Ustupanjem Generalštaba Vučić pokušava da kupi Trampovu milost

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Radar

Kada se Tomas Kantrimen u januaru 2017. sa smenom administracije povukao iz 35-godišnjeg rada u višoj službi američkih spoljnih poslova, koja podrazumeva najviše činove ministarstva spoljnih poslova SAD, napustio je dve važne funkcije – vršioca dužnosti podsekretara, na koju je imenovan oktobra 2016. godine i pomoćnika državnog sekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost (ISN), na koju je 2011. izabran na predlog predsednika Baraka Obame.

Na početku karijere, od 1983. do 1985, Kantrimen je službovao u Beogradu za koji je i privatno vezan. Bio je referent za Jugoslaviju 1987, direktor Balkanskog odeljenja od 1999. do 2001, i kao zamenik pomoćnika državnog sekretara zadužen za Balkan od 2010. do 2011. godine. Razgovor počinjemo temama aktuelnim u Srbiji, kao što je usvajanje leks specijalisa kojim je omogućeno rušenje Generalštaba.

„Mislim da je usvajanje tog posebnog zakona čin očaja Vučićeve vlade, koja se suočava sa izazovima na mnogim drugim frontovima. Ali, u svom pokušaju da dobije neku vrstu popuštanja sankcija za NIS, zakon je donet kako bi se apelovalo na milost Trampove administracije.“

Dok Aleksandar Vučić pruža levu ruku Zapadu, a desnu Istoku, napadajući profesionalne medije i šireći i antiamerikanizam u javnom diskursu, upitan zašto američka ambasada ćuti, Kantrimen ističe da „Vučić pokušava da dovrši ono što su Putin i Orban već završili – potpuno uništenje nezavisnih medija“.

Odnos američkog predsednika Donalda Trampa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ima mnogo nivoa. Kako vidite taj odnos?

Prvo što bih rekao, možda neće biti dobrodošlo u Beogradu, da Srbija nije naročito važna Donaldu Trampu, niti američkoj spoljnoj politici u ovom trenutku. Razumem da mnogi moji prijatelji u Beogradu veruju da je Srbija u samom centru geopolitičkog sveta u strateškom smislu, ali činjenica je da nije. Zato sumnjam da provodi mnogo vremena razmišljajući o Vučiću i Balkanu. Ali, odnos dvojice predsednika nije loš. Slični su u mnogo čemu, posebno u odlučnosti da dominiraju političkim prostorom i spremnosti da koriste autoritarne metode kako bi zadržali tu političku dominaciju. Osim toga, Vučić troši značajna novčana sredstva kako bi uticao na američkog predsednika preko ljudi koji su ranije bili bliski Trampu. Dakle, odnos dvojice predsednika nije loš. Međutim, postoji pitanje dugoročnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. Ti interesi podrazumevaju da se Srbija kao glavni ekonomski centar regiona ne približi Rusiji i Kini više nego što je Vučić to već učinio. I zbog toga ne možete očekivati da Trampova spoljna politika bude posebno pristrasna u korist Vučića.

Tramp i Vučić su u mnogo čemu slični, posebno u odlučnosti da dominiraju političkim prostorom i spremnošću da koriste autoritarne metode

Pomenuli ste osobe nekada bliske Donaldu Trampu. Možete li ih imenovati?

Pa, tu su lobističke firme, kako ih zovemo, ljudi koji pokušavaju da iskoriste svoj uticaj kako bi usmerili američku politiku u jednom ili drugom pravcu. To uključuje osobe poput Rudija Đulijanija, koji je osuđen za krivična dela u SAD, ali koga Tramp želi da pomiluje. Tu je i Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa. Isto tako, služio je zasluženu zatvorsku kaznu, ali ga je predsednik Tramp pomilovao. Tu su i osobe koje su još u administraciji, poput Ričarda Grenela. I tu je, naravno, predsednikov zet Džared Kušner. Ovo je glavno područje gde mislim da trenutni srpski režim pokušava da se dodvori predsedniku Trampu tako što bogati njegovog zeta. Jasno je, i većina vlada u svetu je shvatila da je način da se priđe Donaldu Trampu kroz laskanje i mito. I ljudi igraju na ta dva polja.

Srpski parlament je usvojio takozvani leks specijalis da se dodvori Trampovom zetu i omoguće mu da izgradi hotel na tom zemljištu. Da li je to način na koji danas funkcioniše visoka politika?

Tako funkcioniše u zemljama poput Rusije, Srbije, Mađarske… To nije bio način na koji je politika obično funkcionisala u SAD, uz mnoge izuzetke tokom godina.

Divim se studentskom pokretu u Srbiji, njihovoj sposobnosti da artikulišu jednostavne zahteve o dostojanstvu građana, poštovanju prava, slobodnim i fer izborima

Da li u američkim medijima iko pominje ovakve poslovne poduhvate koji se dešavaju unutar šire Trampove porodice?

Ovo nije ni najveći, ni najkorumpiraniji posao koji je Trampova porodica preduzela ove godine. On i njegova najbliža porodica obogatili su se za više od dve milijarde dolara samo ove godine kroz svoju šemu sa kriptovalutama. Dakle, u poređenju sa tim nivoom korupcije, posao u Beogradu je prilično mala stvar. Tako da jeste bilo izveštavanja, ali nije bila vest na naslovnim stranama.

Kada je reč o ukidanju sankcija NIS-u, sada smo u produženom periodu, ali šta to zapravo znači? Mislite li da će se ukinuti sankcije, ima li prostora za pregovore…?

Nadam se da ima još malo vremena da se ovo reši pre nego što sankcije počnu negativno da utiču na obične građane Srbije. Ali to je zaista na Vučiću. Mislim da je do sada vrlo vešto balansirao spoljnu politiku Srbije između Brisela, Moskve i Vašingtona. Ali ovo je trenutak kada mora da napravi izbor. I ne mislim da je to situacija u kojoj može da nastavi da igra na sredini između Vašingtona i Moskve.

Nedavno su bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, članovi njegove porodice i saradnici skinuti sa američke „crne liste“. Dodik je kazao da neće javno govoriti o tome kako se to desilo, a da su pregovori trajali od kada je Tramp došao na vlast. Kako to objašnjavate?

Zato što Tramp i Dodik govore istim jezikom. Jezikom novca.

Tramp, više nego Vučić, koristi bujicu lažnih informacija kako ljudi ne bi obraćali pažnju na stvarnu štetu koju nanosi ekonomiji, građanskim slobodama i životu običnih građana

Mogu li se porediti Srbija i SAD kada je reč o korišćenju različitih taktika medijske manipulacije sa ciljem da se skrene pažnja sa gorućih i važnih pitanja koja utiču na život običnih građana?

Da, postoje sličnosti između Srbije i SAD. Tramp, više nego Vučić, koristi bujicu lažnih informacija kako ljudi ne bi obraćali pažnju na stvarnu štetu koju nanosi ekonomiji, građanskim slobodama i životu običnih građana u Americi. Vučić to ne radi toliko. On voli da bude prvo lice na televizijskim vestima svake večeri, i u tom smislu ima ego sličan Trampovom. Slično je i to što sudovi mogu da zaštite individualne slobode samo do određene granice, i slažem se da su sudovi u SAD uglavnom nezavisni, osim Vrhovnog suda, što je veoma važno, i sudovi i dalje poštuju zakon. Nažalost, ponekad zakon prati novac, i kako oligarsi kupuju sve velike medije, dobićemo sve više autocenzure. U obe zemlje dešava se da konstanta bujica vesti i lažnih izjava bude toliko intenzivna da ljudi ne obraćaju pažnju na velike stvari koje se zaista dešavaju – uništavanje ekonomije, erozija američkog uticaja i ugleda u svetu, ilegalne radnje koje Trampova administracija preduzima svakodnevno. Ako radite nešto ilegalno i ponavljate to svakog dana, vrlo brzo mediji prestaju da to nazivaju ilegalnim.

Šta se dešava sa imenovanjem novog ambasadora SAD u Srbiji?

Što se tiče ambasadora, mislim da je Srbiji bolje bez američkog ambasadora ako će dobiti osobu istog kvaliteta kakve je Tramp postavljao na druge ambasadorske pozicije u svetu. Nisam čuo nijednu glasinu o novom ambasadoru u Beogradu.

Kako vidite Vučićevu ulogu u izvozu oružja, posebno u Ukrajinu, kao način da se pozicionira na međunarodnoj političkoj sceni i u odnosu na američku spoljnu politiku?

To jeste alat politike, ali i ekonomije. Srbija je, nažalost, poslednjih 25 godina veliki izvoznik oružja, ne samo transparentno, već i na crnom i sivom tržištu. Srpski trgovac oružjem Slobodan Tešić prodavao je oružje svim stranama u raznim građanskim ratovima širom sveta i bio je pod sankcijama zbog toga. Ali to je uglavnom radio uz blagoslov srpske vlade. Kada je reč o transparentnoj prodaji, da, to može biti i ekonomski i politički alat. Najvažniji primer je prodaja oružja Ukrajini. To donosi dobar novac. Povrh toga, trebalo bi da bude u interesu Srbije da brani suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine od ruske agresije. Stepen u kojem to ima uticaj na Vašington je, smatram, mali, ali ima uticaja u Evropi. Mislim da bi bila mudra spoljna politika, bilo za Vučića ili za sledeću vladu, da nastavi da podržava Ukrajinu srpskim oružjem.

Slobodan Tešić je prodavao oružje svim stranama u raznim građanskim ratovima širom sveta i bio je pod sankcijama zbog toga. Ali to je uglavnom radio uz blagoslov srpske vlade

Nedavno je Evropski parlament usvojio oštru rezoluciju kojom se osuđuju represija i gušenje vladavine prava koju sprovodi srpska vlast. Zašto izostaje jača reakcija na ilegalni nadzor, prebijanja i napade, hapšenja studenata i građana?

Teško je da EU brzo reaguje na političke događaje bilo gde u svetu. Dobiti konsenzus 27 zemalja za značajnu akciju nikada nije lako za Uniju. Mislim da su uradili više nego što sam očekivao u reagovanju na gušenje protesta u Beogradu i uskraćivanje prava građanima. Brže su reagovali nego što bih predvideo. Nadam se da će uraditi još više.

Američki predsednik i njegova najbliža porodica obogatili su se za više od dve milijarde dolara samo ove godine kroz svoju šemu sa kriptovalutama.

Kako vidite odnos između SAD i Evrope, a i Srbije u tom trouglu? Iz Srbije deluje da odnosi SAD i Evrope idu unazad, ali kakva je stvarnost?

Evropa je veliko mesto sa mnogo različitih aktera. SAD su veliko mesto sa samo jednim akterom koji je važan. Mnogi Evropljani su naučili da je ključ do Trampovog srca laskanje, stalno ponavljanje koliko je genijalan. Drugi ključ je mito. Na sreću, zemlje EU nisu pribegavale mitu koliko neke zemlje Bliskog istoka i neki američki oligarsi. Odnosi između SAD i EU su toliko važni ekonomski da postoji potreba da se održi stabilnost uprkos vrlo nepredvidivim potezima američkog predsednika. U bezbednosnom smislu, još je složenije jer Tramp želi da Evropljani preuzmu veći deo sopstvenog odbrambenog tereta. U tom pogledu slažem se generalno sa njegovim stavom, ali zasigurno se ne slažem sa njegovim taktikama. Ta dva pitanja. ekonomija i bezbednost, u osnovi su svih odnosa između Trampa i Zapadne Evrope danas. Opet, ne želim da potcenjujem Srbiju jer mi je Srbija draga, ali ona nije važan deo jednačine između SAD i EU. Demokratija, nažalost, trenutno nije važan deo jednačine između Brisela i Vašingtona.

Deo jednačine između SAD i Srbije bilo je Kosovo. Vašingtonski sporazum je predstavljen kao velika istorijska pobeda Donalda Trampa. Situacija i na Kosovu ide od loše ka još goroj. Gde smo sada sa tom jednačinom? Da li je Kosovo i dalje važno za američku spoljnu politiku?

Nisam siguran da bih se složio da odnosi Srbije i Kosova idu od loših ka gorim. Nisu dobri i ne postaju bolji. Ali, situacija je prilično stabilna, u njoj su obe vlade mnogo više fokusirane na unutrašnje probleme nego na rešavanje velikog problema između njih. Ne očekujem mnogo napretka između Srbije i Kosova s obzirom na trenutnu političku situaciju u obe zemlje. Mislim da je i dalje u interesu SAD da jugoistočna Evropa bude sigurna i stabilna, a to će zahtevati neki oblik priznanja i pomirenja između Prištine i Beograda.

Interesi SAD podrazumevaju da se Srbija kao glavni ekonomski centar regiona ne približi Rusiji i Kini više nego što je srpski predsednik to već učinio

Nismo pronašli mnogo tačaka nade u ovom razgovoru. U Njujorku je nedavno pobedio Zohran Mamdani. Da li je to znak nade, da ljudi mogu da biraju drugačije?

Vidim mnoge znakove nade. Mandani je uzbudljiv, harizmatičan političar koji nije korumpiran, što je velika prednost u odnosu na neke protivnike sa kojima se suočio u Njujorku. Ali šira priča su niz pobeda Demokratske stranke širom SAD. Mislim da je jasno da postoji ogromna reakcija protiv korupcije, lošeg upravljanja i ludila predsednika SAD. Očekujem da će demokrate ostvariti veliku pobedu i povratiti kontrolu nad Predstavničkim domom za godinu dana. Tome ću posvetiti većinu svog vremena. Ali želim da ukažem na još jednu svetlu tačku na političkom pejzažu, a to je Beograd. Ogromnu inspiraciju crpim iz studentskog pokreta u Srbiji, iz njihove sposobnosti da artikulišu jednostavne zahteve o dostojanstvu građana, poštovanju prava, slobodnim, fer i čistim izborima u Srbiji, bez ega koji obično obeležava politiku i u Srbiji i svuda. Pun sam divljenja prema studentskom pokretu u Srbiji. Voleo bih da studenti u SAD budu angažovani kao studenti u Srbiji danas.

Mnogi strani novinari koji su došli u Srbiju, rekli su da nikada nisu videli protest poput ovog: jedinstven po svojoj formaciji i načinu na koji se vodi, načinu na koji studenti razmatraju i odlučuju, visok nivo fokusa, razumevanja i preciznosti. Može li to biti model kako se stvari mogu promeniti u zemljama koje su potonule u korupciju i ugrožavanja ljudskih prava?

Divim im se iz razloga koje ste naveli – spontani su, možda ne visoko organizovani, ali veoma snažni jer se fokusiraju na nekoliko ključnih pitanja. Ne pretvaraju se da daju program za narednih 50 godina za Srbiju. Jednostavno zahtevaju da demokratija bude temelj svega što će se dalje dešavati u Srbiji. To je, slažem se, jedinstveno. Ne mogu da se setim sličnog pokreta. U drugim zemljama ove godine videli smo da proteste mladih prate događaji koji postaju nasilni i pretvore se u vojne prevrate, kao na Madagaskaru ili u Nepalu. To sigurno niko ne želi da vidi u Srbiji. Nadam se da će studenti zadržati jedinstvo, strpljenje i odlučnost, jer sam uveren da će uspeti da ponovo uspostave demokratiju koja je ukradena od srpskog naroda.

Tekst je prenet sa portala Radar.