Dečiji ombdusman Raša Popov
Piše: Veran Matić
Znam da ima onih koji se ne slažu sa mnom, kao što se i ja ne slažem sa onima koji vole neke druge spomenike. I to je normalno i poželjno u svakom demokratskom društvu.
Mislim da je dobro da postoji polemika i javni dijalog, i da bi bilo dobro da diskutujemo o nizu drugih vrednosti koje je za života promovisao upravo Raša Popov.
Raša Popov je celog života pričao priče i, kao takav, bio je svačiji Deda.
Bio je oličenje toplote i humanizma i zato sam svojevremeno voleo da čujem da ga često spominju i citiraju u emisijama „Dečiji Ritam Srca“ na Radiju B 92.
Jedna od najemotivnijih scena koju pamtim na televiziji B 92 je početak intervjua sa Rašom Popovim u emisiji „Hoću da znam“.
Uvek sam mislio da je Mjehur Ubica Srđa Anđelić genetski pomešan sa Rašom, u svakom slučaju je najveći poštovalac i promoter duha RP pa je tekstu dopisao sledeće:
“Na spomeniku je i kišobran, za sve gradske ptice. Možda i za bele gusane. Raša je kao i Mika Antić poreklom iz Mokrina, poznatog po gusanima.”
U poznim godinama je bio napadnut od strane maloletne braće koja su ga sačekala ispred zgrade, tražeći mu novac.
Iskreno se obradovao kada je čuo da je jedan od dečaka (koji je imao čak 300 policijskih prijava) krenuo boljim putem i postao najbolji đak u odeljenju jedne osnovne škole.
I pored trauma koje je preživeo usled tog napada, veliki Raša Popov je, kao i uvek, branio decu rekavši da „nisu ona kriva zbog nasilničkog ponašanja – oni su samo oruđe u rukama svojih roditelja“.
Raša Popov je zapamćen po nizu mudrih izjava i za decu i za odrasle.
Pamtim njegove misli o televizijskim serijama poput „Fazoni i fore“ i „Neven“: „Pravili smo dobre serije jer smo imali dobre urednike. Pera Zubac je kao urednik novosadske televizije pozvao Ršuma i rekao: „Ršume, ti si sada na vrhuncu, daj smisli neku super seriju“, i Ršum je smislio Fazone i fore. Imali smo sreće Zmaj Jova i mi, da nam dođe Džon Timoti Bajford. Lično sam mu zahvalio što nam je oživeo Zmaj Jovu na veličanstven način. Imao sam sreću da mi urednici budu Voja Čolanović i Petar Živadinović. Ako nadahnuti ljudi vode televiziju, onda osećaju da je televizija nešto što se gleda na trosedu, u gostinjskoj sobi, u prisustvu ljudi raznih generacija – tu je tetka, deda, unučići… Televizija mora da zadovolji sav taj raznovrsni porodični auditorijum“.
Običnim jezikom, Raša je opisivao komplikovane stvari i svojim stavovima zapravo definisao javni interes koji treba štititi i promovisati.
Zato je Raša bio svojevrsni dečiji obdusman koji je išao ispred svog vremena.
Dokaz je i njegova misao o novim tehnologijama: „Ima raznih besmislenih strogosti prema deci. To što deca ne čitaju knjige, uzima im se za zlo, međutim, kompjuter je veličanstvena sprava i kulturna deca koja koriste kompjuter, ne igraju samo igrice nego koriste i internet. Gugl je najveća enciklopedija svih vremena u istoriji“.
Zbog svega izrečenog i napisanog, siguran sam da bi se i dobroćudnom dekici sa bradom dopao spomenik načinjen od šrafova, matica i armatura, u koloritnom okruženju, blizu mesta gde je živeo on, zaštitnik dece – Raša Popov.
A za nas iz Radija B92, Rаša će uvek biti deo našeg identiteta koji najbolje predstavljaju poruke iz legendarnog spota.
Kao i fenomenalna scena kada u ponoć sredinom devedesetih, Raša Popov, u klubu Akademija prima nagradu Dobrog Ritma srca kao ličnost godine – tortu od jagoda. Neprevaziđeno.