Raša Nedeljkov: U izbornim autokratijama uvek vlast pobeđuje

Razgovarala: Jelka Jovanović, Izvor: Novi magazin

Dan po razgovoru s Rašom Nedeljkovim organizacija CRTA u kojoj je programski direktor podnela je tri krivične prijave u vezi s prošlonedeljnim događanjima na protestima u Novom Sadu, Beogradu i Vrbasu. Dve prijave su podnete protiv NN policajaca zbog zlostavljanja i torture privedenih demonstranata u Novom Sadu i zbog prekomerne upotrebe sile na protestu u Beogradu. Razlog za treću prijavu je napad na službena lica, odnosno policiju, i podneta je protiv NN lica, simpatizera Srpske napredne stranke, koji su gađali policajce pirotehničkim sredstvima.

No pravosuđe Srbije na stolu ima još nekoliko desetina prijava Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, od čega je 11 na nepravilnosti i zloupotrebe tokom junskih lokalnih izbora, dve za Kosjerić i devet za Zaječar. A država Srbija ima i sijaset preporuka koje je tim ove priznate nevladine organizacije sačinio i uputio nadležnim organima i javnosti u cilju unapređenja izbornih uslova. Sve su to povodi za razgovor s Nedeljkovim premda u ovoj uzavreloj atmosferi koja je sve nasilnija izbori izgledaju nikad dalji. 

Počnimo, gospodine Nedeljkov, od Zaječara i Kosjerića; prošlo je dva meseca od izbora, vlasti su u ta dva mesta konstituisane na način na koji je učinjeno, ali šta se i da li se uopšte nešto promenilo od tih junskih izbora?

Izborni uslovi su još gori. Tome smo svedočili i dokumentovali naročito u Zaječaru tokom izbornog dana. Bilo je i te kako mnogo nezakonitih radnji u vezi sa agitacijom, pritiscima na birače, zastrašivanjem ljudi da glasaju za vladajuću stranku, a ni policija ni tužilaštvo nisu reagovali.

Što se tiče samog izbornog dana, posmatračka misija je lokalne izbore u Zaječaru proglasila neregularnim – to su drugi izbori koje smo proglasili neregularnim, prvi su bili za beogradsku skupštinu 2023…

Decembarski?

Tako je. Izbori u Zaječaru obeleženi su velikim brojem nepravilnosti tokom izbornog dana na čak 19 odsto izbornih mesta. Kosjerić je bio malo drugačiji, velika tenzija ispred biračkih mesta, ali unutar biračkih mesta, izuzev sporadičnih slučajeva, poštovana je procedura, što je rezultovalo izuzetno malim brojem prigovora.

Ali pokazalo se na tim izborima da mi jesmo izborna autokratija. Uprkos mobilizaciji i energiji koju su studenti podstakli i zajedništvu opozicije, naročito u Kosjeriću, uprkos činjenici da pobeda jeste bila u rukama građana koji su želeli da odbrane princip smenjivosti vlasti.

Sada predstoji da se izvuku lekcije, pre svega akteri koji će trčati izbore, da se i te kako više pažnje i energije posveti tome što se kolokvijalno zove kontrola izbora ne bi li tokom samog izbornog dana članovi biračkih odbora mnogo više znali izborne procedure i mogli pravovremeno da reaguju kako bi se zaštitio integritet izbornog procesa. Ali ne treba zaboraviti da su mnoge izborne nepravilnosti počinjene pre samog izbornog dana, gde članovi biračkih odbora i kontrolori nemaju ulogu, a tiču se kupovine glasova, zastrašivanja. 

Klijentelizam je došao do vrhunca, istraživačka redakcija CINS izašla je s podacima o više od 200 puta većim sredstvima zvanično potrošenim za kampanju u Kosjeriću i Zaječaru. U to ne ulaze crni fondovi za kupovinu glasova, koji su takođe dokumentovani, ni medijski aspekt. U Kosjeriću je, praktično, protiv države, državnog i paradržavnog aparata trčalo nekoliko entuzijasta.

Koliko je značajno da mediji budu profesionalni i koliko ovi kvazimediji utiču na izbore?

Apsolutno je od vitalnog značaja za zdravlje jednog društva, pa i političkog procesa kakvi su izbori. Mi smo kao organizacija izašli s predlogom koji sadrži tri preduslova za izlazak iz krize, a jedan je oslobađanje RTS-a. Ova vlast ne dopušta čak ni da u telu kakav je REM sedi manjina, manjina u smislu kandidata koji nisu pod direktnom kontrolom vlasti, i to govori koliko im je to telo značajno iako nema ingerencije nad onlajn izdanjima, štampom i društvenim mrežama. Ali ima nad televizijama i merenja pokazuju da vlast u informativnim emisijama ima 95 odsto vremena, i to tako što se o njoj govori afirmativno ili su u pitanju razgovori s nosiocima vlasti, dok se o opoziciji govori u trećem licu, uglavnom negativno.

Druga bitna stvar je sudsko procesuiranje kažnjivih dela, a treća Birački spisak, koji je duboko kompromitovan. Ali da budem precizan, ne verujem da će vladajuća struktura dati bilo šta od uređenja izbornih uslova koji će njima onemogućiti sigurnu pobedu. Sem ukoliko ne vidimo enormni pritisak međunarodne zajednice kakav do sada nismo videli i na kraju krajeva, pritisak društva u Srbiji. Imamo zahtev za izborima, ali ne nešto artikulisano za uređenje izbornih uslova, pa će izbori morati da se trče u neravnopravnim uslovima.

Uskoro će biti raspisani lokalni izbori u Mionici i Negotinu. Imate li uvid kako teku ova predizborna kretanja?

Već sada beležimo niz stvari kakve smo beležili u Zaječaru i Kosjeriću, imamo svedočanstva o kupovini glasova, agitaciji, kampanji od vrata do vrata aktera koji se predstavljaju kao istraživači javnog mnjenja, a u stvari sugerišu podršku vladajućim strankama, što je svojevrsna manipulacija građanima. 

Ono što nas još više zabrinjava jeste da smo kao organizacija podneli više krivičnih prijava u odnosu na prethodne procese, a nijedna praktično nije došla do faze u kojoj bi sud mogao da sudi da li je bilo krivičnih dela ili ne. Na taj način se normalizuje i ohrabruje činjenje krivičnih dela i na kraju se ozakonjuju jer kad ne sankcionišete neko krivično delo, ono postaje pravilo, dozvoljeno ponašanje. To je za nas okolnost koja nam govori da će svi izborni ciklusi ubuduće biti lošiji, još manje demokratski od prethodnih.

Vlast govori o izbornom zakonodavstvu i ispunjavanju zahteva međunarodne zajednice, ali mnogo su važniji uslovi na terenu, počev od ravnopravnosti izbornih aktera, na čemu CRTA insistira. Da li je popravka moguća i bez izmena izbornih paragrafa?

Praksa je pokazala da su, ako ne postoje namera da se sprovode zakoni i dobra volja da se živi u demokratskom okruženju, uslovi onakvi kakve vlast želi. A vlast želi da izbore dobije po svaku cenu.

Mi smo 2024. na konferenciji s međunarodnim partnerima došli do zaključka da je Srbija izborna autokratija, to drugim rečima znači, za razliku od demokratskih društava gde na izborima može da pobedi bilo koja stranka, u autokratijama može da pobedi samo stranka koja je na vlasti. Opozicija nikada ne može da pobedi. 

Ovde ne postoji namera vlasti da unapređuje izborne uslove. CRTA je od 2019. učestvovala u različitim procesima o unapređenju izbornih uslova, pa smo i prošle godine, uprkos svim napadima na našu Posmatračku misiju i nas kao organizaciju, pored Transparentnosti Srbije jedini akter koji je stavio na sto kako da se unaprede uslovi, pre svega u odnosu na Birački spisak, ali i druge elemente izbornog procesa. Ali ni u tom pregovaračkom procesu nismo videli dobru nameru države da bilo šta promeni. To znači da će svi izbori, bilo vanredni parlamentarni, redovni predsednički i parlamentarni 2027, okobarski lokalni i na proleće sledeće godine biti održani u izuzetno teškim uslovima.

Do balansa moći može se doći izborim procesom, mi trenutno nemamo nikakav balans moći, posebno ne u institucijama, jedini balans moći je na ulicama i vidimo kako se reflektuje. I jasno je da vlast neće dozvoliti da izgubi izbore – do toga se može doći samo ako se bude radilo ono što se radilo u Kosjeriću i Zaječaru, velikom, fokusiranom energijom i ukoliko se bude dodatno radilo na zaštiti izbornog procesa tokom izbornog dana, na solidarnosti aktera koji budu trčali izbore. Mislim pre svega na tu studentsku izbornu listu i građane koji žele da žive u demokratskom društvu. 

Neophodna je podrška građanima koji ohrabreni studentima sve češće kažu „ne, ne želim da budem deo ovakvog sistema“, žele normalno društvo u kojem su zakoni jednaki za sve. To je teško ostvarivo, ne smemo se zavaravati da je dovoljna samo brojnost, izbori su matematika, inženjerski posao koji zahteva da se mnoge stvari izvedu u vrlo kratkom roku. Videli smo i u Kosjeriću i u Zaječaru da su pravljene kardinalne greške koje se ne praštaju, pa je u tom smislu potrebno vrlo fokusirano znanje.

Ako se fokusiramo na vanredne izbore kojih će biti pre ili kasnije – za samo jednu opozicionu listu potrebno je dvadesetak hiljada obučenih kontrolora, isto toliko posmatrača i mobilnih timova. To je ogromna armija ljudi. Kako je moguće sprovesti kvalitetnu obuku da ne može ništa da im promakne, počev od zapažanja i upisivanja primedbi na licu mesta.

Vrlo je jednostavno, ali sa druge strane i složeno. Potrebno je da se počne na vreme, kasni se svakim danom ako se nije počelo. Ja mogu da pričam iz ugla naše organizacije koja ima posmatračku ulogu, mi smo 2023. imali oko tri hiljade posmatrača, od kojih je svako morao da prođe ozbiljnu onlajn obuku, ali i proveru znanja. Slično može da se organizuje za veliki broj ljudi, pa čak i za građane koji tog dana neće biti kontrolori i posmatrači, ali je važno da razumeju svoja prava i obaveze i sve što može da ih zaštiti u izbornom procesu, naročito na biračkom mestu. Onlajn obuke, vodiči i priručnici već se prave u nekim zborovima građana koji su novi vid političkog organizovanja i mobilizacije, ohrabreni studentima i razočarani opozicijom.

Ali kad govorimo o izborima, to je kao kad govorimo o letenju, nije dovoljno da imate samo avion, morate imati obučenu posadu i gorivo. Tako je i sa izborima, nije dovoljno ako imate samo obučene kontrolore bez pravnog tima koji će biti u stanju da obradi i procesuira informacije.

Potrebno je i da putnici budu obavešteni šta može tokom leta da se desi.

Ne treba ni umanjivati važnost svega što se dešava pre izbornog dana, kako će građani artikulisati pritisak na vlast da procesuira krivične prijave u vezi sa izborima, što često padne u zaborav.

Podnosili ste prijave Agenciji za borbu protiv korupcije, ima li tu šta novo.

Ne čak i kada blagovremeno reaguju, to ne menja stvari, ali ove godine smo uz pomoć posmatračice iz Zaječara i nakon inspekcijskog nadzora…

Govorite o ljudima koji su glasali na osnovu boravišta.

Da, koji su se našli u Biračkom spisku iako nisu imali to pravo na lokalnim izborima. To je okolnost za koju će neko morati kad-tad da odgovara i to je pokazatelj koliko je važno da se koriste svi mogući mehanizmi zaštite. Da li je dovoljno podneti krivične prijave? Vidi se da nije, ali osnaživanje, njihovo organizovanje, uz pravo znanje i neophodne veštine da se učestvuje u izbornoj trci, po nama su dovoljne da onaj deo društva koji želi da živi u slobodi ima šansu na budućim izborima.

I analitičari i političari govore ili izbori ili ulica. Koliko ulica ovih dana daje šansu izborima? Mislim i na poteze vlasti i na ponašanje demonstranata.

Građani koji podržavaju bazične vrednosti koje studenti mesecima brane jedini izlaz vide na ulici, to je jedino mesto gde se uspostavlja onaj balans moći. Parlament kao institucionalna opcija za rešavanje društvenih konflikata odavno ne ispunjava tu predstavničku ulogu na način da smanjuje društvene podele i nudi rešenje. Ali ja ne vidim drugi način za izlaz iz ove krize sem na izborima, svestan da će biti sve samo ne demokratski okršaj ravnopravnih izbornih aktera. Što je domaći zadatak, takve su okolnosti i niko od nas ne sme da se zavarava da je pobeda nadomak ruke. Istraživači upozoravaju da popularnost studenata ne mora da se konvertuje u izbornu pobedu. Sa druge strane vidimo okrnjenu političku moć na strani vladajuće koalicije, što je dodatna opasnost jer to provocira korišćenje veće sile. U nedostatku odgovora na pad popularnosti i podrške među sopstvenom bazom, vlast se koristi ključnim mehanizmom mnogih društava koja klize u autokratiju – agresija, podele i nasilje.

Ne pitam vas da komentarišete druga istraživanja, ali hoću da prokomentarišete činjenicu da sva ta istraživanja Vučiću i njegovoj grupaciji daju između 40 i 46 odsto podrške. Da li je moguće okrnjiti taj kontingent i može li ova represija uticati na izborne rezultate?

CRTA je sprovodila istraživanja u decembru, februaru i aprilu i videli smo da je SNS pod novim brendom pokreta za narod i državu došla do svog maksimuma, kao i da je podrška studentskim zahtevima i borbi neverovatno visoka. Kao zaključak mogu da izvedem kako se Srpska napredna stranka nikada ne bi opredelila za nasilje da nema podatak da joj je podrška u bazi poljuljana. Mislim na nasilje viđeno u Vrbasu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Užicu, Valjevu, na podsticanje verske i nacionalne mržnje u sredinama u kojima ih nikada nije bilo. 

U kojoj meri će ta okrnjena politička moć biti okrnjena u izbornim rezultatima kompleksno je pitanje, zavisi pre svega od toga koliko će ljudi izaći na izbore i od broja manipulacija. Mi smo videli da svaki izborni ciklus nosi nešto novo u tom smislu, tako smo u Kosjeriću i Zaječaru prvi put imali kvaziposmatračke misije čiji je zadatak bio ne da posmatraju izbore nego su u Kosjeriću sprovodili izborne radnje.

Među vašim preporukama je i ona da samo učesnik na izborima može biti nosilac liste. Kakve su šanse da se takva zakonska odredba usvoji i šta bi značila.

To je prilično jednostavna preporuka koja govori u prilog principu da na izbornom listiću budu imena onih koji učestvuju na izborima. Logično je da će na izbornom listiću biti osoba koja je kandidat u toj opštini ili gradu, a ne neko mitsko biće ili bilo ko ko je u tom trenutku popularan. To je rezon razumljiv u bilo kom društvu, ali kod nas to nije slučaj i time se manipuliše.

Da li je ovo sprovodljivo? Jeste, ali da nešto bude jasno; ne postoji određenje izbornih uslova koje nije podložno manipulaciji. Primera radi, sećate se priče sa Kargom, prevoznim preduzećem? Kako se zove predsednik tog udruženja?

 

Aleksandar Vučić…

Da li je moguće da neko takvo lice bude na listi, a ne predsednik Aleksandar Vučić ili da neko promeni ime? Moguće je, možda sada nekome dajemo ideju! Hoću da kažem kako je bitno je da postoje i da se poštuju ključni izborni principi. To znači da na izborima može samo jednom da glasa jedna osoba, tajno, bez prismotre i prisile, da ne oseća pritisak odmazde ako glasa po svojoj savesti, a ne kako mu je naređeno… Ako nismo u stanju da branimo te principe, onda ne možemo očekivati da ti izbori budu slobodni.

Sa druge strane, da bi neki budući izbori imali ikakvu šansu da omoguće smenjivost stranaka, kao ključni princip mora postojati zajednički napor za odbranu izbornih prava i kažnjivost radnji koje krše te principe.

Što bi da je ta primedba bila u zapisnicima, moglo da dovede do ponavljanja izbora!

Moglo bi.

Tekst prenet sa portola Novi magazin.