Leksikon Mare Anđelković (FOTO GALERIJA)

Piše: Veran Matić, tekst je prvi put objavljen 16. oktobra 2023.

Mara je iz Baba Višnjine ulice na Vračaru. 

Svakog dana šeta Njegoševom ulicom. Kao u onoj pesmi Idola.

Uvek svrati do Mitićeve rupe gde se skuplja njena ekipa.   

Njih desetak svuda idu zajedno.

Svi je prepoznaju po velikim naočarima.  

Mara je srednje dete. Ima stariju sestru Minu i mlađeg brata Milutina.   

Trenira karate. Ima plavi pojas. Odlično skija. 

Voli masline i nudle koje sama sprema.

Sedi u klupi u drugom redu.

Vredna je i uredna, pomalo svojeglava.

Njena najbolja drugarica je Vida, ali svakako su uvek  uz nju, kao i ona uz njih, i Lana, Smiljka, Jelisaveta, Marko, Vukan, Dunja, Matija, Strahinja, kao i drugi iz odeljenja, a nakon priključenja u VII razredu, puno se druži sa Andrijom Čikićem.

Zajedno voze bicikle – poslednji put se vozili za promajske praznike.

Prva pesma koju je Mara pevala u dečijem sedištu u kolima bila je “Jah War” – The Ruts.  

Prvi Marin koncert je nastup Arctic Monkeys u Lincu, 24. aprila ove godine.  

U poslednje vreme voli i K pop.

Mara divno crta, planira da upiše Dizajnersku školu i da studira Fakultet likovnih umetnosti.    

Mara 17. oktobra puni 14. godina. 

Na njen rođendan biće zasađeno Marino drvo u Malom Tašu.   

Visoki tata Branko sa zelenim pramenom u kosi voli da o njegovoj Mari govorimo i pišemo u sadašnjem vremenu. 

Deo ih Marinog pismenog zadatka na temu „Hoće li budućnost imati junake?” 23.03.2023. 

„… Trenutno svima se čini da su ljudi mnogo prilepljeni za uređaje koji ne rade ništa, sem da preterano blješte svaki dan. Niko više neće da pomisli da izađe napolje, kamoli da došeta do mesta na kome mora da se nađe. Svi očekujemo da će se naći neko ko će doći i rešiti svaki naš problem i pomoći nam oko svega. Sve manje ljudi ima koji zapravo hoće da pomognu drugima i ne misle samo o sebi i svojim problemima. 

Iskreno, plašim se za našu budućnost i ljude koji će se naći u njoj. U jednom trenutku, ljudima se možda vrati svest i na kraju shvate da se kroz život ne može ići sam i da isto koliko nama treba pomoć treba i ljudima oko nas. Ako se to ne desi bićemo u velikom problemu, jer ljudi koji žive da bi pomogli drugima ponestaju.“

Sestra Mina o Mari, Mara o junaku svog detinjstva (FOTO GALERIJA)

tekst je prvi put objavljen 18. oktobra 2023.

Mara je toliko zrela da zaboravim da je imala samo 13 godina. Kada pričam s njom, to je kao da pričam s nekom svojom vršnjakinjom. Ume da misli svojom glavom i da saoseća s drugim ljudima. I toliko se trudi oko svega.

Ima klempave uši i jednom je rekla Jasi׃ „Baš su mi super ovakve uši, bolje mi se vide minđuše“.

Imamo pravilo, kad vidimo roze auto, da odmah moramo da se zagrlimo i zamislite, kad joj na vajberu pošaljem sliku Pink taksija, zauzvrat dobijem stiker dve živuljke koje se grle.

Kada pogrešno otpevam stih jedne određene pesme, ona ga nastavi sa mnom.

Na pumpi intenzivno gledamo plišane igračke.

Mara i ja smo najbolji tandem u celoj našoj porodici.

Koliko god da se svađamo, više se smejemo i najbolje se razumemo. Cičimo i ismevamo ljude zajedno. Čuvamo leđa jedna drugoj.

Ona je najvažnije biće na svetu. Najpametnija, najzrelija i najlepša, najveštija sa četkicom. Na pragu je da postane najduhovitija, ali nema vremena za to. Stiskam je za obraze i tako je nerviram; osećamo kako nas grli svojim ogromnim rukama.

Njeno odsustvo stvara toliko praznine u mom i u životima svih ovde koja nikada i ni sa čim neće moći da se ispuni. Ako ste se raspravljali s njom često, nikako se ne osećajte krivima, jer je trebalo da se raspravljamo još mnogo godina. Samo je važno da zna koliko je voljena. A mislim da zna.

Mina

Marin pismeni zadata iz srpskog, 23.12.2021. godine (VI-2)

Junak mog detinjstva

Junak mog detinjstva je moja sestra Mina. Kada smo bile male često bismo se svađale i retko bismo se viđale tokom dana, ali sada providimo najviše vremena zajedno.

Pre nekoliko godina još sam spavala zajedno sa sestrom u sobi, ali ni ona ni ja nismo više htele da delimo sobu. Moja mama se napokon složila i prebacile smo sve moje stvari u moju sobu. Na početku smo svo svoje vreme provodile u svojim sobama, ali vremenom smo sve više krenule da dolazimo jedna kod druge. Kada je opet počela škola, nismo mogle da se vidimo tokom dana zato što smo bile u suprotnoj smeni, ali kada padne mrak i obe bismo bile tu došla bih kod nje u sobu i zajedno bismo igrale društvene igre do posle ponoći sve dok mama ne dođe i otera me u krevet.

Mina je osoba koja je uvek tu uz mene i koja me razvedri kad sam tužna. Ona mi objasni sve što mi nije jasno i ispravi me kad pogrešim. Iako se ponekad još uvek svađamo pomirimo se vrlo brzo posle toga. Nju najviše volim na celom svetu i ne bih je menjala ni za šta.

Boban Savić – Geto, ilustrator

Tajna jedne Mar(k)e

Prilikom rada na liku Nikole Kopernika, pokušao sam da objedinim desetak poznatih potreta ovog velikog naučnika, od kojih su gotovo svi bitno različiti. Koliko sam u tome uspeo, saznaću jednog dana od osobe čija je sudbina zauvek obeležila nastanak ove marke.

Dok sam radio na crtežu. Potpuno me je porazilo saznanje da je tragično nastradala ćerka mojih dobrih prijatelja. Ona je jedna od deset žrtava apokaliptičnog događaja u školi Vladislav Ribnikar. Zove se Mara Anđelković. Mara je talentovana i maštovita devojčica. Sa svojom starijom sestrom svraćala je u moj atelje na neformalne časove crtanja. U ime sećanja na nju, na stranicu knjige uneo sam njeno ime kraj anđeoskih krila…

Nastavi da crtaš, Maro. Kažu da se i anđeli usavršavaju. Na sledećem času ja ću učiti od tebe. Rećićeš mi da li sam uspeo da stopim deset različitih lica u jedno…

Prenošenje teksta dozvoljeno je uz upit na mejl veran.matic@fondb92.org.