Obzirom da nisam članica njihove organizacije, teško mi je bilo da se zainteresujem za suštinu rasprave oko puzajućeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Nisam pravoslavna, o crkvi imam mišljenje "spolja", ali kao gradjanka verujem da imam pravo da kritikujem poziciju i ponašanje SPC-a i njenih satelita u našoj bliskoj prošlosti, njenu političku i moralnu odgovornost u pripremi i podršci ratovima devedesetih. Nije sada tako važno, ali je pošteno da kažem da u tome nikako ne bih izuzela tadašnjeg Patrijarha Pavla, na pomen koga Srbi padaju u trans i najednom zaklinju kako se dive skromnosti i siromaštvu, busajući se da smo, kao narod, duboko nezainteresovani za novac i da najviše cenimo kad se neko odrekne blagostanja, a svi znamo kakva je to laž.