Vujošević i huligani – Upotreba, tolerancija i osuda

Piše: Veran Matić

Moja reakcija bila je posledica tragične smrti francuskog navijača Brisa Tatona, za šta su, u međuvremenu, pravosnažno osuđeni „navijači“ Partizana.

Usledila je oštra reakcija tadašnjeg trenera KK „Partizan“ Duška Vujoševića: On je ponovo kritikovao glavnog i odgovornog urednika televizije B92 Verana Matića koji je rekao da bi sponzori trebalo da prekinu sa finansiranjem klubova i predložio da se, dok se situacija sa huliganima ne reši, utakmice igraju bez publike. Matić je to izjavio povodom pretnji i uvreda koje su navijači Partizana uputili novinarki Brankici Stanković. „Veran Matić je rekao da bi trebalo da se uvede prinudna uprava u klubove, pozvao je sponzore da prekinu saradnju sa klubovima i zatražio da se utakmice igraju bez publike. Ispada da postoji spona između klubova i kriminala. Osuđujem pretnje, ali i hajku na sport. Određene stvari se multiplikuju, ne prave navijači histeriju, nego B92“, rekao je on.

Vujošević je istakao da je opomenuo igrače, koji su posle pobede protiv Efes Pilsena u Beogradu, sa navijačima pevali pesmu u kojoj se vređa novinarka Brankica Stanković, ali da nisu to svesno uradili i da nisu oni „pokrenuli hajku protiv nje“.

Posle gostovanja na B92, popričali smo, i Vujošević mi je tada govorio da nema veze sa navijačima. Iz B92 je otišao na neki jubilej Partizana, gde se, naravno, najsrdačnije družio upravo sa najagresivnijim vođama navijača (što su mi preneli iz sportske redakcije).

Čitam juče Vujoševićev intervju u NIN-u, i nalazim sledeće navode: “Košarkaški trener Duško Vujošević izjavio je da je predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić „kupio“ vođe i određene grupe navijača Crvene zvezde i Partizana „prema kojima se odnosi i koristi ih kao svoje falange“.

„Ne znam da li su i oni bili pod fantomkama u noći kada je rušena Savamala, ali sasvim je moguće da su tamo bili i neki od njih. Moguće je da su neki od njih (tokom nedavnih demonstracija) bili u grupi koja je gađala policiju. Stali bi kod fontane, a policija ne ide na njih, nego bije studente“, kazao je Vujošević u intervjuu za nedeljnik „NIN“.

Žao mi je što tek sada ovo čitam jer bih voleo da sam nešto slično čuo od Vujoševića 2009. godine. Njegov nesporan autoritet i stručnost ne bi bili okrnjeni  da je kao trofejni trener i kasniji predsednik predsednik sportskog društva „Partizan“ (do 2015. godine)  izjavio ono što mislim da bi bilo u skladu sa njegovim renomeom i znanjem. Da se to desilo, Vujošević bi:

1. Još tada ohrabrio mnoge istraživačke novinare za koje je Brankica Stanković bila i ostala svojevrsni svetionik nezavisnog i profesionalnog novinarstva
2. Pomogao da se ime Slavka Ćuruvije ne pominje u takvom kontekstu u vreme vlasti (koja je navijala za „Partizan“), koja izuzev deklarativnih izjava da treba pronaći i osuditi počinioce ovog zločina, ništa nije uradila po tom pitanju.
3. Predupredio da umesto, kako kaže „12 momaka koji su koliko-toliko kontrolisali tribinu“ (istih onih o kojima je govorio serijal „Insajder“, zbog čega su bacali lutku i pretili Brankici Stanković) uđu „Janjičari“
4. Iskoristio katarzičan momenat tragične smrti Brisa Tatona za istinske reforme o kojima govori u poslednje vreme

Žao mi je što mnogima rušim Sneška, ali za mene nema nikakve razlike između ovih navijačkih grupa koje pominje Vujošević.

Žao mi je što je tek prošle godine osuđen poslednji optuženi za ubistvo Tatona, koji su, mahom, bili navijači Partizana.

Žao mi je što tek sada očekujemo odluku apelacije na odluku prvostepenog suda u vezi ubistva Slavka Ćuruvije, koji je ubijen pre 21 godinu. Život režira da je roditelje  Brisa Tatona i porodicu Slavka Ćuruvije  branio isti advokat, Slobodan Ružić.

Žao mi je što je istraživačko novinarstvo i dalje na marginama najuticajnijih medija, što nije bio slučaj kada je postojao TV B92 na kome je „Insajder” imao najveću gledanost, baš unutar programske šeme koju je svojevremeno kritikovao Vujošević i u okviru koje su godinama redovno prenošene utakmice Lige šampiona.

Inače, ovo pišem tačno  na desetogodišnjicu napada na Teofila Pančića.

Tada osumnjičeni, a kasnije i osuđeni, je na početnu stranicu svog profila postavio fotografiju na kojoj je u majici sa natpisom „Srbija Srbima, nema predaje, borba se nastavlja, Srbin za Srbina”. U svojim porukama, dostupnim svim posetiocima njegovog profila, otvoreno je pozivao na rasnu i versku netrpeljivost, pa je u nekim od njegovih „statusa” napisao: „Na ovoj Adi treba pod hitno dozvoliti da počnu rasni nemiri, Cigane u Indiju, Kineze u Japan…”, a istog dana kada je pretučen Pančić, napisao je: „Ako je osveta greh, mi u paklu gorećemo”.

Brankica Stanković je provela više od sedam godina pod policijskom zaštitom, ja više od šest, upravo zbog vladavine nasilnika koji se regrutuju i na tribinama, i koji su vladali i vladaju.

I vladaće, ako se i dalje budemo vodili samo za sopstvenim interesom u datom trenutku, i kada nam to odgovara, štitićemo ih, stvarati im prostor za sve oblike nasilja, kriminala, a kada ne odgovara, onda ćemo to stavljati na dušu nekom drugom.

Nekažnjivost ili selektivna kažnjivost, preblaga kaznena politika, više su podsticaj huliganima, nego vaspitna mera.

I dalje smatram da treba uvesti prinudnu upravu u klubove, suspendovati bilo kakav uticaj navijača i političara i započeti proces privatizacije. U suprotnom, kao društvo ćemo ostati zarobljenici ove sprege, a nasilje će imati svoju oficijelnu zaštitu, jer ako se dozvoli navijačima, zašto to ne bi radili i drugi.