Veran Matić dobitnik Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije (FOTO)

Obrazloženje žirija Udruženja novinara Srbije 

Od svojih novinarskih, uredničkih i producentskih dana, obrazložio je žiri, Veran Matić decenijama je ostao na prvoj „borbenoj“ liniji u profesiji.

„I sam proganjan, hapšen, prisluškivan, svoje delanje fokusirao je na bezbednost novinara i borbu da se istraže ubistva kolega i procesuiraju i kazne počinioci. Ne zanemarujući njegov kompletan opus u novinarskom i filantropskom radu, poslednjih godina Veran Matić neumorno je svuda i uz svakog novinara kome se preti, onemogućava da radi ili mu je ugrožena bezbednost, zbog čega se mnoge kolege i oslanjaju na njegovu podršku. Njegova uloga danas, u krizi slobode i eskalaciji nasilja nad novinarima, nemerljiva je“, naveo je žiri.

Neki od dosadašnjih dobitnika:  Dragoljub Žarković, Goranka Matić, Petar Peca Popović, Đoko Vještica, Tomislav Peternek, Dušan Miklja, Đuka Julijus, Miroslav Radojčić, Predrag Milojević, Borivoje Mirković, Zaharije Trnavčević, Ivo Eterović… 

Obraćanje Verana Matića na dodeli Nagrade za životno delo

Počeo sam pre više od 40 godina… kao što sada počinju oni koji su ušli u novinarsku profesiju prateći proteste…

U vremenu koje i na ulici, i na naslovnim stranama i na TV beleži najopasniju godinu za novinare i najgoru za novinarstvo, posvećujem priznanje novinarki ili novinaru, novinarima, koji ove godine počinju da se bave novinarstvoma a koji će dobiti Nagradu za životno delo 2065., za 40 godina. 

Nemoguce je zamisliti kakva će tada realnost biti, ali svi zajedno moramo pomoci tim mladim novinarima da sačuvaju novinarstvo sa svojom suštinom, osnovnim postulatima i vrednostima, neumornog doslednog čuvara javnog interesa. 

Poštenog novinarstva, koje štiti svakoga od nas, svakog čoveka. Zdravog novinarstva koje je temelj demokratije i demokratske države.

Takođe je važno da budemo svesni toga da nije dovoljno biti samo novinar, zanatlija, da je važno u ovakvim vremenima biti i više. 

Kada smo 95. pokrenuli veliku humanitarnu akciju kao Radio B92 za pomoć izbegliima iz Oluje, toj beskonačnoj koloni desetina hiljada, pitali su nas zašto to nismo snimali kada smo u konvojima odlazili do Banja Luke i spašavali živote. 

Zaboravili ste da ste novinari. 

Ne, nismo, samo je empatija nadvladala, kao što uvek mora j važnije nam je bilo da svaki atom snage upotrebimo da pomognemo u toj tragediji. 

Naša profesija, novinarstvo ima tu moć da pomogne slabijima, ranjivima, manjinama, žrtvama…I to nikada se ne sme zaboraviti. 

Gledanost i čitanost, profiti, nisu vredni ljudskih života i ljudske patnje. 

Čovečnost na prvom mestu mora biti uvek u fokusu svakog novinara.

Nove generacije pokazuju instiktivno da su toga svesne, i zbog toga mi je drago što ću moći da im pomognem, ne baš u svih tih 40 budućih godina, ali makar u delu te budućnosti.  

Karijera, životno delo Verana Matića

Veran Matić je predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, upravitelj Fonda B92, glavni i odgovorni urednik i vlasnik portala javniservis.net. Koordinira Sigurnom linijom SOS telefonom za prijavljivanje pretnji i napada na novinare. Član je i UO Centra za integraciju mladih (Sklonište za decu ulice) i magazina Lice ulice. 

Novinarstvom se bavi od 1984. godine. Bio je novinar i urednik u emisiji Ritam srca na Studiju B, dopisnik Omladinskog radija 101 iz Zagreba i Radio Študenta iz Ljubljane. Pisao je za NON, Start i sarađivao sa školskim programom RTS-a. 

Jedan je od osnivača Radija B92. Tokom 30 godina, od 1989. do 2019. godine bio je na funkcijama glavnog i odgovornog urednika, direktora Radija i Televizije B92, web portala, izdavačke kuće Samizdat, Muzičke produkcije B92 i Kulturnog centra Rex. 

Producirao je brojne dokumentarne filmove i urednički podržavao istraživačko novinarstvo kroz emisiju Insajder i druge programske sadržaje.  Autor je projekta „Nezavisni za istinu“, desetine filmova i serijala vezanih za temu suočavanja sa neposrednom prošlošću i ratnim zločinima, organizovao je više konferencija na ovu temu i kroz celu karijeru radio aktivno na normalizaciji odnosa između zemalja u regionu i na pomirenju. 

B92 je pod njegovim vođstvom bio ne samo jedan od retkih profesionalnih objektivnih medija tokom ratova 90ih, već je osvojio i brojne domaće i svetske novinarske nagrade i priznanja, dokumentarni i igrani filmovi nagrađivani su na domaćim i svetskim festivalima, društveno odgovorne, edukativne i humanitarne kampanje rešavale su brojna društvena pitanja, pozitivno menjale svest građana i osvajale brojna priznanja. 

Uspešno je, koristeći inovacije i kreativnost, prevladao četiri zabrane i dva oduzimanja kompletne imovine Radija B92. Kombinovao je vrhunski novinarski profesionalizam, tehnološke inovacije, međunarodnu solidarnost, gradeći sistem koji je promptno odgovarao na svaki oblik ograničavanja emitovanja i slobode izražavanja. Ova stanica je tako, sa ANEM mrežom, bila „kičma“ marša na Beograd, kada je u mirnim protestima svrgnut autokrata Slobodan Milošević. 

Hapšen je, proganjan i prisluškivan. Pet godina je bio pod 24/7 policijskom zaštitom zbog pretnji po život koje su dolazile iz kriminalnih krugova razotkrivenih informativnim i istraživačkim programima B92.

ANEM je osnovao 1994. godine sa više od 40 radio i televizijskih stanica, čiji je predsednik Upravnog odbora bio do 2004. godine. Osnivač je portala javniservis.net koji predstavlja neprofitni prostor za slobodu govora, afirmaciju lokalnog profesionalnog novinarstva i empatiju.

Na čelu Fonda B92 inicirao i obezbedio izgradnju šest sigurnih kuća za žene sa iskustvom porodičnog nasilja, nabavku digitalnog pokretnog mamografa za prevenciju raka dojke, transfuziološkog autobusa za Institut za transfuziju krvi, opremanje svih porodilišta u Srbiji inkubatorima i drugom neophodnom medicinskom opremom, kao i drugih ključnih medicinskih ustanova u državi. Pokrenuo je kampanju i učestvovao u osnivanju Memorijalnog centra Staro sajmište. 

Dobitnik je Ordena legije časti u rangu viteza za poseban doprinos slobodi štampe, Ordena za zasluge Nemačkog predsednika za doprinos slobodi medija, bezbednosti novinara i za objektivno izveštavanje, kao i Sretenjskog ordena trećeg stepena Republike Srbije. 

Međunarodni institut za štampu proglasio ga je jednim od 50 heroja slobode štampe posle Drugog svetskog rata, a Svetski ekonomski forum iz Davosa  globalnim liderom za budućnost. Dobitnik je godišnje nagrade američkog Komiteta za zaštitu novinara, nagrade Ulof Palme za profesionalno novinarstvo, Anenberg škole za novinarstvo, Priznanja za društvenu pravdu organizacije „Deca koja spajaju nacije“,  Nagrade za doprinos unapređenju prava žrtava Viktimološkog društva Srbije, Nagrade Ilaria Alpi u znak sećanja na ubijenu italijansku novinarku, godišnje nagrade grada Beograda za novinarstvo, nagrade „Dragan Sakan – nova ideja“ koju dodeljuje UEPS, priznanja Pres vitez za životno delo za ogroman doprinos razvoju istraživačkog novinarstva. Misija OEBS u Srbiji ga je 2024. proglasila za ličnost godine.  

U ime B92 primio je nagradu Free Your Mind, koju dodeljuje MTV, kao i nagradu Robert Šuman, koju dodeljuje Evropski parlament. U ime Komisije za istraživanje ubistava novinara, primio je Bronzanog lava na festivalu advertajzinga u Kanu, zajedno sa marketinškom agencijom Saatchi & Saatchi, za kampanju protiv nasilja nad novinarima. 

Srpska asocijacija menadžera proglasila ga je Menadžerom godine, a Trag fondacija nagradila Virtus nagradom za doprinos filantropiji. 

Humanitarni rad obeležen je akcijama Bitka za bebe, Bitka za znanje, Hrana za sve, zatim akcijama protiv nasilja u porodici, protiv raka dojke, za veće dobrovoljno davalaštvo krvi, za zaveštanje organa. Više godina je bio izaslanik predsednika republike za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom. Dobitnik je plakete Svetozar Pribićević za unapređenje odnosa Hrvata i Srba, koju dodeljuje Srpsko narodno vijeće. 

Tekstovi su mu objavljivani u časopisima The New York Times, The New York Book Review, The Wall Street Journal, Index on Censorship, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Le Monde, The Nation i u mnogim drugim.

Kourednik je knjige sa Dejanom Ilićem: „Istina, odgovornost, pomirenje: Primeri u Srbiji“ (koautori i urednici: Dejan Ilić i Veran Matić), Beograd: Samizdat B92, 2000.

Koautor je zbornika Oblikovanje umreženog društva, koji su priredili Daglas Šuler i Piter Dej – poglavlje br. 8, Civilno umrežavanje u neprijateljskom okruženju: iskustva u bivšoj Jugoslaviji[24]