Veran Matić: Novinari i profesionalni mediji pod pritiscima, posledice zakona o stranima agentima bi bile dugoročne (VIDEO)

Izvor: Insajder

Kako je naveo, profesionalni mediji su, prema njegovoj oceni, u prethodne dve godine odsečeni od izvora finansiranja kroz projektno sufinansiranje. Dodao je da je, prema njegovim navodima, u ovoj godini 95 odsto sredstava otišlo tabloidima.

Pored finansijskog pritiska, Veran Matić ukazuje i na pritiske na lokalne medije i oglašivače. Naveo je da Informer i Alo šire svoju mrežu na lokalne medije, kao i da se lokalni oglašivači zastrašuju. Kao primer je naveo slučaj kompanije Sloboda Čačak, koja je, kako je rekao, prestala da se oglašava na Ozonu u Čačku nakon što je bila prozivana od strane Informera.

“Dakle, s jedne strane imamo taj finansijski aspekt, s druge strane imamo to targetiranje od strane političara vodećih u ovoj zemlji, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, Anom Brnabić i tako dalje, pa imamo onda i zastrašivanje oglašivača. I, naravno, imamo pretnje i prebijanja novinara”, rekao je Matić.

Matić je govorio i o novinarima koji su zbog ugrožene bezbednosti morali da napuste zemlju. Kako je rekao, učestvovao je u njihovom relociranju, a u pojedinim slučajevima bila je ugrožena i bezbednost njihovih porodica. Posebno je ukazao na posledice dugotrajnog pritiska na mentalno zdravlje novinara.

“Ali ugrožen je, kod velikog broja novinarki, novinara, mentalno zdravlje”, rekao je Matić, navodeći da dugotrajni pritisci ostavljaju ozbiljne posledice.

Posledice zakona o stranima agentima bi mogle da budu dugoročne

Prema njegovim rečima, veliki broj medija suočava se i sa egzistencijalnim problemima. Naveo je da ANEM trenutno ima 47 članica, a da, prema njegovoj proceni, polovina njih ima velike probleme sa egzistencijom.

“Sada mislim da se pravi, ono što je jako važno da se zna, proces kojim će se mediji i organizacije civilnog društva potpuno odseći od stranih donatora. Dakle, dosta opskurni lik Vukša Dragović, na društvenim mrežama je pokrenuo hajku protiv civilnog sektora optužujući ih za strano plaćeništvo itd., sa onim što vidim ovih dana, sa inicijativom da se donese Zakon o stranim agentima. Dakle svi oni koji dobijaju donacije od predstavnika međunarodne zajednice, fondacija, EK, i tako dalje, da budu registrovani kao u Rusiji – kao strani agenti i špijuni”, rekao je Matić.

Dodaje da je to prvo bila bizarna kampanja nekog individualca koji je ranije radio u nekim institucijama, a da odjednom on biva primljen kod Ane Brnabić u parlament, i posle toga izlazi sa tom idejom, da će da piše Zakon o stranim agentima i da će pokrenuti sajt na kojem će se objavljivati “ono što smatraju da je strana agentura”.

“Cilj je da se potpuno odseku svi od bilo kakvih izvora finansiranja. I od donacija koje su smanjene u poslednjih nekoliko godina, uključujući i Evropsku komisiju, kako bi se uništili glasovi koji pružaju otpor, glasovi koji upozoravaju na korupciju, kriminal i destrukciju zemlje i urušavanje institucija”, rekao je Matić i naglasio da je to mnogo važno i da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci.

“Ovo je nova verzija Mrdića. Oni će doneti taj nekakav zakon, pa će onda na pritisak međunarodne zajednice da ga povuku. Ali će šteta biti napravljena kao što je i sa Mrdićevim zakonima destruisano Tužilaštvo za VTK. Sad ne može da se vrati u nekakvu normalu. To je bilo jedno od najuspešnijih tužilaštava do pre nekoliko godina”, rekao je Matić.

Dodao je da se pored medija uništva i civilno društvo. Prema njegovim rečima, upravo su mediji i organizacije civilnog društva među institucijama koje se bave vladavinom prava, pravnom državom, demokratizacijom društva i evropskim putem Srbije.

“Teško je praviti direktnu paralelu sa devedesetim”

Upoređujući sadašnju situaciju sa devedesetim godinama, Matić je rekao da je teško napraviti direktnu paralelu između različitih perioda. Podsetio je na lokalne izbore 1996. i 1997. godine, kada je opozicija pobedila u 37 gradova i opština u Srbiji, ali je tadašnji režim Slobodana Miloševića odbio da prizna rezultate. Matić je podsetio da je ANEM u to vreme imao svega nekoliko članica, a da je mreža lokalnih medija kasnije proširena kako bi se omogućilo povezivanje sa B92 i drugim medijima.

“U 2000. godini, u susret 2000. godini, mi smo imali tada već 37–40 medija, i imali smo međunarodnu podršku, bezrezervnu”, rekao je Matić.

Naveo je da je ANEM bio jedna od “kičmi” mirnog marša na Beograd 2000. godine, koji je, prema njegovim rečima, bio deo procesa mirnog rušenja tadašnje vlasti. Za razliku od tog perioda, Matić ocenjuje da međunarodna zajednica danas više pažnje pridaje stabilnosti i odnosima sa aktuelnom vlašću u Srbiji.

“Sada imamo situaciju u kojoj međunarodna zajednica očigledno stoji mnogo više na strani aktuelne vlasti, u smislu stabilokratije”, rekao je Matić.

On smatra da je potrebno ubediti međunarodnu zajednicu da su problemi sa kojima se Srbija suočava značajni ne samo za samu zemlju već i za region i Evropu.

Matić je rekao da međunarodna zajednica veoma dobro zna šta se događa u Srbiji i da je to, prema njegovoj oceni, paradoks. Kako je naveo, izveštaji Evropske komisije detaljno ukazuju na probleme, ali izostaju koraci koji bi trebalo da uslede.

“Što više oni mene napadaju, ja sam još glasniji”

Matić je govorio i o napadima kojima je lično izložen. Kako je naveo, oni su intenzivirani nakon prošlogodišnjih događaja, kada je zatražio procenu bezbednosti. Prema njegovim rečima, MUP je tada zvanično ocenio da mu je bezbednost ugrožena, nakon što je u jednom zatvoru prethodno bila sačinjena beleška da se neko raspitivao kako da ga pronađe i ubije.

Matić tvrdi da su se napadi nakon toga nastavili i da ih ne vidi samo kao napade na njega, već kao napade na sve medije i profesionalne novinare.

“Naravno, što više oni mene napadaju, ja sam još glasniji”, rekao je Matić.

Kako je naveo, broj pretnji i napada na novinare raste, a kolege mu se obraćaju i putem SOS telefona koji vodi. Rekao je da je samo tokom dva sata, dok je dolazio na intervju, primio dva poziva novinara iz Zrenjanina i Beograda koji su prijavili pretnje i napade.

“To se sada događa svakoga dana. To se ubrzalo. Nekada je to bilo kao, ne znam, jednom u nedelju dana i tako dalje”, rekao je Matić.

Na kraju je ocenio da novinari danas, osim pretnji i fizičkih napada, trpe i druge oblike ugrožavanja, uključujući egzistencijalni pritisak. Matić je rekao da nastoji da interese ugroženih novinara i medija zastupa pred međunarodnom zajednicom i domaćim vlastima, ali je izrazio zabrinutost zbog odnosa institucija prema medijima.

“Već ne možemo ništa da uradimo, jer mi praktično imamo našu vladu protiv nas”, rekao je.

Dodao je da smatra da su i policija, tužilaštvo i pravosuđe u aktivnom suprotstavljanju pokušajima da se “slobodni glasovi zatuku”. Matić je na kraju poručio da profesionalno novinarstvo predstavlja rad u javnom interesu i da građani, ukoliko žele profesionalne informacije, moraju biti deo zaštite medija.

“To je zaista nešto zastrašujuće ako to dozvolimo. Dakle, to je uništavanje ovog društva”, rekao je Matić.

Tekst je prenet sa portala Insajder.