Međunarodni Dan Planete Zemlje dočekujemo sa svešću da prirodu ne uništavamo slučajno, već uporno i sistematski. Dok govorimo o zaštiti, istovremeno pristajemo na odluke koje razaraju vazduh, vodu i zemljište, ostavljajući iza sebe dug koji će tek stići na naplatu generacijama koje dolaze.

Između lokalnih pritisaka, koji često ostaju nevidljivi široj javnosti, i sve tanje linije između profesionalnog rizika i lične bezbednosti, novinari u Vranju i na jugu Srbije rade u uslovima koji sve više podsećaju na "hod po ivici". Upravo iz tog ambijenta izranja glas mlađe generacije, koja ove izazove posmatra i kao budući profesionalni put, ali i kao ličnu odgovornost. Emilija Milenković, studentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, poreklom iz Vranja, govori o tome koliko su novinari na lokalu zaštićeni, gde sistem zakazuje i zašto pitanje bezbednosti medijskih radnika ne sme ostati na margini javnog interesa.