Srbi i Hrvati – 25 godina posle Erdutskog sporazuma

Piše: Veran Matić

Ovaj sporazum je omogućio miran završetak rata i reintegraciju tih područja u ustavnopravni poredak Republike Hrvatske. Mnogi smatraju da je ovaj sporazum jedan od retkih uspeha Ujedinjenih nacija tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tim povodom Arhiv Srba u Hrvatskoj i Srpskoj nacionalno veće organizuju konferenciju „Erdutski sporazum 25 godina kasnije: pouke za sadašnjost i budućnost“.

U tri panela će učestvovati ugledni govornici od kojih su mnogi bili aktivni učesnici pomenutog procesa koji je doneo mir.

Svake godine sve ih je manje tako da obeležavanje četvrt veka nisu dočekali potpisnici sporazuma Milan Milanović, sa srpske strane, i Hrvoje Šarinić sa hrvatske strane.

Nema više ni Torvalda Stoltenberga, potpredsednika Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji.

Vreme i priroda čine svoje i jedan po jedan akter odlaze sa scene, što dodatno otežava potragu za nestalima, posebno iz regiona na koji se odnosio Erdutski sporazum.

Iako su društveno-politički, ekonomski i zdravstveni prioriteti ovih dana preusmerili pažnju javnosti, bitno je da se ovakvi bitni datumi ne zaboravljaju.

I da se oni iskoriste da se ponovo istakne sve dobro i da se uči na greškama iz procesa mirne reintegracije.

Do 2013. godine, nasleđe Erdutskog sporazuma imalo je, sa svim propustima i manama, ipak evolutivni razvoj. Od 2013, a naročito od 2016. godine, ne samo da je taj proces zaustavljen, već je puno toga unazađeno kada je reč o međunacionalnom poverenju, položaju Srba i drugih manjina, ljudskih prava…

Odnosi između Hrvatske i Srbije takođe su godinama u silaznoj putanji.

Može se reći da je tek od ove godine uspostavljen društveni dogovor kojim se kroz zajedničke komemorativne skupove i brojne druge projekte nastoji uspostaviti poverenje i prostor za pomirenje. Ali i rešavanje vrlo konkretnih problema života Srba u Hrvatskoj u predelima bez elementarnih uslova za život, pristupačnih puteva, nedostatka električne energije…

I zbog neophodnosti aktivnog suočavanja sa našom prošlošću, veoma je važno podsećanje na nasleđe Erdutskog sporazuma, i oživljavanje dogovorenih postulata iz celog procesa normalizacije, integracije…

To je veoma važno ne samo zbog pijeteta prema žrtvama već i zbog podsećanja na to šta je sve potrebno popraviti, uspostaviti snažne mostove i pronaći efikasne mehanizme saradnje u Hrvatskoj, ali i između Hrvatske i Srbije, ukjučujući i zajedničku efikasnu potragu za nestalima. Ima minimalno 1869 razloga za normalizaciju.