Stiv Egnju – Umetnost vesti B92 na engleskom (FOTO)
Autor: Veran Matić
Tokom ove godine, publikovaću te fotografije uz priče o 35 godina od osnivanja Radija B92. Ta radost, ti osmesi, ta lepota, taj optimizam, nešto je što nikada kasnije nismo uspeli da okupimo na tako malom prostoru, ispod oblaka, najiskrenije gledajući u objektiv. Jedan od tih pogleda bio je onaj Stiva Egnjua (Steve Agnew). Neizrecivo mi je žao što građani Srbije nisu mogli bliže da upoznaju Stiva koji je bio bukvalno ovakav sa slike – sa osmehom i blagošću koji su rušili sve moguće barijere i prepreke.
Četvrt veka kasnije, stotine fotografija stotina aktera sa vrha Doma omladine, individualna su poruka i lekcija svima koji i sada žele da imaju važnu ulogu u društvenim promenama. I danas sam ponosan na desetine i stotine novinara, kamermana, organizatora, voditelja – svih onih koji su stvarali i čuvali prostor B92, brinuli o svima nama na različite načine, kao heroji kojima nikada nećemo moći u dovoljnoj meri da se odužimo za njihov neverovatan doprinos u deceniji otpora Miloševićevom zločinačkom režimu.
Stiv je u drugoj polovini devedesetih došao u Beograd. Legenda kaže da je bio na krstarenju Dunavom. Druga legenda kaže da je došao sa pozorišnim projektom koji je uradio, i na neki način se zaljubio u Beograd i u Srbiju, ostatke starog sveta koje je ovde pronašao, bežeći što dalje od Zapada kojeg mu je, po njegovim rečima, bilo dosta…
U to vreme smo uz radio kreirali tada najbolji internet tim, pionirski razvijali novi medij – portal B92, kao i mrežu lokalnih RTV stanica u okviru ANEM-a. Vesti B92 na engleskom su nam bile izuzetno važne, kao i svim svetskim medijima koji su pratili tadašnja zbivanja u regionu. Isto je bilo i sa diplomatama kojima su bile potrebne profesionalne informacije. Bile su to prvo vesti koje smo slali telefaksom. Postavljajući sajt na srpskom, vodili smo računa da ga sa istim kvalitetom prati sajt na engleskom jeziku, čijem je kvalitetu doprinosio lokalni tim koji je radio sjajan posao. Goran Dimitrijević, Oto Oltvanji, Vladimir Brašanac, Marija Milosavljević… Ti vrsni prevodioci su bili potpuno svesni koliko je važno da dobijemo lektore na maternjem engleskom, one koji će naše novinarski perfektne vesti i komentare, stavove pretvoriti u potpuno pitke priče, napisane na savršenom engleskom jeziku stranih čitalaca. Isto nam je bilo važno u svim komunikacijama sa predstavnicima zapadnih zemalja, ali i sa onima sa istoka – kada smo komunicirali sa Rusima (a bilo je i takvih situacija) pomagala je Tanja Petrović, koja nas je, nažalost, zauvek napustila.
Stiva je na obalu Beograda izbacio Dunav, nekako je došao do B92 i svi smo se zaljubili u njegovu blagost, dobrotu, pitomost, u njegovu lepotu, diskreciju, suptilnost, nenametljivost, u njegovo pružanje maksimuma, davanju za ono što smo zvali duh B92…
Stiv nikada nije isticao izuzetan uticaj vesti B92 na engleskom jeziku na globalnom nivou. Kao umetnik i profesionalac, on je sa puno strasti i ljubavi učestvovao u praćenju turbulentnih događaja sa prostora koji proizvodi više istorije nego što može da podnese. Vesti B92 koje je na sajtu u značajnoj meri oblikovao Stiv Egnju, čitali su političari, novinari, analitičari, vodeće diplomate, oni koji su kreirali politike u odnosu na ovdašnji region… Vremenom je svima njima postajalo normalno da na perfektnom engleskom imaju savršen pregled svega što se događa u Srbiji/Jugoslaviji i u regionu. Mnogi su se, sa istim intenzitetom, divili profesionalno uobličenom sadržaju i prevodu informacija, stavova i mišljenja koje smo proizvodili u B92 laboratoriji najboljih novinara i najhrabrijih medijskih radnika sa prostora bivše Jugoslavije.
Stiv je rođen u Australiji i studirao je književnost u Velikoj Britaniji. Njegov engleski bio je besprekoran. I to je ono čemu su se divili svi koji su čitali vesti B 92 na engleskom. Poreklom iz dobrostojeće porodice, nikada nije bio kompletno zavisan od egzistencije u Srbiji, ali je, bez obzira na to, nju doživljavao kao svoju novu domovinu, u kojoj je zasnovao novi život u Hilandarskoj ulici. Ponekad je umeo da kaže da nedovoljno cenimo život u Srbiji, neopterećen kapitalističkim uzusima i presijom trke za novcem. Kao dobar komšija i pasionirani kuvar gastronom, neretko je priređivao druženja na kojima smo uživali u njegovom gotovo forenzičkom poznavanju kuhinja sveta, naročito azijske. Voleo je životinje, obožavao mačke, koje su zauzimale važan deo njegovog života – sijamke, bombajke i slične. Bio je važan deo paralelne istorije Beograda, voleo je pozorište, tehno zabave, čak je završio i u glumačkim minijaturama u filmovima Tri palme za dve bitange i ribicu, Sjaj u očima, Pad u raj i glasom u seriji Mile protiv tranzicije… Zapravo, svako ko je 90-tih leteo JAT-om, poznavao je Stiva, a da nije bio svestan toga jer je njegov „native English“ korišćen kao glas koji nam je preko zvučnika saopštavao bezbednosna uputstva pred svaki let.
Gordan Paunović je na X mreži napisao:
Preminuo je Steve Agnew, urednik b92 english vesti. Kao pozorišni čovek, doselio se u Srbiju iz Australije jer mu je bilo dosta zapadnog života. Ostao je ovde do poslednjeg dana. Dobar lik, našao mi je stan 1999, bio i ostao dobar komšija, kolega i saborac. Laka mu ova zemlja.
😥 💔Baš tužna vest. Ekstremno dobar čovek. Boljeg nisam sreo u životu. Dolazio kod mene u studio da čita neke tekstove na engleskom. Nek mu je laka zemlja. 😞🙏
— Roger Rover (@_vladimiris) January 10, 2024
Antonela Riha je postavila FB post:
Steve Agnew
Blag čovek, širokog osmeha, nevidljiv u stalnoj buci u kojoj smo živeli, a uvek prisutan. I neophodan. Dugo, dugo ga nisam videla, otišao je isto tako tiho kao što je i ušao u B92, ne pamtim više ni koje godine. Doći će dragi Steve ponovo, tu je negde, samo ga ne vidimo.
Igor Božić i njegova sećanja׃
Stiv je za mene bio čovek sveta koji je pronašao Beograd u njegovom najgorem, a opet najlepšem svetlu. Više puta smo pričali o tome šta ga je privuklo da ostane ovde i nije imao jednostavan odgovor. Svidela mu se energija grada koju je upoznao 90-ih, energija u koju se zaljubio, a koja je, po njegovom mišljenju, naprasno izgubljena-nestala. “Došao sam iz radoznalosti, a onda sam uleteo u demonstracije na ulici preko dana, a tokom večeri, ti isti ljudi bili su u gradu na žurkama. I sutra opet, ponovo sve isto. Mi na zapadu to nismo imali. Żeleo sam da živim s ljudima koji veruju u svoju ideju”, pričao mi je Stiv pre nekoliko meseci. Ali to je bilo 90-ih, a onda se sve promenilo i Beograd je krenuo u smeru koji se njemu nije sviđao. Ipak, ostao je ovde do kraja, navikao se, saživeo. Uživao je da može da radi i uživa u prevođenju svega što može, a naročito u knjigama koje su ga inspirisale. A pratio je sve, razumeo srpsko društvo, nervirao se, jer smo ostali zarobljeni u prošlosti. Krivo mu je bilo što nismo postali deo sveta, ali ništa od toga nije ga povuklo da spakuje kofere i ode iz Srbije. Čak ni zdravstveni sistem koji bi mu, možda, negde na zapadu, pomogao da se izbori s bolešću. Ostao je s nama do kraja, otišao je tiho a da nikoga nije opteretio. Od Stiva je trebalo učiti kako biti čovek. Nenametljiv, inteligentan, obrazovan, ali pre svega pravedan i iskren. Čovek.
….
Posted 30 September 2003 – 17:29
Sajt B92 na srpskom razlikuje se od sajta B92 na engleskom jeziku zato što je namenjen dvema potpuno različitim ciljnim grupama. Sajt na srpskom namenjen je građanima Srbije koji žive u Srbiji, ali i srpskoj zajednici u inostranstvu. To je publika zainteresovana za širok dijapazon tema i događaja iz Srbije, od cene hleba, preko kulturnih događaja iz čitave zemlje, do politike. Engleski sajt namenjem je prevashodno stranim novinarima i diplomatama koji se profesionalno zanimaju za aktuelne događaje u Srbiji i regionu. Vesti koje oni žele da čitaju prilično se razlikuju od vesti koje zanimaju sprsku zajednicu. Zato je naglasak na engleskom sajtu na politici, diplomatiji i vaznim događajima o kojima možemo mnogo bolje da izveštavamo nego strane novinske agencije. Vesti se, čak, i pišu po različitim principima. Dok srpski novinari pišu vesti za čitaoce koji poznaju geografiju, politiku i istoriju Srbije i bivše Jugoslavije, engleska redakcija to radi za ljude kojima je neophodna pozadina da bi shvatili konotacije dnevnih događaja. To su osnovni razlozi za razlike između dva sajta. Nema u tome nikakve zle namere. Mi smo, zapravo, dva različita novinska servisa koji se objavljuju na istom sajtu. Engleska redakcija direktno se služi različitim izvorima, od lokalnih novinskih agencija do stranih. B92 nikada i nije imao nameru da vesti na engleskom budu običan prevod srpskih vesti, niti da izmanipuliše strane čitaoce.
Steve Agnew
glavni urednik engleske redakcije B92
Oto Oltvanji dodaje: Stiv je u engleskim verzijama vesti uvek vodio računa da naše, ponekad komplikovane, društvene i političke okolnosti budu instant razumljive stranom čitaocu, odakle god dolazio.
…
Priča o Stivu, priča je i izvrsnosti u B92. Izuzetni izvrsni ljudi nametali su standarde. Hteli to ili ne, moralo se biti izvrsnim jer ispod nekog nivoa, ti neverovatni ljudi nisu želeli da idu. Tako je pravljen B92. Zato mi je bilo najvažnije da se stvori okvir da svaki talenat bude realizovan, da svaka želja za izvrsnošću bude realizovana.
Stiv je tada devedesetih govorio kako ljudi u Srbiji nisu svesni koliko žive u društvu koje ima puno vrednosti koje se sve manje mogu sresti na Zapadu, i da tu težnju ka zapadnim vrednostima treba preispitivati prema stvarnim vrednostima u praksi…
Otvarao nam je oči onda kada smo bili spremni da žrtvujemo sve kako bi se otarasili zločinačkog režima. Uvodio je nove i širio parametre naših života o kojima je trebalo voditi računa, uprkos našim svakodnevnim mladalačkim i dnevnim problemima.
Državljanstva i pasoši Srbije dodeljuju se mnogima. Uglavnom iz pogrešnih razloga. Stiv Egnju je bio zbir vrednosti koje su mogle da formiraju kriterijume za počasno državljanstvo.
Za mene je Stiv u rangu svih divnih žena i muškaraca iz celog sveta koji su, na osnovu svojih profesija, došli da pomognu Srbiji u Prvom svetskom ratu, kao što su Adrijana van Heteren, Dzulija Glinpiket, Frensis Abuzaid i brojni drugi dolazili da pomažu u B92 i prenesu svoje izvrsnosti. On je tokom devedesetih došao ovde sa duboko humanitarno-humanim vrednostima kojima nas je zarazio.
Stiv zato zaslužuje neku vrstu spomenika, neku kreativnost koju bi mogli da osmisle oni sa kojima je najbliže sarađivao.
U srcima i mislima i sećanjima svih nas koji smo prošli kroz B92, Stiv će biti nedvosmisleno upamćen kao dobra i plemenita duša na perfektnom engleskom jeziku svih stotina i hiljada naših nekadašnjih saradnika.
Stiv je odrastao u Pertu, bavio se glumom u Australiji i Novom Zelandu, u Beogradu se bavio prevođenjem i glumom u epizodnim ulogama u različitim filmovima ili samo svojim glasom.
Mile vs tranzicija – Hag Epizoda 8 – video Dailymotion
5,16 Glas sudije Meja koji se obraća Miletu protiv tranzicije
Sjaj u ocima (2003) – video Dailymotion
12.55 Službenik u konzulatu
pad u raj ceo film (serbian subtitles) (youtube.com)
Odmah na početku kao NATO oficir
7,22
Steve Agnew – P. S. (youtube.com)
Najava
