Dimitrije Boarov – San o dolasku visokih tehnologija
Autor: Dimitrije Boarov, Izvor: Novi magazin
Zbog duboke političke krize u Srbiji, koja ulazi u kritičnu fazu, ovogodišnji 32. Kopaonik biznis forum (od 2. do 5. marta) nije privukao uobičajenu medijsku pažnju, iako je, za glavnu, imao atraktivnu temu; „Srbija 2027 – težeći ekonomiji sa visokim prinosima“. Sudeći po retkim novinskim izveštajima, na njemu je, zapravo, kao vodeća tema izbila kritika dosadašnjeg modela privlačenja stranih direktnih investicija – koje su Srbiji između 2017. i 2023. godine podarile oko 25 milijardi evra ulaganja, ali su protekle godine počele da donose sve manje neto dohotka. I kao što to kod nas obično biva, ta kritika je klatno posmatranja stranih investicija naglo pomerila na potpuno negativnu stranu, sve pod sloganom da Srbiji više ne trebaju strane investicije u „tradicionalne“ industrijske sektore, koji upošljavaju nisko obrazovanu jeftinu radnu snagu, nego su potrebne one koje donose ulaz u visokoprofitabilne tehnologije – pa zbog toga treba temeljno menjati model razvojnih ulaganja i stvoriti novi koji će se više oslanjati na domaće investitore. Lako je reći, ali nije lako izvesti, uprkos tome što je Srbija jesenas od pojedinih agencija praktično dobila međunarodni investicioni rejting (S&P).
Već u prvim izlaganjima na Kopaoniku (prema izveštaju Danasa od 4. marta) novog predsednika Fiskalnog saveta Blagoja Paunovića i predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, ocenjeno je da dosadašnji model privrednog rasta, koji je zasnovan na javnim ulaganjima i stranim direktnim investicijama (SDI), „nije više održiv“, jer je, budući neselektivan, usmeravao SDI u tradicionalne industrije (60 odsto), pa su tako nastala preduzeća koja se sada povlače iz zemlje, zbog tranzicije u evropskim privredama.
Kao ilustraciju svoje kritičke tvrdnje Paunović je izneo podatak da su SDI 2019. godine iznosile 7,4 odsto BDP-a Srbije, a u 2024. godini su pale na oko 5,6 odsto učešća u BDP-u zemlje. On je tome dodao i podatak da je prošle godine priliv SDI bio 6,6 milijardi evra, ali je istovremeno došlo i do odliva 4,3 milijarde evra (porast odliva u odnosu na prethodnu godinu je bio visokih 40 odsto). Paunović je pri tome izneo pesimističnu ocenu da se „približava trenutak kada će se neto efekat SDI svesti na nulu“ (Danas, 5. mart). Dakle, u godini „rekordnog priliva SDI“ (s kojim se hvalila vlast) uočeno je naglo povećanje odliva kapitala. Do te mere da se pozitivnim efektom neće više moći pokrivati deficit platnog bilansa. Najprecizniji podatak u tom smislu iznet je u publikaciji MAT od februara ove godine, gde je opisano da je u prvih 10 meseci prošle godine čisti neto priliv po osnovu SDI iznosio samo 571,9 miliona evra, što je 54,5 odsto manje nego u istom razdoblju prethodne godine (na dividende koje su povukli stranci otišlo je 2,2 milijarde evra, 351,6 miliona evra su plaćene kamate, a 1,4 milijarde su zadržala preduzeća ulagači).
Mi koji nismo prisustvovali raspravama na ovogodišnjem Biznis forumu na Kopaoniku, nismo obavešteni da li je neko uočio neku eventualnu korelaciju između „tradicionalnog modela vlasti“ (jedan vođa, jedan državotvorni pokret sa političkim monopolom) i stranih ulaganja u „tradicionalne privredne sektore“ koji daju sve manje pozitivnog efekta na stvaranje primarnog dohotka. Ipak, ta „iscrpljenost modela privrednog rasta“, čini se ne može biti objašnjena samo ekonomskim argumentima, nego se mora posmatrati šire i povezati sa narastanjem političkih napetosti u Srbiji. Neko će reći, visokim svetskim tehnologijama ne smeta model vlasti u Kini, pa zašto bi im smetao u Srbiji? To je racionalno pitanje, zato što se kod nas malo zna o stvarnim razlikama između Srbije i Kine, to jest o razlikama između privrednih potencijala i privrednih pravila igre koje ni tamošnji veliki lider ne sme bitno da naruši.
„Iscrpljenost modela privrednog rasta“, čini se, ne može biti objašnjena samo ekonomskim argumentima nego se mora posmatrati šire i povezati s narastanjem političkih napetosti u Srbiji
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
