u Italiju još slađim.
Poseta Pulji je bio moje peto putovanje u Italiju. Svaki put se iznova zaljubim u ovu prelepu zemlju, koja me uvek oduševi i opčini na neki nov način, tako da jedva čekam da je opet posetim i otkrijem još njenih lepota i ukusa. Ako planirate neko putovanje na proleće i niste još izabrali destinaciju, Italija i Pulja su zaista preporuka od srca.
Tekst je prenet sa portala magazina BIZLife.
