Dimitrije Boarov – Ne vidi se kraj krize

Autor: Dimitrije Boarov, Izvor: Novi magazin

Čak i ako se dođe do nekog kompromisa između studentskih „plenuma“, političkih stranaka i političkog vođstva države, postavlja se pitanje kakvu bi to „novu vladu“ mogao da sastavi Aleksandar Vučić, kada se golim okom vidi da je i ova postojeća, „tehnička vlada“, kao vlada u ostavci, već podeljena gotovo nepremostivim razlikama. Tužna afera sa Vučićevim javnim „izvinjavanjem“ što je Srbija nedavno u Ujedinjenim nacijama glasala za evropski predlog rezolucije o Ukrajini, u kojoj se garantuje teritorijalni integritet te države, umesto da, u konkurenciji sa američkom i ruskom rezolucijom, bude uzdržana u glasanju, iz svojih zasebnih razloga, pokazala je spomenutu podelu u samoj vladi vladajuće koalicije. Jer, posle tog glasanja prvi se oglasio potpredsednik „tehničke vlade“, Aleksandar Vulin, javno ocenjujući da je u Ministarstvu za inostrane poslove došlo do „izdaje“ zašta je odgovoran njegov kolega Marko Đurić.

Kao što je poznato, Vučić je zbog Kremlja spomenuto glasanje Srbije u UN nazvao „greškom“, te se tako izložio javnom ponižavanju Putinovih portparola Peskova i Zaharove, koji su to izvinjenje dakako shvatili kao izvinjenje Rusiji – pa su ga navodno prihvatili. Toliko o suverenosti Srbije.

Uzmimo da je Vučićevo izvinjenje bilo potrebno iz nekog razloga, ali je tužno da se zbog njega u nekoliko navrata morao izvinjavati predsedniku i Rusima i sam spoljni ministar Srbije Đurić – ali šta je sa nekim izvinjenjem Vulina i otkud njemu pravo da uopšte ocenjuje postupak nadležnog ministra kao „izdaju“. Da skratimo. Možemo li očekivati da se u eventualnoj „novoj vladi Srbije“, rame uz rame opet nađu i Vulin i Đurić, i kako je to ocena o „izdaji“ izgubila svaku težinu u današnjoj Srbiji, kad se nekada za takvu ocenu gubila i glava u većini evropskih država. 

Čak i ako se dođe do nekog kompromisa između studentskih „plenuma“, političkih stranaka i političkog vođstva države, postavlja se pitanje kakvu bi to „novu vladu“ mogao da sastavi Aleksandar Vučić

Potpredsednik „tehničke vlade“ Vulin, koji je sve češće u Moskvi (valjda na nekim kursevima), ne samo da je bio pogrešan Vučićev izbor na veoma delikatno mesto odnosa sa Kremljem, nego je postao i motika za otvoreno rusko mešanje u odluke srpske vlade, pa makar one u nekom trenutku bile i pogrešne. Zanimljivo je pri tome da se predsednik Vučić patetično izvinio i novinarki RTS-a, koju je nazvao imbecilom zbog izveštaja iz Niša (sa studentskog okupljanja), a Vulinov primitivni ispad nije ni pomenuo. Kao da kod srpskih političara postoji neki strah da se neko u Moskvi ne uvredi zbog nekog gesta iz Beograda i ne odobri Srbiji novi ugovor o snabdevanju gasom ili ne nastavi navodnu „odbranu Kosova“ u Ujedinjenim nacijama, na primer. A pri tome se čak veliča to što su nam navodno dobričine iz ruske federalne službe bezbednosti davale informacije da nam se sprema „obojena revolucija“ iz kuhinja zapadnih službi bezbednosti (?).

Duga je priča o tome zašto Srbi doživljavaju Ruse kao slovensku braću i istorijske zaštitnike, zbog čega i ruski predsednik Vladimir Putin u Srbiji ima relativno veliku popularnost, ma šta činio ukrajinskom slovenskom narodu (pored onog što čini sopstvenom), ali je simptomatičan jedan odgovor u letošnjoj anketi „Kompas“, koju je nedeljna „Politika“ naširoko i benevolentno prikazala. Naime, iako je predsednik Putin visoko „pozitivno rangiran“ među anketiranima Srbima, odmah posle Viktora Orbana (45,6 odsto), na pitanje u kojoj zemlji bi rado živeli osim Srbije, naši građani su državama Evropske unije dali ubedljivo najveće prvenstvo (38,3 odsto) dok je Rusija na toj listi zauzela tek treće mesto (sa 16,6 odsto glasova). Zbog toga ne treba bez opreznosti verovati u validnost anketa u srpskom narodu. Kako bi rekao Molijer, narod uvek misli ono što mu se kaže da treba da misli.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.