Ognjenka Lakićević – 9. mart 1991. iz dnevnika (FOTO)

Autroka: Ognjenka Lakićević, Izvor: Facebook post Ognjenke Lakićević

9.3.1991.

Dragi dnevniče,

Danas sam, rano izjutra, čitala ”Politiku”. Slučajno sam naišla na nešto zbog čega sam skoro zaplakala od sreće:

THE HOUSE OF LOVE DOLAZE U BEOGRAD!!!

 

 

Ne mogu da verujem! To je bila jedna od mojih najvećih životnih želja! Tako sam srećna!!!! Trčim po kući, i mama se raduje, zna koliko sam luda za HOL.

Ne mogu da se osvestim još uvek. Jedva čekam 20. april!!! Koja je verovatnoća da moj trenutno omiljeni bend dođe u Beograd?

Volela bih da idem u englesku. Kao, da učim jezik, a zapravo da idem na koncerte, kupujem ploče, muzičke časopise i knjige. Ima kao neka razmena, stave te u porodicu. Ja bih sto posto završila kod nekih ludaka, vratila bih se istraumirana i s gorim engleskim nego kad sam došla.

I dalje ne mogu da se oporavim od događaja od prekjuče! Prilazi mi X (onaj lepi koji je treće dva) i pita ‘koje si ti odeljenje? I ja, ne znam šta mi se desilo, neki prekid, kažem mu TREĆE DVA umesto prvo dva u koje ja idem, kažem mu NJEGOVO odeljenje. Lik me pogleda zgranuto, a ja sam počela da se smejem.

Ispostavlja se da nam je doneo karte za pozorište za nas, od razredne srpkinje. pritom uopšte se nisam ispravila, samo sam tako stajala, pa su drugi preuzeli karte.
Kaže mi Y (drugarica), sigurno mu se sviđaš, čim je od svih tebi prišao. ja ne mislim da je tako, nego mi je prišao jer ja ljudima delujem pribrano, a ne razumeju koliko se pogubim u tim malim razgovorima.

Kaže ona, treba malo da flertuješ s drugima. Prvo, taj izraz mi je bezveze. drugo, pa ja samo to i radim, tako što pričam pametne stvari i koncentrišem se na razgovor (ne mislim sad na ovaj jezivi ispad!), gledam u oči ljude, pitam ih, pričam, pozivam u svoj svet. Ali samo retki će shvatiti moj znak.

Do tada, radije ću ostati sama nego postati ono šta nisam.

Uh, tek sam započela ovaj dnevnik (misli se na novu svesku, prim.aut.) i već te opterećujem, ali moramo da se upoznamo, vremenom ne bude lakše kad sam ja u pitanju. Zanima me život.

 

ISTI DAN, NEKOLIKO SATI

Dragi dnevniče, jutros sam bila najsrećnija, euforična, igrala sam oko doručka, a sada sam preplašena, uznemirena, tužna, beznadežna. Bile su demonstracije u gradu.

Naravno, mene nisu pustili. Ono je strašno. Tresem se. Bila sam tako srećna.

20h.

Čudno, ružno i zlokobno ćutanje na mojoj omiljenoj stanici b92. Ne mogu da verujem da je program zaista prekinut, uključujem radio svako malo, ne bih li čula dobro poznat glas neki, bilo šta, ali nema više b92, a oni su mi kao druga kuća. Nema ni nezavisne televizije Studio B.

Javno tužilaštvo je reklo da su ”suviše opozicioni”! Smešno. Demokratija je samo reč, znači. Molim vas da je ne koristite osim tehnički, kad pričate o teoriji. Izgleda da sutra neću moći da slušam ”prijem” (VIC O ČIČA GLIŠI!!!), a ni u utorak nezavisnu listu. Ruše mi se temelji života surovošću. Nezavisna lista je sunce mog sumornog neba. Večeras je trebalo da ide pop rock lista.

20.30.

I dalje nema b92. I čujem neće ga ni biti. Na ulicama mog rodnog grada tenkovi. T E N K O V I !!! Da li me neko čuje? Tenkovi!

Goran (brat) je tek malopre došao, nagutao se suzavca, strašno sam se uznemirila. Bolje i ja da sam išla, mada ja ne volim gužvu ni vikanje. Goran je ogorčen. On sigurno bolje razume šta se dešava, ja ni ne pokušavam da kažem da mi je sve jasno, ali osećam stomakom još od 88. da ništa ne valja.

Pisala sam još davno da nam se sprema nešto loše, Goran mi je rekao. Da li ću dočekati 20. april?

Stalno mi je muka. Nemam mira nikad, sećaš se koliko sam se uplašila od zalivskog rata, tata je rekao da Amerikanci rade šta im je volja i od tada sam u strahu. Ne mogu više. Sad se brinem za Gorana, ako budu nove demonstracije ili nešto, kako da mu zabranim da ide, nemoguće je.

20.36

Na ostalim radio stanicama neka lagana, ružna muzika. Kao da se ništa ne dešava. Možda imam malo godina, ali nisam luda, znam dobro dobro dobro znam kada se nešto dešava sve osećam sve.

Da sada radi b92, čula bih ljudske glasove koji pričaju o ovome šta se dešava tu negde, blizu njihovog studija. Jer to je jedino normalno – kad problem postoji, odmah se priča. Ne guraj pod tepih, sve će eksplodirati kasnije, milion puta gore i ko zna čega će tu biti. Možda imam malo godina, ali to mogu da obećam.
Vidim po ljudima, ne pričaju i nisu srećni. Evo, otud svi problemi u zemlji, jer ih nismo rešavali.

Ćutimo dok ne krene da gori. Svi ćute, mama ćuti ili priča neke nebitnosti, tata ćuti, recite kako ste, recite šta je u stvari, šta će biti s nama. Samo Goran govori. Da njega nema, ne znam šta bih radila. Ali, mi smo deca.

Studio mog najvoljenijeg radija na svetu ćuti, jer su ušli neki ljudi na 5.sprat Doma omladine i prekinuli program. Zašto ljudi jednostavno nisu dobri?

Pogledaj pse, pogledaj decu – instinktivno je biti dobar, naivan, čist. Šta se usput desi, koja je to tajna odrastanja koju ja ne želim da saznam? kako ljudi postanu nepošteni, brutalni, surovi, kako ih nije stid pred sobom? zašto nose maske? zašto je ja nemam? počinjem da se osećam kao da se nisam obukla.

20.52

Posvađala sam se s mojima. Kažu mi da sam im se popela na glavu sa b92, i da se ne bavim politikom jer to nije za moj uzrast. Uh baš se bavim, ja samo hoću da imamo mira.

Ja im kažem da neću da učim dok se ne sredi situacija u zemlji. ODBIJAM DA SE PRAVIM KAO DA SE NIŠTA NE DEŠAVA. ODBIJAM!

A oni misle da ja sad treba da učim bez obzira na to što je haos. Osećam ga u stomaku. Otišla sam u sobu, slušam Ride, Smiths, i Sundays.

Zbogom domaći. Rekla sam im da jedva čekam da ponavljam razred. Bila sam odlična, a sad sam na ulici, eto, vidite me sada. Kao da je bitno, vidi šta se dešava.

21h
Jedan sat od isključenja b92. Tužna sam. Gde da odem. Ne znam šta da radim. Nerviraju me roditelji a zapravo mi ih je žao. Jebem ti ovu zemlju. Čekam 20. april. Ako uopšte bude ičega.

 

Noćas ću sigurno plakati, ako budem imala sreće da mogu. Ovo je zavera sveta da uništi živote nas koji imamo čemu da se radujemo i koji mislimo da je i život bubica i krtica važan.

Tekst je prenet sa Facebook-a.