Akcije solidarnosti sa ranjenima u Malom Orašju i Duboni (FOTO)

Autor: Veran Matić 

Istovremeno, postoji briga oko toga kako sastaviti „kraj s krajem“, kako obezbediti lekove i dodatke ishrani koje ne pokriva RFZO, kako nabaviti zavoje i gaze i drugu opremu za previjanje, odeću i obuću prilagođenu povredama i trenutnom stanju povređenih… Kako porodicama obezbediti ogrev, kako obezbediti i organizovati transport na kontrole i previjanja teško ranjenih na koji se ne mora čekati satima? Kako pomoći članovima porodica koje već imaju hronične bolesti koje se nakon tragedije intenziviraju i umnožavaju? 

Država je dala jednokratnu novčanu pomoć, i to u jednom selu tri puta veću nego u drugom. Pritom ova pomoć ne rešava egzistencijalne probleme. 

Neobjašnjivo je zašto republička Vlada nije formirala fond iz kojeg bi se finansirale elementarne potrebe i koji bi bio na usluzi ranjenima, njihovim porodicama i porodicama nastradalih, sa budžetom koji garantuje da će biti trajno zbrinuti. 

U međuvremenu, pokrenute su individualne akcije podrške poput pomoći jednoj porodici zbog urgentnosti potreba. Pomenuta akcija nije javno oglašavana jer je od strane ranjenih mogla da bude negativno protumačena. Diskretno je organizovana uz pomoć roditelja ubijene dece u „Ribnikaru“ i novinara. 

Drugu akciju organizovala je dr Slavica Plavšić, koja je i napisala najveći broj tekstova – portreta ubijenih mladih i njihovih porodica, kao i ranjenih u Duboni i Malom Orašju. Koristeći ugled stečen deljenjem korisnih lekarskih saveta tokom korona virusa putem društvenih mreža, senzibilirala je zajednicu pratilaca, okupljenih oko njenog naloga pokrenuvši akciju solidarnosti za pomoć ranjenima.

Prim. dr Slavica Plavšić je lekar specijalista za plućne bolesti, koja je radni vek provela u Kraljevu i Beogradu, radeći sa najtežim pacijentima. Široj javnosti je postala poznata tokom pandemije Kovid 19 kada se, zajedno sa drugim lekarima, pobunila protiv nestručnog rada Kriznog štaba. Preko naloga na društvenim mrežama je ponudila građanima pomoć u vidu saveta, objašnjenja, smernica… U najtežim talasima Kovida 19, kada je bilo gotovo nemoguće doći do lekara, našla se svakom ko je na bilo koji način došao do nje. Mnogima je pomogla, nekima sigurno spasila i život.

Svoju humanitarnu misiju nastavila je i dalje, naročito posle tragičnih majskih događaja. Brzo je shvatila da će streljani i povređeni u Malom Orašju i  Duboni ostati „žrtve drugog reda“ i počela je da traži načine da stupi u kontakt sa porodicama, da priča sa njima, sluša ih i tako sazna brojne detalje iz života  tragično preminulih mladih ljudi u oba sela. O svakom je napisala po jednu ili nekoliko priča i pomogla da ne ostanu samo inicijali i „slučaj Mladenovac“.

Nakon toga, počela je da nas upoznaje sa sudbinama i zdravstvenim i socijalnim situacijama u kojima se nalaze povređeni i njihove porodice. Jasno je da se njihovi problemi ne mogu rešiti bez pomoći države. „Ali, pošto je ona izostala, trudimo se da im makar malo pomognemo, olakšamo situaciju i obradujemo poklonima za predstojeće praznike.“ kaže dr Plavšić. 

Prvobitna ideja je bila da se kupe neki skromni pokloni za svu teško ranjenu decu i omladinu, da se pomogne u kupovini lekova i nekih ortopedskih pomagala. Teško povređene dece ima ukupnu sedmoro, kao i troje ljudi starosti između 52 i 56 godina. Zatražila je pomoć na društvenoj mreži  X  (bivši Tviter). 

Ispostavilo se da je odziv bio fantastičan, iznad svih očekivanja. Veoma mali broj ljudi je, zapravo, znao težinu povreda mladih ljudi. Mislili su: preživeli su i sve je u redu. Kada su, iz njenih priča i postova, shvatili težinu i ozbiljnost situacije, mnogi su poželeli da pomognu.

Bilo je mnogo manjih donacija i nekoliko većih. Ljudi su uglavnom hteli da ostanu anonimni.

„Kad sam shvatila da ima dovoljno para, počela sam da razmišljam šta bi to bilo prigodno, korisno i konkretno, što bi bar malo obradovalo te mlade ljude, vezane za svoje ili bolesničke sobe. I došla na ideju da bi dobri pokloni predstavljali lap top računari.  Počela sam da se raspitujem za cenu lap topova i kvalitet“, naglašava dr Plavšić.

„Moja ćerka je inženjer i zna mnogo o tome, ali se i ona dodatno raspitala kod svojih  IT kolega. Kontaktirala sam nekoliko kompanija, tražila popuste. Znam da im je najkomfornije da računari budu kupljeni u Smederevu. Našla sam vlasnika prodavnice računarske opreme, koji je  izuzetan, ljubazan, efikasan, posvećen. Najpre su kupljena dva lap topa, odličnog  kvaliteta. Sve je instalirano u samoj prodavnici. Na poklon su dobili  rančeve i sitnu opremu, a  njegov radnik ih je isporučio svima na kućne adrese, u maksimalnoj diskreciji. Dodatna dva računara – za drugu devojčicu i mladića su stigla 19. decembra. Na taj način je u Malo Orašje stiglo četiri istovetna, regularno plaćena lap topa uz garanciju od tri godine, i sa plaćenim PDV-om.

Jedan računar, takođe odličnog kvaliteta i kompletno instaliran, stigao je od donatora koji je želeo da ostane anoniman i takođe je uručen teško povređenoj devojci. Jedan od povređenih mladića nije želeo lap top već je dobio poklon po izboru u vidu sportske opreme: patike, trenerku i duks, dok je jedan dečak koji će tek smisliti želju, dobio na poklon vaučer.

Svi povređeni su dobili i i izvesnu novčanu pomoć koja je nekima od njih bila preko potrebna jer se nalaze u teškoj materijalnoj situaciji. Trudimo se da se problemi ovih mladih ljudi i porodica, kao i svih ostalih, reše sistemski, na nivou države, po jednostavnoj proceduri. 

Zahvaljujem se svim ljudima koji su pomogli i koji će i dalje pomagati, u ime povređenih, njihovih porodica i lično ime. Posebna zahvalnost mojim dragim znanim i neznanim prijateljima sa platforme X, na pokazanom razumevanju, empatiji i solidarnosti“.

Ovom plemenitom akcijom dr Plavšić, ublaženi su problemi sa kojima se suočavaju ranjeni i njihove porodice. Potreban je sistemski odgovor države kojeg nema ni posle više od sedam meseci nakon tragedije. 

Zbog toga će se nastaviti akcije solidarnosti – poput ideje Jovana Mitrovića, rođenog brata ubijenog Petra-Pece, koji je za života planirao hodočašće peške u manastir Tumane, koje nije stigao da realizuje. Jovan će 29. decembra trčati od Ravnog gaja gde su pobijeni mladići u Malom Orašju, do manastira. Već je počela i akcija prikupljanja sredstava za pomoć ranjenima na račun. 

Jovan Mitrović 160-6000000847092-76  

svrha uplate : pomoć ranjenima u Malom Orašju. 

Solidarnost nije samo prikupljanje novca. Izuzetno su važne akcije u kojima svi učestvuju i ranjeni, njihove porodice, familije, meštani Dubone i Malog Orašja, građani Srbije. Važna je i direktna pomoć ali izgradnja prostora za druženje u ovim mestima, programi podrške ali i zabave. Briga za bližnje, naše mlade i starije ranjene i porodice, za decu i sve druge meštane koji su doživeli i žive traume. 

Da ne budu zaboravljeni

U masakru u Malom Orašju 4. maja, streljani su:
Nemanja Stevanović (20), Lazar Milovanović (19), Marko Mitrović (18), Aleksandar Milovanović (17) i Nikola Milić (14).

Povređeno je šestoro mladih.
Pedeset dana posle ranjavanja, život je izgubio i Petar Mitrović-Peca (25)

Teško su ranjeni momci iz Malog Orašja:
Miloš Jovanović (23), Jovan Ranković (21) i Nemanja Ilić (20).
Lake telesne povrede zadobili su:
Aleksa Đorđević (21) i Nikola Mitrović (19).

U Duboni su streljani: 

brat i sestra Milan Panić (21) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović Dača (24).
 
Teško su povređeni:
Nevena Vujić (19) i Ivan Ivković (16) iz Dubone i  Andrijana Mitrović (17) i Anđela Stevanović (17).
Andrijana i Anđela su iz Malog Orašja, ali su se te večeri zatekle u Duboni.
U Duboni su povređena i četiri radnika, koja su u selu popravljala jednu ogradu i kapiju.
Najteže je povređen Jovica Stevanović (52) koji je, nažalost, ostao kvadriplegičar, vezan za krevet i invalidska kolica.
Teške povrede je pretrpeo i Milomir  Mijailović (56) i njegov brat od strica Predrag  Mijailović (54). Na tom mestu je lakše povređen Milan Pešić (32)  iz Velike Krsne.