Dan prevremeno rođene dece – priča o Nori

Autor: Vladimir Arsenijević. Izvor: Facbook post sa profila Vladimira Arsenijevića

Ali, Nora je, uprkos njihovim stručnim procenama, ipak odlučila da živi. Na ovom svetu pojavila se sa svega 750 grama telesne težine, providne kože spram koje su se jasno ocrtavali krvni sudovi, bez noktiju i bradavica. Budućnost joj je od prvog trenutka bila više nego neizvesna. Već narednog dana prebačena je iz porodilišta u Narodnog fronta u Institut za neonatologiju u ulici Kralja Milutina i stavljena u inkubator. Te večeri sam je prvi put video. Sećam se da me je dežurni lekar ohrabrio da provučem ruku kroz otvor na poklopcu inkubatora i dodirnem je. Pažljivo sam pritisnuo dlan o njenu minijaturnu ružičastu petu a kad sam ga odmakao Norino se stopalo mahinalno proteglo za njim u želji za dodirom. Bio je to naš prvi telesni kontakt.

U Institutu za neonatologiju Nora će provesti naredna gotovo četiri meseca, najpre na odeljenju intenzivne nege a onda sprat niže, na poluintenzivnoj. Prvih dana neprestano je gubila na težini pa je s ionako neznatnih 750 grama spala na svega 640. Doslovno nam je kopnila pred očima onako sva sputana cevčicama, sondama i braunilama, izolovana od sveta plastičnim zidovima inkubatora. Rođena sa sepsom, od prvog dana dobijala je koktel od šest antibiotika i čitav niz drugih lekova. Imala je krvarenje u mozgu, dva puta joj je pucala plućna maramica, od količine sekreta koji nije mogla da izbaci iz sebe srce je počelo da popušta. Najmučniji trenutak bio je negde oko dvadeset petog dana njenog neizvesnog života kada nas je dežurna doktorka pozvala u ordinaciju i iza zatvorenih vrata nas obavestila da su oni i medicinska nauka učinili sve što je u njihovoj moći i da je od sada pa nadalje sve na njoj. Tu noć proveli smo, pamtim, budni, u stanju šoka. Međutim već narednog dana, Norino stanje se donekle stabilizovalo a sledećeg još više. Prebrodila je po život opasnu krizu i od tada je počela da dobija na težini tako da je u julu, kad je konačno otpuštena s Instituta, imala za nas u to vreme veoma impresivnih dva kilograma. Od tada, iz godine u godinu proslavljamo ovaj važan datum – 17. novembar, svetski dan prevremeno rođene dece.

Ljubičasto je boja prevremenaca. Pored toga što simbolizuje senzitivnost i izuzetnost to je zapravo prva boja koje oni uopšte postanu svesni jer se odeljenja intenzivne nege u neonatalnim ustanovama i odeljenjima redovno osvetljavaju ultraljubičastim lampama. Zbog toga mi svakog 17. novembra stan i kancelariju ukrasimo ljubičastim balonima a pošaljemo ih i u Norinu školicu kao i Institutu za neonatologiju s kojim smo od Norinog boravka u toj izuzetnoj ustanovi ostali u redovnom kontaktu.

Danas Nora ima četiri godine, osam meseci i šest dana. Iako su njeni razvojni izazovi i dalje s njom i nama, velika je i vesela i uvek nasmejana devojčica koja se raduje svakom trenutku u svakom danu. Kao da zna kako je bilo i, što je još važnije, kako je moglo da bude. Naš život s njom ispunjen je radošću, nežnošću, smehom ali i brigama, napetošću i akutnim strahom. Nije bilo jedne jedine godine njenog života da nismo završili u bolnici zbog ovog ili onog zdravstvenog problema koji su s Norom ostali kao posledica tako prevremenog dolaska na svet. Ekstremni prematuritet nije šala. Ekstremni prematuritet nije ni bolest. U pitanju je stanje koje zapravo nikada ne prolazi. Posledice su neizbežne i traju čitav život a mnoga deca rođena ekstremno rano, ali i njihovi roditelji zajedno s njima, moraju da se nose s neuporedivo ozbiljnijim zdravstvenim poteškoćama od onih s kojima je naša Nora primorana da se bori i izlazi na kraj.

Stoga za mene pravi junak ove priče, pored naše hrabre dečice, jeste medicinska nauka. Da je Nora kojim slučajem rođena samo desetak godina ranije imala bi, pored cerebralne paralize i hipersenzitivnosti, kamenja u buregu i koječega sve ne, ujedno i teško oštećenje vida. Najverovatnije bi bila slepa. Da je rođena dvadesetak godina ranije, gotovo je izvesno da uopšte ne bi bila s nama. Međutim, neonatologija je mlada grana medicine koja je u neprestanom razvoju zahvaljujući čemu mi danas možemo da proslavimo Norin dan zajedno s njom ali i s drugom decom i njihovim roditeljima s kojima delimo ovo jedinstveno iskustvo i sudbinu.

I zato srećan dan prevremeno rođene dece svima koji slave!