Da li su nam potrebne zone usporenog saobraćaja?

Autor: Igor Velić., master inženjer saobraćaja i osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com.

Kao što sam naglasio u tekstu o zonama 30 realno stanje na terenu nam govori da u Srbiji zone usporenog saobraćaja postoje samo kao mrtvo slovo na papiru, dok njihova primena izostaje. Postoji nekolicana primera u Srbiji gde je zona usporenog saobraćaja obeležana samo saobraćajnom signalizacijom, dok uređenje prostora nije ni na vidiku.

Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji je definisao znak „početak zone usporenog saobraćaja“ i znak „završetak zone usporenog saobraćaja“. Međutim, nije dovoljno samo postaviti znakove na granicama „zone“ i očekivati da se uradilo ko zna šta veliko. Takve stvari su nažalost karakteristične za Lokalne samouprave širom Srbije.

Iako u zoni usporenog saobraćaja pešaci i vozila koriste istu površinu, uslove u saobraćaju treba prilagoditi pešacima i biciklistima, dok vozila treba da se tretiraju kao gosti. Zato je potrebno saobraćaj usporiti preraspodelom saobraćajnih površina (npr. naizmenično parkiranje) i primenom urbanog mobilijara (klupe, žardinjere).

U stručnoj literaturi ove zone nazivaju „living streets“ ili „home zone“ što nam govori  da ljudi u njima treba da se osećaju kao kod kuće. Da bi se ljudi osećali kao kod svoje kuće potrebno je i uređenje ulične scene u vidu ozelenjavanja niskim rastinjem ili drvoredom duž ulice. Takođe, prostor bi morao da se ispuni standardnim uličnim mobilijarom (klupe za sedenje itd.)

Prilikom formiranja ovih zona posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.

Te je stoga potrebno prilikom projektovanja zone fokus staviti na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici. A da bi se došlo do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.

U ovim zonama deca treba da uče da voze bicikl, skejt ili rolere. Koliko samo ima ulica na kojoj su pešaci primorani da se kreću kolozovom pošto su trotori zauzeti parkiranim vozilima. Idealni delovi grada za ovakvo uređenje su pored vrtića, parkova, sportskih terena, stambenih kompleksa, turističkih ulica i gradskih šetališta itd.

Uvođenje ovih zona je samo jedna u nizu mera koju treba preduzeti kako bi se centar grada rasteretio od automobila.

Pre projektovanja i formiranja zone usporenog saobraćaja preporučeno je formirati elaborat bezbednosti saobraćaja za zone, sa posebnom analizom obima i potreba pešačkih tokova. Kao što je neophodno uraditi niz saobraćajnih istraživanja i analiza. Ovakve stvari su jednostavno neophodne kako bi dobili zadovoljavajuće rešenje. Saobraćaj je dinamična stvar te stoga zahteva konstantno praćenje i analiziranje.

Koji bi bili argumenti za projektovanje zone usporenog saobraćaja?

Sabraćaj je jedna od četiri egzistencijalne funkcije svakog životnog prostora (rad, stanovanje, rekreacija i saobraćaj) čiji je cilj povezivanje ostalih funkcija uz što manje negativnih efekata.

Kao najznačajnije štetne posledice saobraćaja danas se istaču: Iscrpljivanje prirodnih resursa, zagađenje okoline bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama, saobraćajne nezgode i njihove posledice, socijalno zagađivanje međuljudskih odnosa izazvano saobraćajem, a posebno saobraćajnim nezgodama.

Zona usporenog saobraćaja sa sobom donosi:

– Smanjenje obima saobraćaja,

– Smanjenje vazdušnog i zvučnog zagađenja,

– Smanjenje broja i posledica saobraćajnih nezgoda,

– Prijatan i usklađen izgled,

– Destimuliše motorizovane učesnike,

– Stimuliše prisustvo pešaka i biciklista;

I na kraju teksta bi naveo primer grada Frajburga (izvor detinjarije.com). Naime, ovaj Nemački grad se suočavao sa gubljenjem stanovništva (zvuči poznato), sve dok nije počeo da se pretvara u grad prilagođen deci.

Svesni problema, urbanisti ovog nemačkog grada suočili su se duguročnim posledicama koje bi imali ako pod hitno ne počnu da rešavaju postojeći problem. I počeli su postepeno bez velikih troškova da saobraćajni prostor oblikuju po meri dece.

Sada postoji 180 takvih zona u Frajburgu i dobrobiti za stanovnike su tolike da dolazi sve više zahteva da se saobraćaj ograniči i u starijim stambenim zonama. Uvođenje ovakvih zona sprovodi se na inicijativu i uz sagasnost većine stanara određene ulice, tako što popunjavaju peticije na vebsajtu uprave grada a zatim stručnjaci za saobraćaj i policija razmatraju način na koji će to biti sprovedeno. Kada ulica ili kvart postanu zona umerenog saobraćaja, ulaz u ovu zonu se jasno obeležava sužavanjem saobraćajne trake, signalizacijom i oznakama na putu koje vozačima daju do znanja da odatle počinje zona slobodne dečije igre. Parking mesta se postavljaju tako da usporavaju kretanje vozila.

Pitanje je kada će naši urbanisti, saobraćajni inženjeri, arhitekte itd. početi da rešavaju saobraćajne probleme širom Srbije?

Literatura:

1. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (“ glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 4/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019)
2. Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 85/17)
3. Priručnik za unapređenje bezbednosti puteva sa predlogom mera i mogućnostima lokalnog upravljača puta i zemljišta za smanjenje uticaja puta i putne okoline na nastanak saobraćajne nezgode, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije
4. https://www.timocka.rs/vesti/igor-velic-da-li-su-nam-potrebne-zone-30/
5. https://www.sigurnestaze.com/web/blog/20/zona-usporenog-saobracaja-bambi-bor.html
6. https://www.detinjarije.com/kako-je-frajburg-postao-grad-u-kome-su-deca-vaznija-od-automobila/