Na kraju godine koju su obeležile dve strašne tragedije takoreći u istom danu, najpre u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ a zatim u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca, svi drugi utisci padaju u drugi plan. U srećnijim vremenima – kakvog li paradoksa – jedan drugi događaj, ne samo svojom pojavnošću nego i simbolikom, privukao bi mnogo više pažnje. Reč je o spomeniku Dragoslavu Draži Mihajloviću. Zato smo, uprkos svemu, odlučili da ovaj razgovor sa Predragom Koraksićem započnemo upravo tom temom. Onda je sagovornik Novog magazina počeo svoju „ratnu priču“ koja je tekla sama od sebe i nije imalo smisla prekidati je.

Ni za oko ni za zub

Dvadeset godina otkako Srbija učestvuje u PISA testiranjima, naši petnaestogodišnjaci ostvaruju katastrofalne rezultate, pokazujući nam da su funkcionalno nepismeni. Jesu li krive generacije đaka koje se smenjuju ili vlast koja ne čini ništa da ove ljude osposobi za kritičko promišljanje, sagledavanje suštine i razlikovanje bitnog od nebitnog?