U subotu je Vučić izgubio svaki legitimitet, ovde i van Srbije, sopstvenom rukom. Verovatno je najstrašnije što je smatrao da nema izbora, da mora da “zaustavi krvarenje”. Ako neko i nije bio siguran, sada dileme nema – on ne sme ni da ispuni zahteve, ni da prepusti vlast, to ne spada u njegove izbore, što je već za psihijatre ili policiju, ne bih se mešao, nisam nadležan. Ali ako je spreman da usmeri sonično oružje u masu u kojoj su stariji ljudi, hronični bolesnici, deca, trudnice, njegove komšije i sugrađani koji odaju poštu žrtvama njegove vlasti… Spreman je na sve. (Slavni srpski tužioci, evo me kod kuće, adresu znate.) Ako sam se pitao da li on sme da postupi kao normalan čovek, sada se pitam šta je sve spreman da uradi kao nenormalan. Ne samo da se ne plašim. Jedva čekam.