Njiva na kojoj rastu grobovi

Izvor: CINS

Autor: Stefan Marković

Urednik: Vladimir Kostić

Muzika: Rade Sklopić

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sigurno znaš koja je srpska reč prihvaćena svuda u svetu.

I ne ne mislim na ćevap ili sarmu… to čak i nema veze sa našim jezikom.

Evo male pomoći.

Glogov kolac, krst, beli luk, oštri očnjaci, ikone, nadgrobne ploče… Pogađaš odmah… Vampir.

STEFAN MARKOVIĆ: Šta je ostalo?

MATEJA MARKOVIĆ: Ovo.

STEFAN MARKOVIĆ: Aha, ostalo je i ovo. Ikona i krst.

MATEJA MARKOVIĆ: Da.

STEFAN MARKOVIĆ: I još garderobe… ‘Ajde.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sa svojom decom sam na poslednjem spratu Etnografskog muzeja u Beogradu i pokušavamo da nađemo predmete koji imaju veze sa vampirima. Ko pronađe sve predmete, dobije nagradu… Glogov kolac i mešavinu magijskog bilja.

STEFAN MARKOVIĆ : Šta je to? Je l’ tu?

MATEJA MARKOVIĆ: Gledam. Mislim da nije.

STEFAN MARKOVIĆ: A šta tražiš tu? Šta je to? Bosiljak, šta je?

MATEJA MARKOVIĆ: Pa kao neki… jeste.

STEFAN MARKOVIĆ: Šta je?

MATEJA MARKOVIĆ: Ne znam šta je, neki bosiljak.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): U Etnografskom muzeju je bila izložba o vampirima i njihovoj ulozi kod nas – i folklorno i kao deo pop-kulture.

PAVLE ZELIĆ: Ja obožavam vampire. Dugi niz godina sam bio fasciniran upravo našim narodnim predanjima, legendama i mitovima koji postoje u Srba hiljade godina.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Pavle Zelić. Moj prijatelj. Inače, magistar farmacije, pisac, filmski i strip-autor. I u svom stvaranju nemalo puta se bavio vampirima. Između ostalog i u stripu Družina Dardaneli čije su table bile deo izložbe u Etnografskom muzeju.

PAVLE ZELIĆ: Ključni momenat je 1725. godina kada postoji prvi zvanični dokumentovani slučaj vampirizma Petar Blagojević. To je nešto što je bilo jako interesantno za pre svega Bečki dvor. Taj Filkingerov izveštaj, forenzički izveštaj je izazvao puno pažnje i od tada počinje u stvari fama o vampirima sve do današnjih dana kada je to neka globalna industrija koj je godišnje obraće oko 10 milijardi dolara. A gde smo tu mi? Znači srpski vampir je u stvari osnova svega onoga što je kasnije usledilo. Brem Stoker, grof drakula, to zaista nikakve veze u stvari nema sa pravom istorijskom ličnošću. To je kao neki njihov Marko Kraljević maltene.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ima vampira i u našoj popularnoj kulturi, ali ne toliko… A srpski vampir je specifičan i potpuno drugačiji od onoga što si možda gledao na TV-u.

PAVLE ZELIĆ: Recimo postoji jedan motiv koji sam i ja iskoristio u mom strip serijalu Družina Dardaneli, a to je motiv leptirice koji se naravno pojavljuje i u filmu Leptirica pa pre svega u pripovedci Milovana Glišića, ali i u filmu Đorđa Kadijivića. Znači leptirica je u stvari taj vampirski leptir da ga tako nazovemo koji izlazi na usta vampira. U njemu je duša vampira je ovaj način kako u stvari taj uh taj ta zaraza se širi dalje. Ta to zlo prelazi sa jednog na drugi i to je recimo nešto što se apsolutno nigde ne pojavljuje vrlo interesantan motiv

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I svaka priča o vampirima mora da sadrži i groblja.

PAVLE ZELIĆ: Znači već u Dušanovom zakoniku se pojavljuje pa ne baš eksplicitno vampir, ali neki od elemenata vađenja i uništavanja leševa iz već zakopanih grobova zato što su neki od njih primili neke druge da kažemo naprirodne osobine.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I u našoj današnjoj priči groblje ima ključnu ulogu… Ali nemoj da brineš, Glasna žica nije postala horor podkast serijal.

Međutim, ovo jeste na neki način horor priča. Žanrovski bi mogla da bude pravosudni horor.

Ovo je priča o tome kako je jedan čovek sa juga Srbije praktično preko noći postao vlasnik groblja… iako to ne želi.

Groblja koje se nalazi na samo dva kilometra od kuće u kojoj stanuje.

[uvodna špica]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.

U ovoj epizodi govorim o njivi koja je postala groblje.

O tome kako teče jedan, pa u najmanju ruku neobičan sudski proces, u kom čovek želi da mu se isplati novac za njivu koja je sada za oko 150 osoba večna kuća.

[kraj uvodne špice]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vozim se Donjim Međurovom, malo selo u predgrađu Niša. Jun je. Vrućina je i prašina se diže dok prolazim uskim ulicama.

Ljudi gotovo da nema na vidiku.

Svuda po banderama su džinovska gnezda i u njima rode. Ovo je selo poznato po tome. Više puta su novinarske ekipe izveštavale o rodama.

Ali nisam tu zbog ovih ptica.

Sa mnom je u kolima Slaviša Jovanović. Stariji visok čovek sa brkovima požutelim od nikotina. I nas dvojica idemo do oboda sela. Tamo gde se nalazi groblje.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Tu levo ili pored.

STEFAN MARKOVIĆ: Pa mogu pored kontejnera, šta.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA); Stajemo ispred table upozorenja od iverice.

Zakačena je na samu ogradu grobnog mesta.

A šta na njoj piše?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Strogo zabranjeno sahranjive. Međutim to ljudi ja ne verujem i da vide kad prolaze. Niko to ne očekuje pa da ono baš… samo ko je se interesovao pa zna pa to stoji. I ja sam mislio da će ovo vrlo brzo da se skine. Međutim tako stoji. Niko ne sme da dira.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pred nama se pruža malo groblje sa tri strane oivičeno njivama. Sa jedne, starim seoskim grobljem.

Slaviša dolazi do groba svojih roditelja.

Tanjiri, voće, cveće, sve razbacano preko memerne ploče.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Kod nas je običaj da se nosi kad je zadušnica. Pogledaj šta naprave posle.

STEFAN MARKOVIĆ: A što… Što bacaju?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Ptice.

STEFAN MARKOVIĆ: Ptice?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Pa mi kad odemo dođu ptice i naprave lom.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ranije je i ovaj prostor bio njiva.

STEFAN MARKOVIĆ: Jesu nekad vaši roditelji uzgajali nešto na ovim njivama?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Da be, da, jesmo. To je moj ovaj ceo deo na dole je bio moj pa sam ga ja posle iza toga prodao. Ali tu smo sadili. Mi smo se bavili poljoprivredom.

STEFAN MARKOVIĆ : Šta je ovde bilo?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: paprika i paradajz i kupus i pšenica i kukuruz. Pošto je to skoro hektar je ovaj deo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Danas tu umesto krastavca i paradajza niču nadgrobni spomenici.

Do sada ih ima oko 150.

I groblje kao groblje ne bi bilo problem, da ono nije Slavišino groblje.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ; Trenutno se nalazimo na privatan posed moj Slavišin po rešenja apelacionog suda.

STEFAN MARKOVIĆ: Dakle mi smo u suštini sada na groblju, je l’ tako? Evo. snimamo između…

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Na groblju koje je moje lično po po odluci apelacionog suda je ovo moja privatna imovina.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali Slaviša ne želi takvu imovinu. On želi pare za svoje zemljište.

Pa kako je onda došao u takvu jednu bizarnu situaciju?

Za to moramo da se vratimo skoro 20 godina unazad.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: 2007. godine Opština je raspisala tender za proširenje groblja. Više na staro groblje nije imalo gde da se sahranjuje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I tako je Slavišin otac sklopio ugovor sa Mesnom kancelarijom Donje Međurovo i prodao im nešto više od 22 ara njive.

Garant da će biti isplaćeno nešto više od 600.000 dinara bila je niška opština Palilula.

I isplate jesu krenule.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Oni su po dogovoru prvi deo isplatili maltene vrlo brzo.

STEFAN MARKOVIĆ: Dobro.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Sledeće mesec su trebali da isplate taj drugi deo. Međutim ni do dan danas to nije isplaćeno tih 150.000.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Nevolja je bila u tome što je odmah nakon što je sklopljen ugovor, počelo i sahranjivanje. I trajalo je godinama, a pare nisu isplaćivane.

A onda je 2015. godine Slavišin otac rekao sinu da zabrani sahrane i da tuži Opštinu.

Sahrane nije zabranio, ali je za tužbu bio spreman.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Maltene sam mu na uvid dostavljao onaj za zahtev za za tužbu da bi on video.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Te godine umro je Slavišin otac. Čovek koji je sklopio ugovor sa Mesnom kancelarijom.

I on i Slavišina majka su sahranjeni… pa upravo na ovom groblju.

Ali sudski proces se tek zahuktavao.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Sedam osam godina sam se ja sa njima naganjao.

STEFAN MARKOVIĆ: Iz kog razloga?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Prvo opštini zastupa njihova pravna služba. Čas su dolazili, nisu dolazili, jesu, nisu. Sve je to mene koštalo mog advokata. Pa je onda to je bilo nezakonito da oni sami sebe brane, nego je trebalo ovaj sud na nivou grada Niša,

STEFAN MARKOVIĆ: Pravobranilaštvo.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Pravobranilaštvo, ono da ih zastupa. Pa ta žena dođe, ne dođe, dođe ne dođe. Pa onda sudija drugi pređe pošto je ona otišla u ovaj drugom sudu koja je vodila taj postupak i žena je u jedno i drugo ročište presudila iako nije bio apelacionni sud ovaj prvobranac nisu bili ne znam iz kog razloga kaže ja više njih ne mogu da čekam i ona donese rešenje u moju korist

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tek 2020. godine je Osnovni sud u Nišu doneo presudu – da Opština Palilula isplati Slaviši 150.000 dinara koje mu i duguju.

Ali tu nije bio kraj Slavišinih muka.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Posle izvesnog vremena? Žali se opština Palilula. To ide na Apelacioni sud pa je to išlo godinu dana dok je apelacioni sud doneo rešenje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Da skratim priču, Apelacioni sud je ukinuo presudu i vratio ponovo na Osnovni sud i sve tako do kraja 2024. kada je Apelacioni sud… pazi sad… doneo presudu da ugovor koji Slaviša ima uopšte nije važeći.

A to znači ne samo da Slaviši neće biti plaćeno ono što mu duguju, već on mora da plati 180.000 dinara za sudske troškove.

A na njegovo zemljište se gleda kao na običnu njivu.

Samo… ta njiva više nije njiva… Iako pred sudom jeste. I šta će on sada da radi?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Kako šta da radim? Da dovedem buldožere i da iskopam sve ovo. Eto. I da bi vratio u prvitni položaj pošto je to njiva. To nije bilo groblje nego njiva.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Neki meštani su ga savetovali i da naplaćuje grobna mesta kao što to radi čovek čija se njiva nalazi sa druge strane seoskog groblja.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Šta bi trebao svi mi savetuju da naplaćujem ja kad pomnožiš koliko ima grobnih mesta sa onim što ovaj dečko naplaćuje to je ogromna cifra. Pa ne mora svi da plate odjednom nego ono kad kako stignu je veliki iznos u odnosu na onih 150 koje sam ja potraživao od opštine.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali to ne bi bilo legalno.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Može neko sutra da me tuži.

STEFAN MARKOVIĆ: zato što nije legalno

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Što nije legalno jer jer ja kad bi nekom tražio da mi plati normalno tražio bi priznicu nešto i posle izvesnog vremena će dođe da me tuži što sam mu naplno platio a po zakonu ne ne smem da to radim.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moraš da priznaš da je Slavišina priča neubičajena. Iako bizarna, nije ona jedina priča o odnosu državnog i privatnog.

Zato sam razgovarao sa advokatom Zoranom Pešićem iz Niša, stručnjakom za imovinsko pravo.

ZORAN PEŠIĆ: Postoje dve dve dva načina zauzeća. Prvi način je faktičko zauzimanje gde država bez određenih odgovarajućih odluka ovaj propustima kroz propust rada svojih organa zauzme određene parcele ovaj koje su u vlasništvu građana Republike Srbije i koristi na način kako to njim odgovara, međutim bez bez adekvatnog pravnog utemeljenja i bez nadoknade koja pripada tom vlasniku zemljišta.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): To je recimo slučaj kada neki državni organ samo upadne na tvoje imanje i koristi ga. Drugi način je ekspropijacija. Sigurno znaš za to.

To je ono kada država otkupi zemljište od tebe.

Ali nekada su i u takvim slučajevima cene nepravedne.

Tako je i bilo i u čačanskim selima gde su meštani godinama vodili bitku sa državom koja je tu gradila auto-put, a cena koju su im ponudili za zemljište bila je bizarno mala.

Zoran ih je zastupao i dao im je predlog.

ZORAN PEŠIĆ: Jednostavno sam rekao tim ljudima stani stavi tu svoj traktor, svoj auto i nema Ne može. Stavi sve stvari. Ne izlaziš iz kuće, ne možeš jednostavno. Zašto? Imaš sistem iza tebe. Ok, država stoji, ali ta država nije uh prvi podržavam državu kada radi zakonito. Ali ako država radi nezakonito, ako država štiti određene ljude koji ne rade svoj posao kako treba i po zakonu, ti prvi moraš da se braniš na način da da iskoristiš tu sam pomoć.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A šta da radi čovek kada mu se vrati zemlja – ali s telima?

ZORAN PEŠIĆ: kod takvih situacija samo samopomoć znači jednostavno zauzeće parcele ne možeš više da kopaš reši mi problem i to je to drugačije nažalost ponekad nije moguće jer na taj način vi i državu terate da radi svoje posao u skladu sa zakonom. Jer ukoliko im je stvarno potrebno, on će prvi sesti, pogledati prostorni plan, pogledati sve kako treba i onda rešiti to jednom za uvek.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I šta su onda Slavišne opcije?

ZORAN PEŠIĆ Prva mogućnost je da podnese nadležnoj ili opštinskoj ili gradskoj upravi da podnese zahtev za eksproprijaciju tog zemljišta s obzirom da je već to zauzeto, gde će u odnosu na prostorni plan kojim je verovatno predviđeno proširenje tog groblja biti utvrđeno da postoji ovaj elementi za eksproprijaciju gde će on ovaj sam državni organ pokrenuti taj postupak ukoliko nije još pokrenuti i izvršiti eksproprijaciju tog dela. Pošto ukoliko je izvršeno vraćanje zemljišta to znači da uopšte nije ni zauzeto zemljište na pravni način, a faktički jeste.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Druga mogućnost mu je da u sudskom postpuku dokazuje da je tamo groblje.

ZORAN PEŠIĆ: I  na taj način se u parničnom postupku utvrđuje da je faktičko zauzeće stvarno zaista postojalo i utvrđuje se da treba da se isplati cena za za to sad ponovo kažem sve sve zavisnosti. Verovatno je verovatno je to bio postupak za gde gde je utvrđivanja na gde je utvrđivana naknada i gde verovatno u sudskom postupku uopšte nisu utvrdili da je bilo zauzeća i uopšte nije ni nisu se bavili tom tematikom.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Za to vreme, Slavišino groblje raste. Ljude i dalje sahranjuju tu.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Pa evo stoji zabrana na tabli. Ali ja nikom nisam ovaj nikog ne spričavam da se sahrani.

STEFAN MARKOVIĆ: A je l’ vas pitaju kako sad ide procedura kad neko želi da sahrani?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Ne, ne, ne, ne, ne. Oni ljudi znaju tu se sahranjuju groblje, pa stoji i ja ništa šta da radim.

STEFAN MARKOVIĆ: Znači vama se desi nekad da recimo dođete ovde i pojavi se novi grob.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ:Da.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A da li se kod njega kao vlasnika groblja javlja i strah od vampira?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Ne ne ne nema potrebe

STEFAN MARKOVIĆ: Jer ipak je ovo na  2 km od vaše kuće.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Ne ne ne.

STEFAN MARKOVIĆ: niste razmišljali o tome.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Nisam. A nisam imao nisam se suočio sa takvim nekim problemima. Mada… nikad se ne zna.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sećaš se Pavla Zelića sa početka priče?

Da li on misli da bi Slaviša trebalo da se pazi vampira?

PAVLE ZELIĆ: Pa mislim u tom obliku mislim da ne. Znači ja vampirizam zaista po pošto sam ipak iz nekog medicinskog miljea povezujem sa određenim bolestima pre svega porfirijom ali i besnilom da su prosto u nekim periodima istorije ljudi smatrali da to što je neko se izoluje iz zajednice ponaša čudno, grize ljude i na razne druge načine ispoljava određene neobične osobine da je to eto neka neka boles  ali ne bolest ovog tog tipa nego ratrirodna bolest i u tom smislu ja stvarno mislim da možemo da izvore vampirizma povežemo sa time, ali da sad baš neko ustaje iz groba, naročito posle toliko godina to stvarno ne verujem.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I možda slaviši vampiri ne sisaju krv, ali mu sudski troškovi isisavaju ozbiljnu količinu para.

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: To nisu male pare sad sa svim silnim kamatama. Ja plaćam. Recimo meni je stiglo skoro sudsko za opštinski sud da platim takse pa umesto da ja dobijem to rešenje odem na prirodnu naplatu sa svim troškovima. Sad trebao sam da platim nekih 50.000 sad ću to da bude sigurno 75 i 50.000 ako ne više sa njihovim pošto sam ja penzioner sad to ide preko penzije i drugačije ne mogu da mi je pošto imam penziju oni to na rate i i nema.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Slaviša je ubeđen da će iz ove borbe izaći kao pobednik.

STEFAN MARKOVIĆ: A šta ćete da radite ukoliko se ne reši skoro vaš slučaj? i to groblje nastavi da se širi. Vi ne dobijate novac. Šta ćete da radite?

SLAVIŠA JOVANOVIĆ: Ne, o tome nisam razmišljao. Ja očekujem da se to vrlo brzo završi. Pa nek to bude iduće godine.

Tekst je prenet sa portala CINS.