„Brže dođe Veran Matić na trotinetu nego policija“: Kako izgleda nasilje nad novinarkama u Srbiji

Autorka: Jovana Krstić, Izvor: Naš portal

Urednica lazarevačkog portala Pravo u centar Marija Popović u aprilu je izveštavala sa skupa Srpske napredne stranke. Nakon što je snimak objavljen na Instagram stranici njenog medija, usledili su mizogini komentari i poruke usmerene i na nju i na njenu porodicu. Regionalna mreža za bezbednost novinara SafeJournalists je jednu od direktnih poruka evidentirala kao pretnju seksualnim nasiljem zasnovanu na polu, a predmet se, prema poslednjim dostupnim podacima, nalazi u fazi prikupljanja obaveštenja.

Samo dva meseca kasnije Popović je dobila novu pretnju. ANEM ju je prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, navodeći da poruka sadrži pretnju smrću i seksualnim nasiljem. Povod za napad bio je njen posao, ali ono što je usledilo nije ostalo na kritici njenog rada. Napad je prešao na njen izgled, telo, seksualnost i porodicu.

Jovana Gligorijević iz grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama kaže da se upravo taj obrazac stalno ponavlja.

„Obrasci napada su toliko isti da meni, kad sam im izložena, dođe da molim samo da ih promene: novinarka nije samo strana plaćenica, agendašica, nju ne treba samo polomiti ili ubiti, nego je i debela, kurva, baba, treba je silovati“, kaže Gligorijević za Naš portal.

Kako ističe, takve poruke nisu slučajne.

„I zaista, to je tako samo zato što je žena, jer svi znaju, čak podrazumevaju šta su ženski strahovi“, dodaje ona.

Gligorijević ono što se događa nakon napada deli na tri dela: sam napad, reakciju žene koja mu je izložena i reakciju njene neposredne okoline. Prvi deo najčešće završi u saopštenju ili policijskoj prijavi. O druga dva se govori mnogo manje, iako upravo tu počinju posledice koje žena nosi mnogo duže od same poruke.

„Ne obraćaj pažnju“ nije odgovor

Osam međunarodnih organizacija za slobodu medija upozorilo je na „spiralu nasilja nad novinarima“ u Srbiji. Prema podacima platforme Mapping Media Freedom, od početka 2026. evidentirana je 31 onlajn pretnja smrću usmerena prema 44 medijska radnika, a organizacije posebno upozoravaju na pretnje seksualnim nasiljem i napade na porodice.

Za novinarke takve pretnje često imaju prepoznatljiv rodni obrazac. Kritika profesionalnog rada prelazi u vređanje izgleda, godina i seksualnosti, a pretnje dobijaju mizoginu i seksualizovanu formu. Ono što se dešava posle toga mnogo teže staje u statistiku.

Gligorijević kaže da je posebno frustrira kada se ženama koje dobiju pretnju savetuje da je ignorišu.

„Uglavnom čujemo ‘ne obraćaj pažnju’, ‘to ide u rok službe’ i slično. Ne ide u rok službe i to što žena odluči da ne obraća pažnju, ne znači da će i njena podsvest da je posluša“, kaže ona.

Posledice, objašnjava, ne moraju odmah da budu jasne ni samoj ženi.

„E onda ulazimo u seriju reakcija napadnute, koja ni sama ne zna zašto se oseća loše, zašto loše spava, izbegava da izlazi ako ne mora“, navodi Gligorijević.

Kroz razgovore sa ženama koje su prolazile kroz napade, kampanje mržnje i targetiranje u tabloidima, primetila je još jednu posledicu o kojoj se retko govori.

„Kroz razgovore sa brojnim ženama, ne samo novinarkama, koje su prošle napade, poruke mržnje i tako dalje, uočila sam da sve kao zmija noge krijemo jednu tajnu, a to je da mi tim porukama i komentarima, napisima u tabloidima, odjednom poverujemo“, kaže Gligorijević.

To, dodaje, može da ode toliko daleko da žena počne da preispituje samu sebe.

„Novinarka koja je napadana počne da veruje da je zaslužila svu tu mržnju i agresiju koja joj se izlila na glavu. Pored straha za život, mislim da je ovo jednako strašna stvar“, ističe ona.

Kaže da se o tom osećaju često ćuti sve dok se ne pojavi neko ko je prošao kroz slično iskustvo.

„A o njoj ćutimo dok ne dođe neko ko je prošao isto i ne kaže: ‘Ti nisi ono što ti oni pričaju.’ Nekoliko puta sam samo ovog leta bila u situaciji da nekom kažem tu rečenicu i ti šokirani pogledi i pitanje kako znam da se osoba tako oseća, to je nešto što me jako brine“, kaže Gligorijević.

Sistem ne vidi da je napadnuta i kao žena

Marija Babić iz NUNS-a, koja se bavi bezbednošću novinara i novinarki, kaže za Naš portal da sistem ne prepoznaje rodno specifične pretnje kao posebnu kategoriju.

„Nažalost, sistem ne prepoznaje takve pretnje i ne postoje posebni mehanizmi. Kada novinarke prijave takve pretnje, one se tretiraju kao i sve ostale, odnosno ispituje se da li ima elemenata krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti“, kaže Babić.

Po njenim rečima, upravo tu se gubi širi kontekst.

„Potpuno se zanemaruje kroz šta su novinarke prošle, kao i značaj novinarske profesije i kako te pretnje mogu da utiču na njihov rad. Posebno je zabrinjavajuće što, pored pretnji, novinarke često dobijaju veliku količinu uvredljivih, mizoginih i sličnih komentara koji dodatno utiču na njih, njihovu bezbednost i osećaj ugroženosti“, navodi ona.

Babić upozorava i na sekundarnu viktimizaciju, odnosno dodatno povređivanje žene kroz reakciju sistema i postupak koji prolazi nakon prijave.

„Tu se posebno postavlja pitanje sekundarne viktimizacije kroz koju prolaze novinarke, a po mom mišljenju institucije uopšte nemaju sluha za to“, ističe ona.

Postoje mehanizmi zaštite koji se odnose na novinare i medijske radnike uopšte, ali, kako objašnjava, novinarke i medijske radnice nisu posebno prepoznate.

Kada napad pređe na majke, ćerke i druge žene iz porodice

Novinarki N1 Danici Vučenić 11. juna je na adresu televizije stiglo pismo poslato iz Maribora u kojem je prećeno njenim najbližima, uz mizoginu uvredu. N1 je slučaj odmah prijavio policiji, a Vučenić je nekoliko dana kasnije rekla da pretnje redovno prijavljuje, ali da ne pamti da je u ranijim slučajevima počinilac pronađen.

„Imam utisak kao da dok sedim tamo i dajem iskaz svaki put i pričam kako sam zabrinuta i za sebe i svoju porodicu, da gubim vreme, jer se ništa neće posle toga dogoditi“, rekla je Vučenić.

Napadi se ne zaustavljaju na novinarkama. Kada neko želi da zastraši osobu koja javno govori ili izveštava, mete mogu da postanu i majke, ćerke, partnerke i druge žene iz porodice. Međunarodne organizacije su ovog avgusta navele da je seksualnim nasiljem prećeno majkama Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina, ranije i Kulačinovoj ćerki, dok su slične pretnje bile usmerene i prema detetu kolumniste Radara Predraga Simonovića.

U takvim napadima žensko telo ponovo postaje sredstvo zastrašivanja. Čak i kada je neposredna meta muškarac, pretnja se usmerava na žene oko njega jer napadač računa da će upravo tako proizvesti veći strah i pritisak.

Tekst je prenet sa portala Naš portal.