U današnjoj epizodi Zadovoljstva u tekstu, pod nazivom “Čamac u pustinji”, Vladimir Cerić je progonio Biljanu Srbljanović da gledaju veoma cenjeni i nagrađivani film “Nomadland” rediteljke Chloe Zhao. Film je hibridna forma igranog i dokumentarnog, ali su granice dva izraza potpuno nevidljive, bez upadljivog šava rediteljka prati grupu naturščika, američkih nomada, kako se poetično nazivaju ljudi koji žive u pokretu, u svojim kamp prikolicama, kombi vozilima pretvorenim u minijaturne stanove, jednim delom u potrazi za poslom i izvorom zarade, u recesijom zahvaćenoj Americi. Ona druga dimenzija, koju rediteljka nagoveštava, a to je da je nomadstvo i prekarni život neka vrsta ličnog izbora naših junaka, tačka je oko koje se Syth i Keller spore. Frensis Mekdormand, u glavnoj ulozi, prisutna u gotovo svakom kadru, malo govori, više posmatra i živi pred kamerama, što je nekima fenomenalno, a nekima noćna mora i poziv na obračun sa televizorom.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „10 ljutih gusara“ Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić, govore o hit mini-seriji „To je greh“, Rasela T. Dejvisa.

Posle kraće pauze Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović su ponovo sa vama. U novoj epizodi Remarkerovog podkasta pod naslovom “Sunny side up” prićamo o romanu Enesa Halilovića “Ljudi bez grobova”, knjizi koja se našla u užem izboru za NIN-ovu nagradu, i za koju je autor upravo dobio “Vitalovu” nagradu. Priča o ocu i očevima, o tragičnim ličnostima koji postaju zločinci zbog zabranjene ljubavi, traganju za identitetom i pravim ocem, nalik na Edipov put, podeljena je na poglavlja naslovljena prema vrsti jaja. Roman je na neki način inspirisan i pričom o serijskom ubici iz crne hronike osamdesetih, Junuzom Kečom, po čijem životu je Abdulah Sidran, pre skoro trideset godina, napisao scenario za film Kuduz, koji preporučujemo da se gleda, kao double bill, uz čitanje “Ljudi bez grobova”.