ad.jpg
Djordje Jokic6. October 2024.
Zašto su mali strip festivali važni isto koliko i oni najveći, ko je u bivšoj Jugoslaviji mogao da živi od stripa, a ko nije, koje se crtane forme plašila nekadašnja, a koje sadašnja vlast i kakva je bila rođendanska žurka Alana Forda u Kragujevcu, saznao je Branko Vučković na 14. Međunarodnoj strip konferenciji održanoj u tom gradu
stambolicev-spomenik-207167.jpeg
Djordje Jokic6. October 2024.
Nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić je otet 25. avgusta 2000. u Košutnjaku dok je džogirao. Kako je utvrđeno dve i po godine kasnije kada je telo pronađeno zahvaljujući priznanju jednog od ubica, posle otmice odvezen je na Frušku goru i ubijen. Zaliven je živim krečom, a humka biberom da je šumske zveri ne otkriju. Bio je „kriv“ što je mogao biti protivkandidat svom nasledniku i dželatu Slobodanu Miloševiću na izborima 24. septembra 2000.
vladimir-3-1280x629-1.jpg
Djordje Jokic22. September 2024.
Ne živimo da bismo radili već radimo da bismo živeli, reći će prvi put ujedinjeni radnici iz Evrope i Azije 25. septembra, na globalni Dan akcije za platu za život. „Cilj ove akcije je da pokažemo da se za bolje plate i uslove rada nećemo izboriti zatvoreni u svoje nacionalne kontekste, jer je danas dominantan model poslovanja takav da kompanije lako mogu da premeštaju svoju proizvodnju iz jedne zemlje u drugu u potrazi za što jeftinijom radnom snagom“, pojašnjava na početku razgovora za Novi magazin, Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije (CPE) koji u Srbiji zagovara koncept „Plate za dostojanstven život“. 
mari-potter-Zh0mcQuw_EQ-unsplash-1280x853.jpg
Djordje Jokic22. September 2024.
Snežana Minić (Niš, 1958) bavi se prevodilaštvom i poezijom. Nemački jezik i književnost diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je studijom o recepciji dela Gotfrida Bena u srpsko-hrvatskom jezičkom prostoru. Radila je kao jezička pedagoškinja, novinarka i slobodna prevoditeljka i književnica. Objavila je sedam zbirki poezije. Priredila je i prevela knjigu izabranih eseja Gotfrida Bena „Problem genija“, izabrane eseje i članke Rajnera Vernera Fasbindera „Senke zaista i nikakvo sažaljenje“, Fasbinderovu dramu „Žabar“, odabrane pesme Sare Kirš „Crno ogledalo“ (zajedno sa Božidarom Zecom) i odabrane pesme Ilme Rakuse „Impresum: Spora svetlost“. Živi u Hamburgu i Beogradu. 
ec0ef08891ffdeffac0d5236dc2fc37c5-1280x1810.jpg
Djordje Jokic16. September 2024.
Dirigent i umetnički direktor Nove beogradske opere Predrag Gosta svoj umetnički rad je bazirao najpre na izvođenju i izučavanju muzike 17. i 18. veka svirajući na originalnim instrumentima ili replikama muzičkih instrumenata iz tog perioda, kao i na saradnji s muzičarima koji se bave izvođaštvom tih perioda. U Beogradu je umetnički direktor Festivala rane muzike, koji je magazin „Muzika klasika“ proglasio za najbolji festival u Srbiji u 2017. godini i predsednik je udruženja Studija za ranu muziku. Dirigovao je renomiranim orkestrima kao što su Londonski simfonijski orkestar, Ruski nacionalni orkestar u Moskvi, Sanktpeterburška državna kapela „Glinka“, Nacionalna filharmonija u Vašingtonu i mnogi drugi. Nastupao je i u operskim kućama u Evropi i SAD.
susan-q-yin-2JIvboGLeho-unsplash-3-1280x854.jpg
Djordje Jokic14. September 2024.
Narodna biblioteka „Jefimija“ u Trsteniku postala je u proteklim decenijama posebno prepoznatljiva kao organizator književnih susreta „Savremena srpska proza“. Ova književna manifestacija je pokrenuta spontano, još 1984. godine i ubrzo je dobila svoju trajnu fizionomiju, koju čine „Književni portret jednog pisca“ i „Okrugli sto“ sa nekom od relevantnih književno-kritičkih, književno-istorijskih ili drugih srodnih tema. Iz godine u godinu, među učesnicima su se pojavljivala najznačajnija imena srpske proze i književne kritike i esejistike, da bi se prošle godine stiglo do četrdesetih susreta, posvećenih stvaralaštvu Ljubice Arsić i temi „Fantastika u savremenoj srpskoj prozi“.