Stvaramo li imunitet krda ili narod tretiramo kao stoku repatu?

Piše: Veran Matić

U petak uveče pitaju me da li mogu da pomognem da bude pregledana jedna koleginica, koja čeka u ambulanti Infektivne klinike da bude primljena, jer je ustanovljeno da ima virus ali nema izražene simptome. Od tada pa do danas, dakle za 5 dana, prošla je put od Infektivne preko Mladenovca do Zemunske bolnice sa nadom da će sutra biti prebačena u novoproglašenu kovid bolnicu na Bežanijskoj kosi. U međuvremenu, još puno informacija na sličnu temu.  Sin od kolege, danas bio na testiranju, netipična upala pluća, evo sada je već tri sata popodne, a on još čeka u ambulanti Infektivne da se vidi šta dalje.

Paralelna priča je statistika do koje su došli u BIRN-u, sa većim brojem umrlih i zaraženih od kovida u odnosu na zvanično saopštene podatke. Nemamo više vanredne mere i prava je prilika da se ispriča cela priča, otvoreno. Ne postoje dodatni motivi za prolongiranje, obavljeni su izbori. Ne gori ni Hilandar, tako da se ne može postavljati ono čuveno kontrapitanje „šta me pitate sad, kad…“. Razlike u brojevima su bitne ali nikome neće leteti glava zbog toga, i ne treba, ali je potrebno da dobijemo objašnjenje.

***

Ne postoji ni jedan nacionalni interes koji bi mogao da bude motiv da se ne iznesu neki bitni podaci:

Čime se raspolaže od neophodnih aparata, potrošnog materijala, za koji vremenski period postoje rezerve?

Šta su sada prioriteti na kojima svi zajedno treba da radimo?

Zbog čega imamo uska grla u testiranju i u prihvatanju zaražnih u zdravstvene ustanove?

Da li postoji rešenost da se spreče neoprostivi incidenti kao što je masa navijača na derbiju, kao što je teniski turnir bez i jedne poštovane mere propisane od strane nadležnih institucija, a i druge manifestacije na kojima je nemoguće sprečiti distribuciju zaraze?

Šta su tendencije i planovi za drugu polovinu godine?

Kako će se sprečiti ponavljanje dramatičnih događaja sa velikim ograničenjima, policijskim satom, bitnim ograničenjima kretanja starijih?

Šta je urađeno da zdravstveni sistem može uspešno da se brine i o pacijentima koji nisu zaraženi virusom Covid-19 već boluju od neke druge bolesti?

Da li postoji strategija kako će zdravstveni sistem na jesen razlikovati zaražene običnim gripom i one zaražene kovidom i kako će izdržati tu vrstu pritiska „pomešanih“ pacijenata?

***

Odmah posle ukidanja vanrednog stanja upozorio sam na “raspašoj” trendove. Neozbiljnost i neodgovornost bile su na svakom nivou, od kriznog štaba, vrha države, sportskih idola nacije… Dakle, od svih onih koji bi trebalo da svojim primerom i svakodnevnim angažmanom čine upravo suprotno, pomognu da se ozbiljna situacija masovno prihvata na ozbiljan način. Da se naučeno primeni, da se stvori prostor za preventivu i da počenemo da upravljamo situacijom, a ne da se prepuštamo stihiji podstičući neodgovorne i to opet iz redova sporta, navijača, kao da je to najvažnije na ovom svetu. I zdravstvene i političke krize desile su se upravo odatle. Boško Jakšić piše o tome vrlo snažno i oštro u komentaru koji je objavio Danas.

***

Ako se otvoreno ne progovori sada o svim pitanjima od nacionalnog interesa, onoga što zanima svakog građanina, nećemo moći da se suočimo uspešno sa novim izazovima kada je reč o našem zdravlju.

***

Uloga Kriznog štaba je ključna i pokazuje da nakon izbora svi pomalo gube nerve i orijentaciju šta je čija uloga i ko nosi koju vrstu odgovornosti. Ključno je da je poverenje (ako ga je ikada i bilo) ozbiljno poljuljano, da relativizacija doprinosni još većoj konfuziji i da je potrebno skupiti hrabrost i reći ljudima kakvo je realno stanje a ne pretiti tužbama, izbegavati novinare čekajući raspodelu ministarskih mesta u novoj Vladi.

***

Umesto da slavimo heroje, budemo oprezni, primenjujemo mere, da pripremamo sofisticirane metode upravljanja krizom, mi čačkamo mečku i izazivamo situacije koje provociraju potpuno zatvaranje ponovo, očigledno nepotrebno sa zdravstvenog stanovišta, ali možda nekome treba iz političkih razloga.