Bezmalo tri decenije nakon stravičnog zločina pripadnika Vojske Republike Srpske nad bošnjačkim muslimanima jula 1995, kada je likvidirano više od osam hiljada zarobljenika, reč koja razdvaja Srbiju i Republiku Srpsku od dobrog dela sveta je – genocid. Kako vreme odmiče, čini se da je negiranje tog zločina tako veliko da se i sâm zločin dovodi u pitanje. A njegovi ključni akteri, iako zvanično ratni zločinci, slave se kao heroji, čime se negiraju i žrtve

Odrasla u Novom Sadu u malom šarenom stanu u Almaškom kraju. Rođena petog oktobra 2003. godine, a mama i tata su je naučili da bude radoznala i da ne trpi nepravdu. Studira scensku arhitekturu, tehniku i dizajn na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Detinjstvo provela u prirodi, a sada sa dvadeset ne može da se zamisli nigde drugo nego u betonskoj džungli. Učestvuje u kulturnoj sceni u nadi na će omladinska kultura jednog dana živeti dostojanstveno, jer nema mladosti bez kulture. 

Niko nije verovao da je taj projekt ukinut i svi smo čekali momenat kada će vlast da ga aktuelizuje. Sada, posle svega što se dogodilo, građani nisu spremni na čekanje odgovora po zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, predloga izmena i dopuna zakona ili nekakvih javnih uvida, kaže ekološki aktivista Ivan Bjelić