O izveštavanju o samoubistvima i nasilju prema ženama
Piše: Veran Matić
Koleginica Anne Marie Ćurćić, koja je prošla kroz veliku ličnu tragediju, dosledno se bori protiv ovakvog nedopustivog ponašanja medija i stalno upozorava šta se ne sme raditi u takvim situacijama.
Mislim da nikada nije dovoljno učiti novinare i urednike i sankcionisati kršenja kodeksa, a o elementarnoj čovečnosti da i ne govorim.
Glavnim i odgovornim urednicima štampanih medija i portala,
Gospodo, priznajem da svaki vaš objavljen tekst na koji slučajno “naletim” a gde se do u detalje opisuju tragedije ljudi koji su izgubili nekog od suicida doživljavam krajnje lično. pic.twitter.com/dhFWOewC8H
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) May 27, 2020
Glavnim i odgovornim urednicima štampanih medija i portala
Gospodo, priznajem da svaki vaš objavljen tekst na koji slučajno “naletim” a gde se do u detalje opisuju tragedije ljudi koji su izgubili nekog od suicida doživljavam krajnje lično.
Jer nažalost iz iskustva znam s kakvim se bolom, s kakvim se užasom suočavaju porodice, prijatelji osoba preminulih od suicida. Taj užas, taj bol ne prestaje nikad, a svaka reč, svaki zarez lešinarskih tekstova koje objavljujete ih dodatno produbljuju.
Da li je moguće da vam je profit toliko važniji od mogućih tragičnih posledica (re)traumatizacije onih o kojima pišete. Da li je moguće da vas se ne tiče da li ćete objavljivanjem detalja samoubistva nekog drugog gurniti u smrt? Verterov efekat, da li ste čuli za to?
I konačno, da li znate na šta vas obavezuju novinarski kodeksi, zakoni, pa i Ustav ove zemlje? Vas, u čijim rukama leži odluka o tome šta će se i na koji način objavljivati. Isto pitanje upućujem i nadležnim u ministarstvima zdravlja, obrazovanja, omladine, socijalne zaštite.
Da li je moguće da vas se sve to apsolutno ne tiče? Da li ste svesni odgovornosti koju imate? Da li? Ako u vama ima i trunke časti, počnite da primenjujete uputstva Svetske zdravstvene organizacije o tome šta se ne sme, a šta sme pri izveštavanju o samoubistvu. Jer #VAŽNOJE!
A isto važi i za izveštavanje o nasilju prema ženama, ili vršnjačkom nasilju, kao i svim drugim tragičnim situacijama o kojima se u velikom broju medija izveštava senzacionalistički, ne vodeći računa o osećanjima i situaciji onih koji su preživeli tragediju.
Fond B92 je suosnivač, sa UNDP Srbija, grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama koja okuplja preko 30 novinarki i urednica medija širom Srbije i koja se sad već godinama bori za profesionalno i odgovorno izveštavanje o temi nasilja prema ženama. Nedavno su objavljene i smernice za izveštavanje o ovoj temi, jasne i jednostavne za praćenje kako bi se izbeglo ponovno traumatizovanje žena koje su preživele nasilje i njihovih porodica. Smernice su, naravno, nastale kao potreba da se značajno pomogne edukaciji kolega u ovom domenu, nakon urađene analize izveštavanja za prvih 6 meseci 2019. koja je pokazala zastrašujuće podatke o svakodnevnom kršenju Kodeksa pa čak i brojnih zakona otkrivanjem identiteta žrtava i članova njihovih porodica, ali i neprimerenim izveštavanjem o žrtvama. Mislim da je važno da ove smernice znaju ne samo kolege novinari i novinarke, već i konzumenti medija, tj. obični građani, kako bi mogli da naprave razliku između profesionalnog izveštavanja i onog drugog, koje ne mari za ljudska osećanja i kako bi se i sami obrazovali kako u javnosti treba pristupati ovoj i sličnim temama koje nas obaveštavaju o ljudima koji su doživeli tragediju, koji pate, pa im ne trebamo još i mi da im uvećavamo patnju, i čije dostojanstvo se mora sačuvati.
Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama
Da li ste razmišljali o tome kako izveštavanje o nasilju prema ženama utiče na one koje su preživele nasilje ili one koje žele iz njega da izađu? 18. maja je obeležen Dan sećanja na žene žrtve nasilja i prilika je da vidimo kako zajedno možemo da smanjimo štetu koja se nanosi ženama koje su preživele nasilje. Odgovori na ta pitanja nalaze se u Smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama koje smo priredile. Smernice su dostupne na linku: rs.undp.org/sr/smernice_za_izvestavanjeUNDP Serbia BeFem Fond B92
Gepostet von Novinarke protiv nasilja prema ženama am Dienstag, 26. Mai 2020
***
Sledeća vest mi je nekako prošla ispod radara a mislim da je bitna jer na nju ukazuje i poverenik za pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti. Kompanija Gugl nedavno je, nakon nekoliko meseci pregovora, odredila da korisnici njihovih platformi iz Srbije mogu da se obrate Advokatskoj kancelariji „BDK advokati“ sa svim žalbama u vezi svojih naloga na Guglovim platformama. Mislim da je to korak u pravom smeru koji bi korisnicima različitih Gugl naloga mogao da pomogne kako se ne bi obraćali isključivo centrali ove kompanije:
„Tokom pregovora je, ističe poverenik, najteže bilo objasniti Guglu da nismo članica EU i da se u Srbiji ne primenjuje Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), već imamo svoj zakon koji nameće određene obaveze, kao i da njihov predstavnik za EU nije predstavnik za Srbiju i druge ne-EU članice. Direktor Šer fondacije Danilo Krivokapić kaže da je problem predstavljala kontrola nad nalozima, bilo da su hakovani, ili gubljena šifra. Korisnici su se tada obraćali preko automatizovanih formi.
“Kada oni ne reše problem, nemate kome da se obratite. Obraćali su se nama, a mi smo pokušavali da stupimo u kontakt preko naših kontakata iz Brisela, ali to je teško išlo jer nismo bili u njihovom fokusu”, rekao je Krivokapić. Napominje da ovo nije predstavništvo Gugla, već advokati kojima se možete obratiti kada imate problem.“
***
Ne znam kako su ovo utvrdili ali deluje zastrašujuće i dobro objašnjava zašto smo tu gde jesmo a i logično se nadovezuje na prethodnu temu – jedna lažna vest, putem različitih stranica i profila, u Srbiji se u proseku podeli 927 puta, izjavio je Aleksander Dardeli, izvršni potpredsednik za strategiju i razvoj Ajreksa (Irex), međunarodne neprofitne organizacije specijalizovane za globalno obrazovanje i razvoj.
Ovo je tema koja treba da zabrine i sve koji se brinu o nacionalnoj bezbednosti zemlje, a da ne govorim o svima koji rade u medijima.
***
Sastanci uživo, pre pandemije, imali su svoja ograničenja, niste imali mogućnost da prisustvujete na dva ili više sastanaka u isto vreme. Sada vam se, uz pomoć aplikacija, desi i to. Danas sam u isto vreme bio na sastanku radne grupe Ministarstva kulture i informisanja oko dovršavanja akcionog plana za medijsku strategiju i na sednici radne grupe za društveno odgovorno poslovanje AHK Nemačko-srpske privredne komore.
Teškoe. Pa ću ubuduće izbegavati ovu blagodet.
Na sastanku sa privrednicima prisutni i menadžeri sa kojima smo zajedno kroz Srpski filantropski forum i Fond B92, prikupili više od pola miliona evra za ovih nekoliko meseci. Bila je to prilika da im se zahvalim i da predstavim planove za budućnost. Da se još bolje organizujemo i da nas ne iznenade neke nove urgentne situacije.
Danas je Spasovdan, i moja porodična preslava. Idem sad.
Uz nezaboravni spot koji me je jutros oraspoložio