Medijsko opismenjavanje
Piše: Veran Matić
Predosećam da će i u ovom slučaju doći do izražaja poslovna politika kablovskih operatera i da ćemo do daljeg ostati zarobljenici ograničavajućeg koncepta ekskluziviteta koji opstruira dostupnost svih relevantnih kablovskih informativno-političkih programa na svim platformama postojećih operatera. Hoću da verujem da će vezanost za domicilne platforme biti u dogledno vreme prevaziđena i da neće predstavljati ograničavajući faktor za informisanje brojnog auditorijuma na koji, pored postojećih, ciljaju i kanali koji u dogledno vreme planiraju početak svog emitovanja.
Doprinos razvoju medijskog pluralizma predstavljao bi korak u dobrom smeru tokom rasprave u vezi budućnosti nacionalnog televizijskog kanala koji je godinama upražnjen. Na tu debatu nadovezuje se konstatna polemika o javnom medijskom servisu, što su sve otvorena pitanja predizbornog stranačkog dijaloga u kojem aktivno učestvuju i predstavnici međunarodne zajednice.
Sve to je doprinos medijskom opismenjavanju nacije u kojem će učestvovati još neke informativno-političke platforme čiji se početak rada očekuje tokom jeseni. Zato pozdravljam svaki korak u dobrom smeru poput redizajniranog sajta Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je pregledan i veoma koristan kao baza za brojne informacije.
Isto se odnosi i na „Mali bukvar medijske pismenosti“ Radeta Veljanovskog koji je kao podlistak objavljen povodom Svetskog dana slobode medija. Neophodno nam je stalno podsećanje na novinarska pravila, standarde, ciljeve i iskustva demokratskog sveta u domenu medija kako bismo tokom primene Akcionog plana za primenu Medijske strategije iskoristili najbolja međunarodna iskustva.
Sve to doprinosi razvoju medijske pismenosti koja je opravdano u sve većem fokusu ovdašnje javnosti. Srbija se prema istraživanjima Instituta za otvoreno društvo iz Sofije trenutno nalazi na 29 mestu indeksa medijske pismenosti u Evropi. Samo Albanija i Bosna i Hercegovina nalaze se iza nas. Objavljivanje „Priručnika za medijsku pismenost u preduniverzitetskom dobu“ korak je u dobrom smeru koji svakako treba nastaviti.
Kao i u mnogim drugim stvarima, teško je da se poredimo sa skandinavskim zemljama koje svoju uspešnost na ovom polju baziraju na „kvalitetu obrazovanja, slobodi medija i velikom poverenju među ljudima“.
Zato njihovu pomoć treba oberučke prihvatiti. I truditi se da stečena znanja i programi budu maksimalno implementirani. U protivnom, propustićemo i ovu šansu koja nam se pružila tokom primene Akcionog plana u kojem medijska pismenost zauzima značajno mesto.