Naša realnost uplivava u predstavu još jače i bizarnije nego što bi to bio slučaj da smo je ljudima utrljali u lice onakvu kakvu je vidimo svakog dana po ižvrljanim zidovima sa likom Ratka Mladića. To ne znači da je nismo bili svesni – apsolutno jesmo – ali smo rešili da je tretiramo sredstvima teatra i da joj ne dozvolimo da svojom vulgarnom prizemnošću okupira polje slobode naše predstave.