Veran Matić: Predsednikova parapolicijska jedinica podseća na fašističke falange
Veran Matić, predsednik ANEM-a i predstavnik tog udruženja u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, kaže da ovakvi napadi nisu incidenti, već je reč o planskom porastu ogoljenog nasilja, koje sprovode Vučićeve parapolicijske“ jedinice“, čiji je cilj između ostalog da zastraše protivnike i kritičare vlasti.
I on sam je pre dva meseca bio fizički napadnut ispred Narodne skupštine Srbije dok je mobilnim telefonom snimao jedno javno okupljanje. U grupi iz koje je došao napadač, koji mu je između ostalog oteo telefon, bio je Đorđe Prelić, koji je Matiću poznat kao vođa nekadašnje navijačke grupe Alkatraz i jedan od osuđenih za učešće u ubistvu francuskog navijača Brisa Tatona 2009.
Prema rečima našeg sagovornika, još u prvim danima studentskog i građanskog protesta počeo je da se uspostavlja paralelni bezbednosni sistem za Vučića, odnosno institucionalni bedem oko Predsedništva, uz istovremeno jačanje njegove parapolicijske „jedinice“.
„Od tada je bilo na desetine i stotine napada na one koji su dokumentovali ono što se zbiva, posebno na kamermane i ljude koji su snimali mobilnim aparatima, jer je vlastima važno da spreče bilo kakvo objavljivanje. Pošto policija ne može stalno da napada protivnike vlasti, napravljena je parapolicijska jedinica koja se time planski bavi. Uostalom, sam predsednik Vučić je govorio o 37 hiljada lojalista, među njima su i njegov brat i sin. Tada je to zvučalo naivno, a sada je daleko od toga. Oni podsećaju na fašističke falange, a institucionalni bedem oko Predsedništva je adekvatan onome što je uradio Maduro oko svog sedišta u Venecueli“, kaže Matić.
Tu parapolicijsku „jedinicu“, koja deluje širom Srbije, čine isti ljudi sa podebelim dosijeima, oni koji su pokušali ubistvo, oni koji su pomilovani ili kriminalci koji nisu kažnjeni- i ona deluje po istom obrascu, kaže.
„To je, zapravo, parapolicijska falanga koja kao da se nije ni gasila od 90- ih. Tada su činili najstrašnije zločine prema Bošnjacima, Hrvatima, Srbima koji drugačije misle… a sad su se ’vratili‘ u centar Beograda, u nehigijenski park, i po potrebi nanose zlo onima koji drugačije misle, posebno onima koji dokumentuju šta se radi“, kaže Matić.
On dodaje da je, stoga, Vučićevo osuđivanje nasilja apsurdno, tim pre što istovremeno kaže da je takozvani Ćacilend , koji je njegova ideja, „najslobodnije mesto u Evropi gde se okupljaju najčasniji ljudi“, mada su istraživački mediji, poput Krika, otrkrili da je reč o teškim kriminalcima. Vučić je, takođe, odgovoran za „užasavajuću retoriku“ u režimskim tabloidima.
„Predsednik je, takođe, štitio Milana Radoičića koji je odgovoran za teroristički incident na Kosovu, organizovao odlazak avionom 87 nasilnika u Crnu Goru, gde se održavao skup evropskih lidera, pomilovao nasilnike koji su polomili vilicu studentkinji. Ovde postoji dogovorena nekažnjivost – policija ne reaguje i štiti nasilnike, tužilaštva ne reaguju ili to ne mogu jer im policija ne dostavlja dokaze, a ako je neko pošteno osuđen onda nastupa predsednik koji će da ga pomiluje. Oni imaju njegovu zaštitu. Sve ovo je jedno veoma dramatično upozorenje za studente, opoziciju i kritički deo društva da se suprotstave preuzimanju vlasti i uzimanju pravde u svoje ruke od strane takve parapolicije, koja sa jasnim uputstvima seje nasilje i zastrašivanje“, kaže on.
Danijel Dašić: Ne može radikal, pa bio i „rehabilitovan“, da sprečava nasilje
Građanski aktivista Danijel Dašić dodaje da je sasvim sigurno da “ne može radikal da spreči nasilje”, pa makar se radilo i o “rehabilitovanom” radikalu, „koji od 2012. nosi demokratsko odelo, takozvani evropski kroj“. Ipak, takvo odelo se dobrano iscepalo i iz njega proviruje sve više radikalni huligan, kaže.
Predsednik Srbije je, dodaje, primenio na negativan način jedan od temeljnih principa moderne kriminologije i pravne psihologije, koju je još u 18. veku postavio italijanski pravnik Čezare Bekarija u delu “O zločinima i kaznama”, a koji govori da pretnja brutalnom kaznom ne sprečava ljude da krše zakon ako oni veruju da ih niko neće uhvatiti.
„I to je bio prvi korak. Vidimo kako u pravnoj državi Srbiji ne postoje pravosnažno okončani postupci protiv Ćacija nasilnika, od napada, prebijanja do gaženja, uz dodatak da su oni najbliži kažnjavanju odmah pomilovani huliganskom šakom predsednika te iste pravne države. Sada je tome dodao i obećanje od 27. juna, sa onog oproštajnog mitinga u Beogradu, da će pomilovati još kriminalaca, ali nije rekao kada. Možda predsednik čeka izbore, koje je takođe najavio, za koje takođe nije rekao kada, i očekivano Ćaci nasilje tokom tih, najpoštenijih i demokratskih izbora“, kaže Dašić.
Ukratko, zaključuje on, postupci “najboljeg pravnika” i “najpoštenijeg predsednika” u poslednjih godinu dana „daju nedvosmislenu i potpunu podršku, kao i obećanje imuniteta svim lojalistima kojima se naredi da u slobodno vreme prebijaju studente i sve one koji ih podržavaju“.
Aktivisti SNS koji studentkinji lome vilicu su „junaci“, a batine grupe huligana su prekršaj
Predsednik Vučić je, inače, u julu prošle godine pomilovao četvoricu aktivista SNS kojima se sudilo za nasilnički napad na studente u Novom Sadu. Incident se dogodio pet meseci ranije, kada su nasilnici palicama naneli teške telesne povrede studentima, pri čemu je jednoj studentkinji polomljena vilica. Mada je ovakva odluka izazvala oštre osude dela javnosti, opozicionih stranaka i građanskih udruženja, Vučić je nasilnike nazvao „junacima“, a nasilje relativizovao tvrdnjom da se zapravo radilo o „samo nekoliko šamara“ jer žrtve „nisu htele da beže“.
Značajniju pažnju javnosti izazvao je i napad na ekipu Televizije N1, 20. novembra prošle godine, direktno iz takozvanog Ćacilenda. Muškarac, koga su istraživački mediji identifikovali kao Vladana Sretenovića, osuđivanog za ubistvo, izašao je iz tog šatorskog naselja, prišao novinarki Maji Nikolić i snimatelju Ivanu Pavloviću sa zahtevom da prekinu snimanje, nakon čega je uzeo kameru, više puta je bacio na put i polomio. Policija je bila prisutna ali nije reagovala. Sretenović je saslušan tek u februaru ove godine i određen mu je pritvor, a javnost nije obaveštena u kojoj je fazi postupak.
Jedan od poslednjih napada huligana doživeo je Vladimir Arsenijević, pisac, dobitnik NIN-ove nagrade i programski direktor festivala „Krokodil“. Arsenijević je napadnut 11. jula ove godine ispod Brankovog mosta, gde je došao da pripremi i održi planiranu komemoraciju i pomen žrtvama genocida u Srebrenici u organizaciji civilnog društva. Napadači su identifikovani, ali je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo da udarci u glavu i šutiranja ne predstavljaju krivično delo, već je slučaj okarakterisan kao prekršaj.
