Možda najvažnije propagandno lukavstvo kojim se služi predsednik Vučić sastoji se u tome da se javnost u Srbiji neprekidno, neumorno, maltene svakodnevno hrani otkrićima senzacionalno krupnih opasnosti koje navodno prete srpskoj državi i narodu, ali da se istovremeno uznemirena javnost umiruje i „relaksira“ porukama da nema razloga za brigu i paniku, jer Predsednik čvrsto drži stvari pod kontrolom.

Nedostaje „R“, naravno, jer je reč o Science Fiction, odnosno o ulazu jugoslovenske ikonologije, njenog specifičnog dela u ovaj poštovani žanr. Desilo se pre četiri godine, na Islandu of all places, a zvanično je film prikazan u Rusiji prošle godine i na 70. Berlinskom festivalu, takođe prošle godine, pod imenom Poslednji i prvi ljudi, u sekciji Berlinare Special. Režiser i kompozitor muzike za film, Johan Johanson, umro je 2018. Film je (okvirno) napravljen po motivima istoimenog romana Olafa Stepldona iz 1930.

Moj dida sa Šolte je sa drugom ruljom čekao isprid ambulanti za dobit vakcimu. Sa njim je bijo onaj njegov frend barba Tonino. Barba Tonino je didi rekao: „Ako ovi tupamarosi misle da ja neman drugog posla nego ćukit isprid ambulanti i čekat cjepivo, skroz su u pravu!“ Dida je rekao: „Buden li mora čekat još uru vrimena, toliko ću popizdit da ću čekat još uru vrimena!“ Samo onda je izgibala neka teta sa spiskom i prozvala ih je. Moj dida je ušao u livu ambulantu. Barba Tonino je ugibao u desnu.