Veran: ”Mnogo vas volim”

Autor: Veran Matić

Na svaki rođendan nekog od ubijenih u masakru u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar pojavi mi se taj podatak na mobilnom telefonu. U trenutku osetim strahotnu tugu, koju dopuni toplina kada se setim svega dobrog i velikog šta su ti divni mladi ljudi značili svojim najbližima, onima koji su ih poznavali i nama koji smo ih upoznavali nakon što ih više nije bilo. Pomislim zašto smo toliko zli da najveće zlo koje se dogodilo toj deci i dalje ostaje nekažnjeno.

Prošlo je tri godine. I dalje, sa istom ljubavlju i intenzitetom volim decu i mlade koji su ubijeni u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, iako ih nisam lično poznavao. Volim njihove roditelje, preplavljene tugom, odlučne i borbene. i svakoga koga znam iz njihovih porodica. I one koji su ih viđali u komšiluku. Volim i japanske trešnje koje se suše na Malom Tašmajdanu, volim stabla na Ušću za koja više ne znam da li iko zna da postoje.

FOTOGALERIJA: Privatna arhiva

Mama,
Ti si najlepša na svetu, jer toliko ljubavi, čak i ako plačeš, preplavljuje tvoje lepe oči.
Ako me beogradski putevi odnesu iz tvog zagrljaja, ti si moja mila majka i neću te zaboraviti.
Ti si ta koja mi je dala život, ti si deo mene.
Ništa nije dragocenije,
Ništa nije šarmantnije,
Ništa nije dirljivije,
Samo osmeh moje drage majke!!!
Volim te!
Od Adriane ❤

Adriani Dukić je rođendan. Napisao sam nekoliko tekstova o njoj i njenoj porodici. Neki orijentiri u vremenu. Sada, posle tri godine, pitam se:

Kako smo to tako lako zaboravili decu Ribnikara i mlade iz Dubone i Malog Orašja?

Ja nisam i nikada neću.

Zemlja koja sebi dozvoli da sopstvene najveće tragedije nipodaštava, krije i potiskuje – nije zaslužila da postoji.

Često se vraćam na tekstove o ovoj deci, njihovim roditeljima. Mislim na njih, na ono što je bilo, ono šta je moglo da bude… Gde bi danas bili, šta bi danas radili, šta bi ih nasmejalo, šta rastužilo? Plačem sa roditeljima i bližnjima. I osećam nemoć. Zagrljaji nisu dovoljni, ali to je sve što imamo – i sećanje.

Ako želimo da se bilo šta promeni, moramo da prepoznamo šta je propušteno, da ne damo zaboravu da sakrije tragedije, a zločin da ostane bez kazne.