Kraj i početak – 3 deo: Srbi i Hrvati

2. October 2020.
Traženje nestalih – izdaja zemlje?
PLENKOVIC U VARIVODAMA NA KOMEMORACIJI ZA UBIJENE SRPSKE CIVILE
Specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanje nestalih Veran Matić polaže venac na spomenik stradalim u Varivodama. Foto: BETAPHOTO/HINA/Mario STRMOTIC

Piše: Veran Matić

Kada sam dobio ponudu da budem Specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije u rešavanju pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom, razumeo sam da je Srbija i njeno vođstvo prevazišlo barijere poimanja krivice i odgovornosti, spremna za suočavanje sa prošlošću. I do sada sam radio sve što mogu, iako nisam deo administrativnog aparata na sopstveni zahtev. Ove godine posebnu pažnju posvećujem zajedničkim komemoracijama u Hrvatskoj, očekujući da posle 25 godina postanu osnova naših politika.

U dogovoru sa predsednikom Republike Srbije, u svim akcijama vezanim za pronalaženje nestalih mogao sam da komuniciram sa predstavnicima nadležnih institucija, obaveštajnih ali i sa Komisijom za nestale. Moram da priznam da nimalo nisam zadovaljan rezultatima saradnje. Između iskazanih želja predsednika Vučića i onoga što je isporučeno, postoji velika provalija. Imao sam konstantno utisak da se namere predsednika vezane za humanitarno pitanje nestalih ne razumeju od strane nadležnih institucija na pravi način.

Bio sam pre mesec dana u Gruborima, pre par dana u Varivodama i Gošićima gde su ubijene desetine civila… Dobio sam utisak da se puno toga menja u odnosima Hrvata i Srba u Hrvatskoj. Bio sam ponosan što mogu da pomognem i podstaknem istorijske procese… I opet vrlo nesrećan kada sam se vraćao i gledao kako se ne shvata trenutak koji je neponovljiv za pomirenje. Uvek je teško posložiti te procese, na jednoj strani svi su za pomirenje ali ne štima u realizaciji, praktičnim koracima, simboličnim izjavama, gestovima… I onda se, u stvari, razotkrivaju razlozi sami po sebi.

Dok sam u Varivodama i Gošićima, a pre mesec dana i u Gruborima i Zagrebu, učestvovao u zajedničkim komemoracijama i u planiranju pronalaženja nestalih sa vodećim ljudima Hrvatske kao specijalni izaslani Predsednika RS, visoki funkcioner Vlade Srbije Ivica Dačić je vrlo negativno govorio o svima koji se angažuju u pokušajima da se pronađu nestali.

Ministar inostranih poslova Vlade Srbije je u utorak, 29. septembra bio gost kod Milomira Marića u emisiji “Ćirilica” na nacionalnoj televiziji Happy. Puna dva i po sata je trajao intervju u kojem je, sudeći prema najavi emisije, „Dačić objektivno i bez dlake na jeziku sumirao utiske Vašingtonskog sporazuma!“

Sama ideja da o Vašingtonskom sporazumu na taj način priča neko ko nije bio čak ni deo zvanične delegacije, a na čelu je Ministarstva spoljnih poslova, prilično je uvrnuta. Verovatno da zbog toga niko nije ni obratio pažnju na ovaj intervju sve dok na društvenim mrežama nije primećeno šta je ministar Dačić raspojasano pričao domaćinu Milomiru Mariću (koji mu je po običaju tercirao) negde oko devedesetog minuta razgovora.

Kočnice su popustile između 1:28:15 – 1:28:55, od kada njihov dijalog doslovce teče ovako:

Dačić: Šta ćemo mi sa Srbima koji potkazuju Albancima i Hrvatima? Pričaju razne gluposti, pokazuju im gde su sahranjeni Albanci širom Srbije. Oni dolaze…

Marić: Sve crne legende o Srbima izašle su iz Beograda a onda su ih prihvatili….

Dačić: Sada ću vam reći – evo vidite, Veljko Odalović je ta Komisija za nestala lica. Oni malo-malo idu da istražuju neke lokacije koje dojavljuju određeni špijuni. Pa neki ljudi iz našeg ratnog tužilaštva, iz Tužilaštva za ratne zločine sarađuju sa Albancima…

Priznajem da sam šokiran onim što je Dačić izjavio, pošto kao izaslanik za nestala lica znam više nego dobro kako stvari (ne)funkcionišu i sa kakvim se problemima suočavam. Možda se u ovakvim nastupima, ovakvom modelu odnosa prema prošlosti krije i odgovor na pitanje zašto se najčešće nalazim pred zidom kada pokušavam da pomerim stvari unutar institucija, uključujući i Komisiju za nestala lica na čijem se čelu od 2006. godine nalazi Veljko Odalović kome je Dačić rukovodi po najmanje dva osnova: po partijskoj liniji i u Ministarstvu spoljnih poslova gde je Odalović generalni sekretar.

Ako je tako kao što kaže ministar spoljnih poslova, voleo bih da znam zašto smo onda kao država pre samo mesec dana primili britansku donaciju u vidu opreme za terensko istraživanje i pronalaženje posmrtnih ostataka i zašto dobijamo podršku agencije Ujedinjenih nacija (UNDP) u projektu „Unapređenja traženja nestalih lica u Srbiji“?

Da bi, kako Dačić kaže, „pronašli gde su sahranjeni Albanci širom Srbije“?

Ili da bi pronalazili nestala lica?

Jer, da su kako on kaže „sahranjeni“, znali bismo i mi i njihove jadne porodice gde su im grobovi i ne bi nam trebala ovakva oprema.

Ovakav narativ mora da prestane.

Od bilo koga, sa bilo koje strane.

Dačić se ponaša kao da ništa nije naučio nakon onog sramnog gostovanja u emisiji „Oko“ (o kojem sam već pisao), kada ga je Milorad Pupovac preslišao pred milionskim auditorijumom javnog medijskog servisa.

Za njega je vreme stalo. Zaleđen u prostoru i vremenu, Dačić je sve ovo izgovorio na televiziji koja nosi naziv „sreća“. Sreća u nesreći je da je ovo postalo vidljivo i da znamo na koga u ovoj teškoj misiji pomirenja ne možemo računati. Znam samo da je za mene, i za sve nas, nesreća da Dačić može biti srećan dok na ovakav način priča o nesreći.

Na poligonu na kojem sam se i sam pre poslednjih ratova obučavao da branim zemlju, u kompleksu SAJa pronađene su masovne grobnice nevinih žrtava Albanaca. Reč je o zločinu, pa prikrivanju zločina, manipulisanju telima mrtvih, reč je o nacionalnoj sramoti sa kojom se moramo suočiti, izvući pouke kako bi se takvi zločini i skrivanja tela procesuirali. I zaista moramo pronaći sve koji su bilo gde na teritoriji Srbije pokopani kako bi se za sve činjeno iskupili, doživeli određeni oblik pročišćenja kao društvo, kao narod. Tek tada da možemo govoriti o iskupljenju, oprostu, preobražaju.

Svako mesto stradanja i pokopa mora biti otkriveno i obeleženeo. Svakoj porodici mora se odgovoriti iskreno o svemu što znamo o sudbini njihovih najbližih koji su nestali. Jedino tako možemo graditi novo poverenje. I nove odnose. Za opšti društveni i ekonomski boljitak. Za ljudskost.

Reakcije:

Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević je na tviteru napisao: „Siguran sam da će sva udruženja žrtava i nestalih u ratovima devedesetih reagovati na ovu izjavu ministra spoljnih poslova naše zemlje.

Svako ko osuđuje otkrivanje masovnih grobnica mora razmisliti kako se porodice žrtava, koje god nacije, osećaju kada se to izgovori.“

Filmski i pozorišni reditelj Dino Mustafić:

„Ne može se preći preko izjave ministra vanjskih poslova Srbije Dačića koji javno osuđuje i prokazuje Srbe koji otkrivaju grobna mjesta nestalih i žrtava iz ratova 90-ih. Dakle, ovaj čovjek čini najveći zločin. Zločin prikrivanja istine i pravde, podstiče šutnju i saučesništvo.“

Denis Muratović Gojak:

„(Dačić) Podstiče direktno i odmazdu nad ‘izdajnicima’, nisam pravnik ali odokativno ima materijala i za krivcnu tuzbu.“

Novinar Dragan Bursać:

Ivica Dačić: „Šta ćemo mi sa Srbima koji pokazuju gde su sahranjeni Albanci širom Srbije?“ E to je suština velikosrpske politike u zadnja dva vijeka. Boli njih briga za ubijene ljude i masovne grobnice, nema tu svijesti ni savjesti, bitno se obračunati sa Ljudima u svom nacionu.“

Share