Veran Matić – Razlike u sličnostima

6. November 2021.
Zabavljeni ovdašnjim problemima na medijskoj sceni, često gubimo iz fokusa medijske trendove iz EU susedstva. Ovoga puta imam u vidu Hrvatsku i Sloveniju koje se, i pored članstva u Evropskoj uniji, suočavaju sa veoma sličnim izazovima.
Koluvija_Dojcinovic_KRIK_Mc.rs_.jpg
Predrag Koluvija (levo), Stevan Dojčinović (desno) Foto: KRIK/MC.rs - Cenzolovka

Piše: Veran Matić

Zbog opasne i neprihvatljive tužbe Predraga Koluvije protiv KRIK-a, u zemlji čiji javni medijski servis izdašno koristi termin „narkobos“ u najavi gledane serije „Narkos“ na RTS 1, promiču nam slični događaji u susedstvu. U Hrvatskoj, na primer, trenutno postoje čak 924 tužbe protiv novinara sa odštetnim zahtevima od preko deset miliona evra. Naši susedi se sve više prepoznaju kao država sa ogromnim brojem SLAPP tužbi koje „podižu bogati i moćni, sprečavajući da se problematizuje način na koji stiču bogatstvo“.

Nedavno formiranje stručne Radne grupe u hrvatskom Ministarstvu kulture i medija sa idejom „oblikovanja politike suzbijanja SLAPP tužbi“, u kojoj učestvuju predstavnici medija, strukovnih udruženja, pravosudnih tela i akademske zajednice, dokazuje da država mora aktivnije da se angažuje na ovom polju. Hrvatski primer govori nam da očito nije smišljen bolji model od formiranja zajedničkog tela nalik ovdašnjoj Stalnoj radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara, koje bi se bavilo ovom problematikom. Drugo je pitanje da li je on najbolji i najdelotvorniji. Za sada deluje da bolji model unutar Evropske unije ne postoji, imajući u vidu i specifičnosti ovdašnjeg regiona, zbog čega bi trebalo obratiti pažnju na hrvatska iskustva na ovom polju.

Iako se Hrvatska trenutno nalazi na 56. mestu svetske liste medijskih sloboda „Reportera bez granica“ (što je neuporedivo bolje od 93. mesta na kojem se nalazi Srbija), „Novosti“ ukazuju na tamošnje „očajno i sve gore stanje medija i medijskih sloboda“. Pored kritike medijskog zakonskog okvira, tome svakako doprinose i brojne kontraverze koje su pratile imenovanje generalnog direktora tamošnjeg javnog medijskog servisa. Izbor novog čelnika, nažalost, nije doveo do povlačenja brojnih tužbi HRT-a prema novinarima što su mnogi očekivali kao nagoveštaj nekih boljih vremena.

Sve to doprinosi stvaranju nezdrave medijske atmosfere, koja nam je iz ovdašnjeg iskustva veoma poznata. Poslednji primer su reakcije na najnoviji tekst Borisa Dežulovića koji je naišao na osudu aktera sa hrvatskog desnog političkog spektra. Zabavno mi je kada se setim kako je Boris svojim intervjuom od pre godinu dana izazvao slične reakcije u Srbiji. Očit primer koliko smo slični koliko god se istovremeno trudili da budemo različiti.

Za razliku od Hrvatskog novinarskog društva koje aktivno kritikuje postojeće stanje u tamošnjim medijima, slovenačke koleginice i kolege su otišle korak dalje. Naime, Slovenačko novinarsko društvo je ovih dana pokrenulo novu donatorsku kampanju za pomoć nacionalnoj novinskoj agenciji STA, kojoj Vlada već deset meseci uskraćuje zakonom predviđena sredstva, dovevši je na ivicu likvidnosti. Za ovu namenu je u prvoj polovini ove godine putem donacija već prikupljeno 274.000 evra, slanjem SMS poruka na poseban račun DNS-a. Tako je podrškom javnosti omogućen opstanak ugrožene agencije.

Raduje da u Sloveniji postoji svest da se doniranjem može sačuvati nezavisno i profesionalno novinarstvo u tamošnjoj novinskoj agenciji. I na ovom primeru valja učiti radi moguće primene na ovdašnjim prostorima. Do tada ćemo biti okupirani pukim preživljavanjem i rešavanjem ponovo aktuelizovanih problema poput „curenja“ podataka iz državnih institucija ka moćnim pojedincima. I tako ukrug.

Click