Biti human u Srbiji – narod bolji od države i kompanija

Piše: Veran Matić

Katalistovi podaci su nešto najbliže realnosti, kakva god da je ona. I zbog toga im treba odati priznanje, sa sećanjem na sve što je za nevladin sektor, feministički pokret, filantropiju i humanost uradila jedna žena sa svim ograničenjima koja donosi neizlečiva bolest, uključujući i kretanje, i sa snažnom željom da pomogne svima koji trpe bilo koji oblik diskriminacije i imaju bilo kakve probleme. A najčešće su to bili manji problemi od onih sa kojima se ona suočavala. I nema možda boljeg imena za događaj na kojem se saopštavaju rezultati humanosti i dobročinstva za prethodnu godinu od imena Aleksandre Vesić.

U zemlji u kojoj je teško izmeriti bilo šta, koja je van svetskih standarda, često svesno i namerno, svaki napor koji ima za cilj da dokaže kako nismo oni na koje se gleda kroz stereotipe, kojima smo i sami doprineli kroz sve istorijske događaje 90-tih ili na neke druge načine, zaslužuje veliko priznanje. Već 9 godina Katalist Balkans preuzima na sebe prikupljanje svih relevantnih informacija o filantropiji, dobročinstvu, humanosti i društveno odgovornom poslovanju. Najviše je tome doprineo rad na metodologiji Aleksandre Vesić. Aleks je neverovatno doprinela i adekvatnom informisanju svetske javnosti i korigovanju svih grešaka koje su pravljene na globalnom nivou, što je našu zemlju za samo godinu dana popelo za desetine mesta na svetskoj listi humanosti.

Rezultate za 2021. godinu nedavno je predstavio Vuk Vuković, analitičar i istraživač, koji je sa punom kompetentnošću nasledio Aleks. Naglasio je da je u 2020. godini, sa pojavom pandemije, registrovana eksplozija solidarnosti, dobročinstva i filantropije sa preko 50 miliona evra donacija. Kao i cela zajednica, i on je očekivao da će se u 2021. snažno smanjiti obim davanja, jer je prethodna godina stvorila Kovid mobilizaciju, a građani i kompanije su se našli u nepredvidivom socio-ekonomskom okruženju. Ipak, čini se da je Kovid mobilizacija stimulisala nove igrače da ostanu na terenu filantropije i nakon krize javnog zdravstva. Podaci govore o tome da se nije dogodio veliki pad jer je registrovano minimalno 42,5 miliona evra donacija, što je najveći iznos do sada kada se izuzme 2020. godina.

I to u zemlji koja nema prijateljski odnos prema filantropiji, u zemlji koja oporezuje doniranje, koja nema razumevanje koliko je važno ukinuti PDV na donacije hrane i osnovati kompenzacioni fond za kompanije koje doniraju kako bi se eliminsao osećaj oporezivanja društveno-odgovornog poslovanja ili dobročinstva, kako bi se stimulisali pojedinci donatori što je sada velika blokada indivudualnog donatorstva.

Na ukupne rezultate najviše su uticali građani, pokazavši empatiju za bolesne i gladne. Kroz SMS donacije prvenstveno organizaciji Budi human prikupljeno je više od polovine ukupnih donacija – 24,5 miliona evra. Ovo nam govori da postoje neverovatni potencijali za filantropiju ako bi se stvorili stimulativni mehanizmi u koje računam i one koji predstavljaju olakšavajuće mere za doniranje, ali i one koji predstavljaju organizovanu stimulativnu politiku kako bi se povećao broj i količina donacija. Ovde prvenstveno mislim na sve potrebe koji se tiču obrazovanja, kulture, ekologije i drugih zanemarenih oblasti kada je reč o statistici davanja u našoj zemlji.

Iznos SMS donacija bi sigurno bio manji da se mobilni operatori nisu odrekli provizija na humanitarne SMS poruke. Zato se kao društvo zahvaljujemo svim mobilnim operatorima, ali i pojedinim bankama koje ne naplaćuju provizije na uplatu donacija i radimo na tome da ih bude više.

Svaka zemlja koja želi progres mora da ima stimulativne mehanizme. Sjedinjene Američke Države su najbolji primer. Svaki nivo obrazovanja, a naročito vrhunsko oslanja se na donacije, koje se podstiču stimulativnim merama. Zdrastvo takođe ali zdravstvo kao usluga, a ne intuitivno vezano za slučajeve dece od teških obolenja.

I upravo živimo u zemlji u kojoj možemo da se dičimo solidarnošću u prikupljanju donacija za lečenje dece, mobilizaciji, a u isto vreme da razumemo koliki je potencijalni kapacitet dobročinstva građana. On je svakako mnogo veći od ovog koji nam se pojavljuje kao urgentna potreba. Samo je važno pronaći mehanizam kojim će se stimulisati građani da donacijama podstiču obrazovanje, kulturu, ekologiju itd… I tu je onda i država.

Ja da sam neko, ja bih oslobodio „aždaju“ humanosti, ukinuo bih PDV na donacije, posebno na doniranje hrane, i ne samo za to, već na sve donacije za oblast zdravstva, socijalnih potreba, za osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama, za kulturu i obrazovanje… Odredio bih dupliranje sredstava iz budžeta: na svaki dinar, još jedan od strane države. I isto kada je reč o akcijama za lečenje dece, koje generišu najviše sredstava. Na taj način bilo bi moguće stvaranje moćnog fonda koji već raspolaže sredstvima koja se potom upotrebljavaju za namene koje sama država ne može da finansira.

Pored građana Srbije, u ovogoišnjem Katalistom izveštaju istaknut je Nordeus sa donacijom za aktivnosti fondacije u oblasti obrazovanja, zatim akcija „Spasimo hranu spasimo humanost“ za rešavanje problema gladi i sa dodatnim zahtevom za ukidanje PDV-a za doniranu hranu, MasterCard sa inovativnim pristupom lasniranja modnog brenda u svrhe prikupljanja sredstava za lečenje dece obolele od raka, MK Grupa sa svojim regionalnim angažmanom u pružanju podrške mladim roditeljima, Delezovo partnerstvo sa Bankama hrane i platforma preko koje je svakodnevno moguće preuzimati i distribuirati hranu širom Srbije (780 tona voća i povrća je donirano preko 93 humanitarne organizacije koje su umrežene sa prodavnicama). Delez koristi svoje prodavnice kako bi animirali i građane da sa njima i Unicefom doniraju, pa su tako imali uspešne akcije opremanja neonatologija u Kragujevcu i Novom Sadu, kao i tradicionalnu podršku za SOS Dečje selo.

Primetan je napor kompanija da strateški doniraju, da šire lepezu davanja, ali i da su to dugogodišnji projekti. Hemofarm fondacija je dominirala svojom akcijom Nesalomivi, koja je posvećena ublažavanju i rešavanju problema mentalnog zdravlja sa velikom mrežom podrške putem sos telefona.

Shodno mogućnostima, građani uglavnom doniraju jedni drugima, onima kojima je najpotrebnije, dok kompanije više doniraju za obrazovanje, životnu sredinu i državnim institucijama. Ipak, da bi građani više donirali u strateške namene, kao što su kultura, nauka i životna sredina, potrebno je fiskalno stimulisati i olakšati način doniranja, pa je tako sasvim izvesno da bi davanja bila veća ukoliko bi, na primer, SMS broj, osim za lečenja, mogao biti namenjen i drugim oblastima darivanja. Osim toga, pomoć pristiže i iz drugih zemalja. Dijaspora je donirala 1.3 miliona evra i sigurno je da bi donirana suma bila mnogo veća kada bi se smanjila cena slanja novca i pojednostavio mehanizam za doniranje iz celog sveta.

***

Kada se pogleda raspostranjenost, Novi Beograd ubedljivo nadmašuje druge opštine i to isključivo zbog toga što je na toj opštini registrovana fondacija Budi human. Beograd se ističe sa svojim centralnim opštinama Starim gradom, Vračarom, Savskim vencem, Medijana u Nišu, a u gornjem delu tabele su i Zapadna Srbija, Novi Pazar, Tutin i Sjenica.

Gotovo 70 odsto svih davanja u novcu je za zdravstvo. I rezultati ovog istraživanja beleže slabosti sistema koje je nastojala da reši Koalicija za dobročinstvo i kroz Savet za filantropiju. Kovid pandemija je prekinula tu aktivnosti i verujem da će se sa novom vladom obnoviti rad Saveta kako bi se realizovale sve promene u regulativi koje bi omogućile da se bez PDV donira mnogo više hrane i da se formira kompenzacioni fond kojim će se stimulisati filantropija uopšte.

Ljudi žele da pomognu, samo im to treba i omogućiti.

Preuzmite kompletan izveštaj.