Novinarstvo i 2021.

Piše: Veran Matić

Direktor časopisa “Vreme” izražava opravdanu zabrinutost za opstanak dnevne štampe od udaraca koji joj zadaju ” povlačenje oglašivača, pad tiraža dnevnih novina, munjevita penetracija onlajn sadržaja i socijalnih platformi među najstariju populaciju.”

Ristićeva teza da “kvalitetno novinarstvo ipak ima svetlu budućnost jer građani traže proverene informacije od kredibilnih izdavača i kablovskih emitera” u priličnoj meri zavisi od mogućnosti da novinari i novinarke mogu dostojanstveno da žive od svog rada. Istraživanje UNS-a nam međutim ukazuje da su njihove plate u svim zemljama bivše Jugoslavije “ispod prosečne plate ili na nivou prosečne plate, osim u Sloveniji gde zarada prelazi prosek.”

Optimizam za opipljivo poboljšanje u toj sferi ne pruža ni izveštaju BIRN-a koje govori da iako tržište oglašavanja beleži konstantan i stabilan rast, “najveći deo novca za oglašavanje nije usmeren ka medijima već kompanijama kao što su Gugl i Fejsbuk na ime oglašavanja na tim platformama.”

Imajući u vidu CESID-ovo istraživanje o popularnosti društvenih mreža u Srbiji jasno je da je godina na izmaku označila i blizak kraj višedecenijskih poslovnih modela na kojima je bila zasnovana medijska industrija.

Kao po pravilu, i ovde ne reagujemo proaktivno već reaktivno pošto ne idemo u susret problemu već otklanjamo njegove posledice.

Dokaz je usporena primena Medijske strategije u ovoj oblasti koja će ako se tako nastavi, biti prevaziđena usled dugotrajne izrade i još sporije implementacije. Zato se plašim da ću naredne godine pisati o ovoj temi u još zloslutnijim tonovima.

Zato treba razmisliti o sledećim idejama koje bi makar u početku mogle da pomognu u ovoj situaciji:

• Uvođenju modaliteta poreskih olakšice za ugrožene štampane i lokalne medije
• Prioritetnom rešavanju problema vezanih za zloupotrebu projektnog sufinansiranje kao jednog od ključnih preduslova za očuvanje i promociju javnog interesa kao i finansijskom stimulansu za proizvodnju kvalitetnijeg sadržaja
• Dodatnoj međunarodnoj podršci tokom procesa evropskih integracija koja bi omogućila stvaranje pozitivne atmofere u medijskoj sferi
• Reafirmaciji novinarske profesije i značaja koji treba da imaju proverene i istinite informacija uz snažne mehanizme identifikacije lažnih vesti
• Snažnoj podršci projektima medijskog i digitalnog opismenjavanja
• Modalitetu izvesnog budućeg povećanja povećanja takse za javne medijske servise koji bi omogućio njihovu transformaciju u istinski nezavisne insitutucije koje promovišu i štite zakonom definisani javni interes
• Popularizaciji novih poslovnih modela koji obuhvataju i finansiranje medija od strane publike zainteresovane za njihov opstanak