Veran Matić – Zastoj
Piše: Veran Matić
Činjenice govore da vlast ne želi da reformiše medijski zakonodavni okvir u ključnim delovima u skladu sa vladinom Medijskom strategijom. Dosadašnjih sedam meseci bilo je sasvim dovoljno da se izrade i usvoje izmene i dopune dva medijska zakona. Umesto toga, muk iz vlade i Ministarstva informisanja i telekomunikacija nagoveštava nam da će ovo biti još jedna propuštena šansa uz izigrano poverenje novinarske, medijske i međunarodne zajednice. Kako drugačije razumeti činjenicu da Radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima preti sudbina prethodne koja nije dovršila započeti posao. Zaloga od skoro trideset održanih sastanaka Radne grupe za izmenu i dopunu krovnog zakona, preglasavanje umesto dogovorenog konsenzusa, odstupanje od vladine Medijske strategije – ništa od toga kao da nije bilo dovoljno vlastima da iz drugog puta dovrše započet posao.
Ekspertska Radna grupa je početkom aprila u vladi prezentovala nacrt Zakona o elektronskim medjima. Od tada se ništa konkretno nije desilo – dogovoreno su ispunila jedino medijska i novinarska udruženja koja su Ministarstvu informisanja i telekomunikacija poslala komentare i predloge bez dobijenog povratnog stava.
U ovaj opis se odlično uklapa položaj Radne grupe za izradu i praćenje primene Akcionog plana za Medijsku strategiju. Sve je manje jasno koji je mandat te Radne grupe pošto je primetno da su pojedini segmenti vlade samostalno radili na izmenama i dopunama pravnih akata bitnih za medijsku oblast (Zakon o elektronskim komunikacijama i Zakon o autorskim i srodnim pravima), bez predstavnika novinarske i medijske zajednice, što se po svoj prilici planira i u vezi sa Zakonom o oglašavanju.
Intenzivirane aktivnosti Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara najbolji su dokaz kolika je potreba za Vladinom Radnom grupom za bezbednost i zaštitu novinara, koju kabinet premijerke formalno nije ukinuo, osim ako se podrazumeva da u novom mandatu stare premijerke pomenuta Radna grupe nije odumrla sama od sebe pošto se nije sastala već skoro godinu dana.
To je još jedan od pokazatelja nedostatka volje da se klatno u ovoj oblasti preokrene u proaktivnom smeru, umesto da se iscrpljujemo u vezi sa onim što godinama predviđa vladina Medijska strategija. Raspuštanje i ponovni izbor članova Saveta REM-a, njegova deetatizacija u domenu ovlašćenih predlagača i prihvatanje novih medijskih pravila za sprečavanje predizborne funkcionerske kampanje od stane vlasti snizile bi trenutne tenzije i usmerile ih ka konstruktivnom ishodištu.
Tvrdoglavim odbijanjem da se primeni ono što predviđa medijski strateški dokument gubi se dodatno vreme. Svaka borba – uključujući i onu političku, mora da prati smislenu logiku i ne bude iracionalna. Racionalan pristup bi usmerio resurse na usvajanje izmena i dopuna medijskih zakona koji su već mogli da stupe na snagu. Dok ovakva logika ne prevlada, nastavićemo da se vrtimo u začarnom krugu neispunjenih zahteva obostrano slatkorečive agende koja produbljuje samoobmane. Zato jasno i glasno treba reći da zahtev prema vlastima treba da bude dosledno poštovanje i momentalna primena Medijske strategije u kojoj sve lepo i jasno piše.