Notorni napadi

Piše: Veran Matić, Bezbedni novinari

Da nije tako, ne bi se pojavio tekst u kojem se po prvi put otvoreno napada pomenuta Radna grupa koju je osnovalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Srpski telegraf se prepoznao u tekstu Danasa u kojem je dr Saša Mirković, član Radne grupe ispred ANEM-a, izjavio da se „ulazi u finale procesa izrade nacrta zakona, nakon čega slede javna rasprava, slanje nacrta u Brisel i usvajanje zakona u skupštini. U svakoj od tih faza, moguća je izmena nacrta zakona, čak i ako unutar Radne grupe bude postignut konsenzus u vezi sa ključnim razmimoilaženjima nevladinog sektora i predstavnika vlasti poput budućeg statusa Saveta za štampu. U pogledu Saveta za štampu, čekamo predlog predstavnika resornog ministarstva pošto Koalicija za slobodu medija, ANEM i UNS smatraju da Savet za štampu treba da ima status koji je definisan važećom vladinom Medijskom strategijom“.

Ovaj nesporni faktografski navod poslužio je ka osnova za paškvilu „ekipe Srpskog telegrafa“ u kojoj Ištvan Kaić napada novinarska i medijska udruženja rečima da „antivladini elementi pokušavaju da liše državnih novčanih sredstava provladine medije i, samim tim, ugroze njihovo postojanje! Pa gde to ima? Posebno je bizarno što je u tu prevaru uključen Saša Mirković, bivši državni sekretar u Ministarstvu za informisanje u vreme kada je Draganu Šolaku i njegovim medijima omogućeno da vuku prava iz naših zakona, a odgovaraju isključivo po stranim… Dakle, ne samo što novi ministar i premijerka moraju da prozru ovu prevaru već moraju jače konkretizovati pojam medija u Zakonu o javnom informisanju tako da sve što svih ovih godina važi za sve ostale medije u Srbiji počne konačno da važi i za Šolakove“.

Indikativno pominjanje dr Saše Mirkovića u kontekstu odredbi važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima, uz prećutkivanje činjenice da je pomenuti zakon predložila Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića u kojoj je ministar kulture i informisanja bio pokojni Ivan Tasovac, sasvim dovoljno govori o Kaićevom profesionalizmu, etici i moralu. Naročito kada se zna da je Tasovac (koji se kao ministar svesrdno zalagao za medijske zakone) svojevremeno bio i recenzent Kaićeve knjige „Ime i manipulacija – kodeks srpskih medija i povezanih grupa 2001-2016“. Da ne pričamo o tome da je Srbija te 2014. godine, kada su usvojeni medijski zakoni, bila plasirana na najvišu poziciju do i od tada (54. mesto) na globalnom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica. Sve to Kaić prećutkuje.

Usled nepostojanja državnog sekretara ili pomoćnika ministra za medije, ovaj štetočinski napad zahteva vrednosno određenje resornog ministra Mihaila Jovanovića koji je formirao ovu radnu grupu. Prećutkivanje otvara put nastavku kampanje koja će se intenzivirati kada se pređe u fazu javne rasprave. Ovakva „dobrodošlica“ i „medijska sačekuša“ nije ohrabrujući znak pred početak rada na izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima. Zato oni moraju odmah da prestanu.

Ako je Kaić izabran da bude portparol onih koji se protive reformskim procesima koje predviđa vladina Medijska strategija, onda je red da nam se to i kaže pošto je jasno da se tekst u Srpskom telegrafu nije slučajno pojavio. Slučajnosti, kada je u pitanju Ištvan Kaić, jednostavno nema. Naročito zato što je ovo kontinuitet njegovog „analitičarskog“ delovanja iza kojeg se sakrivaju oni koji se protive istraživačkom novinarstvu i promenama na bolje u medijskoj sferi.

U istom broju Srpskog telegrafa pojavio se i oglas za projektno sufinansiranje opštine Vranje. Bolji dokaz za nužnost izmene te zakonske obaveze bilo je teško zamisliti. Pružila ga je lokalna samouprava koja je oglas za promociju i zaštitu javnog interesa objavila u štampanom mediju koji je rekorder u kršenju Etičkog novinarskog kodeksa. Zato svima njima toliko smeta Savet za štampu.

U otvorenom pismu koje je nedavno objavljeno, Ištvan Kaić se obraća Savetu za štampu i generalnoj sekretarki, koleginici Gordani Novaković rečima: “Hteli ste da se priključite ratu? – rat ćete sada i dobiti!” Čini mi se da je ovo otvorena pretnja, a pošto reč rat nije pod znacima navoda, očigledno se misli na pravi rat i ovakvu izjavu bi možda i tužilaštvo trebalo da tretira kao pretnju.