„BIA je me je prisluškivala u stanu, u autu, u stranačkim prostorijama. Materijal dostavili prvo Informeru pa onda Tužilaštvu“: Autorski tekst Ane Oreg

Autorski tekst Ane Oreg, narodne poslance i potpredsednice Pokreta slobodnih građana, IZvor: Nova.rs

Neki će reći, da to znamo odavno i da tu ništa nije čudno. Zabrinjavajuće je koliko smo se mi svi navikli na razne afere ove vlasti i koliko smo postali otporni na njihove skandale.

Ipak, složićete se da činjenica da BIA svoje-tj naše resurse troši na to da prati i tajno snima godinu dana jednu opozicionu narodnu poslanicu, potpredsednicu Pokreta slobodnih građana- u ovom konkretnom slučaju mene, nije i ne može biti normalno.

Posebno jer ja nikako nisam bezbednosno interesantna. Ne ugrožavam nacionalnu bezbednost i ne spremam nikakvo krivično delo. A to su jedine dve stvari kojima zakon dozvoljava prepisivanje tako opsežnih mera na kojima sam ja bila. Druga interesantna činjenica da smo javnost i ja o tome bili obavešteni preko medija.

Naime, kako mediji navode, zbog mojih mera je BIA imala dozvolu da snima i postavlja prislušne aparate svuda kuda se ja krećem. U stanu, u autu pa i u našim stranačkim kancelarijama. Tada je nastao čuveni audio snimak uoči 15. marta gde su naši članovi stranke zajedno sa neformalnom grupom STAV razmenuli reči oko mogućeg scenarija na nadolazećem velikom protestu u Beogradu.

Verujem da je tih dana takvih razgovora bilo na milion. Taj snimak je Informer na čelu sa Draganom J. Vučićevićom eksluzivno objavio u udarnom, večernjem terminu. Vučićević je tada izrekao neistinu, a to je da su oni u posed snimku došli tako što im je neko od učesnika tog razgovora to dostavio da bi kasnije saznali da je ipak ta tajnovita “osoba” bila niko drugi, nego sama BIA. Do tužilaštva je taj predmet došao sa dva dana zakšnjenja, jer ipak je Informer u nekom paralelnom univerzumu imao pravo na ekskluzivu. Vladar naših sudbina je ovaj slučaj iskoristio kako bi svetu pokušao da dokaže da je u Srbiji u toku obojena revolucija, koju je on, kako se i sam hvalio- uspešno pobedio.

Čak nam je najavio kako će baš o tome da napiše knjigu. Za one koje zanima šta će u toj knjizi da piše sastaviću kratak spojler.

1.Postaviš Vladimira Orlića na čelo BIA-e.

2.Postaviš protiv zakona prislušne uređaje u kancelarije parlamentarne opozicione stranke.

3. Izabereš neke ljude , koji te inače svojim aktivizmom već duže vreme nerviraju i odlučiš da ih žrtvuješ, uništiš im živote tako što ćeš lažno da im sudiš za povredu ustavnog poretka.

4. Pustiš izmišljenu aferu na svim televizijama koje su pokrivene nacionalnom frekvencijom.

5. Utamničiš te ljude pod izgovorom da su teroristi.

6. Za kraj, staviš oznaku tajnosti na celu optužnicu kako se ne bi saznala istina.

I eto i izmišljene obojene revolucije sa izmišljenom pobedom. U tom planu međutim postoji jedan poguban momenat. A to je igranje sa sudbinom 12 duša i njihovih porodica. PSG od početka tog procesa protiv tih ljudi tvrdi da su oni nelegalno prisluškivani-kao što jesu, da tu nema dela-kao što nema i da nikada nisu izneti nikakvi dokazi za pripremu tog dela-kao što nije. Da stvar bude jasnija i onim čitaocima koji možda nisu detaljno upućeni u taj slučaj, oni su uhapsili i Davora Stefanovića koji je jeo burek u susednoj prostoriji i reč nije rekao na tom snimku.

Policija je od dokaznih materijala mogla da zapleni jedino jaja, jer ničeg drugog nije bilo. Naposletku BIA je jedino mene imala pravo da prisluškuje a ne njih i to nas dovodi do toga da će ta optužnica morati na kraju da bude odbačena.

Postavlja se legitimno pitanje i da li je moje praćenje bilo u skladu sa zakonom? Po onome što sam pročitala u medijima, mene je bezbednosni aparat pratio i tajno snimao zbog nekakvih navodnih kontakata koje ja imam sa nekim mađarskim pokretima koji deluju u Mađarskoj i u Vojvodini.

Živa nisam da saznam koji su kontakti koje ja mogu imati a da preko njih ugrožavam nacionalnu bezbednost Srbije. Samovoljno se nameće i pitanje da li ti kontakti ( za koje ja ne znam ni da ih imam) možda ugražavaju bezbednost (čitaj ugrožavaju vlast) velikog prijatelja Srbije Viktora Orbana? Jer ako je tako onda me dodatno brine činjenica da BIA unutar Srbije radi i na nalog predsednika vlade susedne zemlje.

Mislim da ne moram nikom da naglašavam da me jeza prolazi od pomisli da sam se lično našla u centru možda i međunarodnog skandala dvojice autokrata. Rekla bih ni kriva ni dužna, radeći isključivo svoj posao.

S obzirom da sam odrasla i vaspitana devedesetih godina kada su međuetnički sukobi bili čitavu deceniju prisutni unutar naših života, izuzetno sam postala osetljiva na te podele kao i na rehabilitaciju ratnih zločinaca koji su u jeku.

Ne trpim nacionalizam sa bilo čije strane. Tako sam odmah u početku svog mandata ušla u otvoren sukob sa Savezom Vojvođanskih Mađara iako i sama pripadam toj manjinskoj nacionalnoj zajednici. Tada je aktuelna tema bila podizanja spomenika “nevinim žrtvama” u Novom Sadu čemu sam se ja usprotivila jer su na spisku tih žrtava stajala imena i nekih mađarskih fašista. O Savezu Vojvođanskih Mađara treba znati toliko da su oni poveznica između Vučića i Orbana i da na terenu sprovode politiku obojice.

Dok podržavaju ovu i ovakvu vlast koji nas udaljava od EU nikako ne mogu raditi u interesu građana, pa ni u interesu mađara u Vojvodini. Sa druge strane, ako će Orban da nas uvodi u EU verovatno ćemo još jako dugo davati otiske prstiju kada stignemo do Šengenske granice.

Koliko smo udaljeni od evropskih vrednosti pokazuje i primer ovih mojih mera. Dragan Milošević, predsednik višeg suda u Beogradu potpisuje nalog na osnovu čega mi BIA, na čelu sa Vladimirom Orlićem, ulazi u kuću i u privatni život, prati moje kretanje i tajno snima moj dan celih godinu dana.

Nemam ništa da krijem ali bih ipak podsetila čitaoce da se od devedesetih godina nije desilo da javno ispliva vest o nečijim tako opsežnim merama na kojima sam ja bila. Kada pitate Google šta kaže na tu temu, on će vas navesti na podatak da su pod istim merama bili i Ivan Stambolić i Slavko Ćuruvija. Kada su ubijeni, ministar informisanja je bio, tada kao istaknuti član Srpske Radikalne Stranke- Aleksandar Vučić.

Znam da mi verujete na reč ako kažem da me to dovodi u prilično zastrašujuću poziciju. I ne samo mene, već I celu moju porodicu. Mnogi će reći da sam se odlukom da se bavim opozicionom politikom sama dovela u ovakvu situaciju i sa tim se, na žalost, mogu složiti. Danas, u Srbiji, baviti se opozicionom politikom je postala bezbednosno vrlo rizična stvar. U Srbiji u kojoj policija da hapsi nedužne ljude samo zato što su se osmelili da se pobune.

U istoj toj Srbiji danas profesori dobijaju otkaze, i to oni, koji su se ohrabrili da dignu glas protiv nenormalnosti koju svi kolektivno živimo. Ljudski životi se prodaju za sitniš a ljudske sudbine za još manje. Zakoni ove zemlje se primenjuju selektivno i ceo državni aparat zajedno sa svim institucijama su postali taoci Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera.

Međutim, ne vidim drugu mogućnost osim da svi mi, kojima ovakvo državno neuređenje ne odgovara pokušamo zajedno da našu zemlju uredimo po standardima civilizacijskih tekovina.

Floskulu onih koji žele da ostanu neutralni i kažu da se njih to ne tiče ne prihvatam. Jer nas se sve itekako tiče. Samo je pitanje vremena kada će nepravda stići do svakog od nas. Kroz loš obrazovni sistem ili još gore zdravstvo, kroz kolektivna zaduženja, cene goriva ili gasa, ili ne daj bože kroz neku sledeću nadstrešnicu. Jer činjenica je da je sve gore nabrojano posledica loše politike ove vlasti, kao što je činjenica i da smo svi zajedno podjednako ugroženi od iste, pa čak i oni sa skupljim ulaznicama , oni koji su saučesnici ovakve pogubne politike…Jer neku narednu nadstrešnicu ne može niko da izbegne.

Tekst prenet sa portala Nova.rs