Klevetnička kampanja

Piše: Veran Matić

Nemam drugačije objašnjenje za kampanju blaćenja i zastrašivanja koja je pokrenuta protiv KRIK-a. Kao da se neko trudi da po svaku cenu popuni i dopuni Dnevni red naredne sednice Vladine radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara.

Za naslov sam iskoristio formulaciju koja u izveštaju Freedom house opisuje zloupotrebu ovdašnjih tabloida i emitera. Upravo to se dogodilo sinoć kada je na TV Pink emitovan prilog koji je predstavljao najavu za ono što se jutros nalazi na naslovnim stranama većine tabloida. Ponavljam, kao da se neko trudi da pokaže kako se to radi, kakav je mehanizam koji zastrašuje i stvara zaumnu atmosferu koja lako može da rezultira tragičnim ishodom.

Povod za ovaj napad predstavlja serijal KRIK-a o nestalim mladićima i njihovim unesrećenim porodicama koji je objavljen pre dvadeset dana. Nadovezali su se intervjui koji su bacali dodatno i drugačije svetlo na obračun države sa naraslom mafijom.

Počelo je paradoksalno, u istim tim tabloidima, optužbom da se KRIK nije bavio istraživanjem delovanja Belivukove kriminalne grupe. Sve je izgledalo na ivici vica, jer je KRIK razotkrio više o ovoj temi nego što se državnih institucija njome bavilo. Do sad.

Korak po korak, danas smo došli do toga da je KRIK u tabloidima optužen da ima „tajni dil sa Belivukom“ i da je „njegov medij“.

Opasno. Nepotrebno. Kontraproduktivno.

Stevan Dojčinović je u pravu kada konstatuje da ovo predstavlja „crtanje mete“.

Sledeci naslov ce verovatno biti – KRIK organizovao Belivukovu grupu!

Salu na stranu: Ovo je bukvalan primer crtanja mete, posebno uzevsi u obzir da grupa sa kojom nas spajaju je u kriminalnom ratu. https://t.co/h87g3DCSi3

— Stevan Dojcinovic (@StevanOCCRP) March 9, 2021

Redakcija KRIK-a se godinama unazad hrabro i profesionalno bavi istraživanjem korpucije i kriminala, zbog čega su po raznim osnovama stekli veliki broj neprijatelja. Upravo takvi sada dižu glavu i preusmeravaju pažnju javnosti na pogrešnu stranu, stvarajući zlokobnu atmosferu uperenu protiv istraživačkog novinarstva.

Ovo čemu svedočimo je školski primer onoga što ne sme da se događa.

Više puta sam javno iznosio zabrinutost za fizičku bezbednost istraživačkih novinarki i novinara upravo na primeru KRIKa. Tenzija koja se često kreira oko istraživanja kojima se ova redakcija bavi, tolikog je intenziteta da se može lako preliti u nasilje.

KRIK  je deo međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) koju čine neprofitni istraživački centri i nezavisni mediji iz dvadeseta zemalja sveta.

Novinarka Dafne Kaurana Galicija sa Malte razneta je u atentatu, a Jan Kucijak iz Slovačke ubijen je zajedno sa svojom devojkom. Bavili su se istraživanjima korupcije i bili deo međunarodnih mreža istraživačkih novinara. Dva ubistva govore o trendu i to je zabrinulo evropska  i svetska udruženja i međunarodne organizacije. U obe zemlje vlade su uzdrmane, bilo je puno ostavki.

Zbog toga se u svakoj ovakvoj situaciji moramo svi zabrinuti zbog klevetničke kampanje i zaštiti KRIK, na prvom mestu od strane institucija sistema, uz jedinstvene reakcije solidarnosti. Mora se preventivno delovati, mora se sprečiti svaki oblik ugrožavanja bezbednost novinarki i novinara KRIKa i svih drugih redakcija istraživačkih i nezavisnih medija.

Bilo bi od izuzetnog značaja kada bi se uradile ozbiljne procene bezbednosti ove i drugih istraživačkih i nezavisnih redakcija. U tom kontekstu jedan od prioriteta istražnih organa mora biti i razjašnjavanje nekoliko otvorenih slučajeva „ugrožavanje sigurnosti“ Stevana Dojčinovića iz 2019. godine, kao i tri slučaja provaljivanja u stanove novinarki ove redakcija koji su svi registrovani u okviru rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Zato očekujem da se o tome javno izjasne predstavnici državnih organa i tužilaštva. Poput promptne reakcije ministarke kulture i informisanja koja je pre nekoliko dana uputila podršku državnim oganima zbog borbe protiv mafijaških grupa.

Dupli aršini nas vode u dalju radikalizaciju i polarizaciju koju mnogi priželjkuju i u kojoj će se teško sprovesti javnu kampanju osude pretnji novinarima i medijima za povećanja njihove bezbednosti, što je logičan korak nakon uvođenja SOS telefona. Napadi na KRIK nas ponovo vraćaju u začarani krug pretnji, optužbi, straha i beznađa. Koncept „korak napred, dva koraka nazad“ treba da bude napušten jednom i zauvek. To ne vodi ozdravljenju društva u kojem su jedni mediji instumentalizovana batina a drugi novinari žrtve.